E-KNJIGE SPORO OSVAJAJU NAŠE ĆITAOCE

Nebojša Đorđević   Knjige, Kultura, Vesti

Za sada nema podataka koliko u Srbiji ima elektronskih čitača, ali to ne znači da oni koji ih poseduju puno čitaju

Srbija je uvek bila plodno tlo za sve tehničke novotarije, pogotovo one koje su u modi, a u to se ubrajaju elektronski čitači, poput tableta ili “Kindla” i sličnih sprava, koje se već prodaju u našim prodavnicama elektronike, ali se, izgleda, više koriste za “igrice” ili gledanje piraterisanih TV serija i filmova, nego za čitanje, na primer, Tolstojevog “Rata i mira”.

U svetu je pristup klasičnim literarnim delima prošlih vremena besplatan ako su skenirana, a sve virtuelne knjižare, pa i one u “realnom” svetu, nude po znatno nižim cenama elektronska izdanja najnovijih hitova u odnosu na štampane.

To se direktno odrazilo na prodaju i sada se zvanično na “Amazonu” proda više knjiga u elektronskom obliku, nego štampanih.

Pristalice e-knjige kažu da je “Kindl” lakši od malo većeg mobilnog telefona, a prebacivanje jedne knjige sa spoljne memorije (USB) traje oko minut.

Pripremaju se nacionalni “Kindl” programi, što bi značilo da bi svaka e- knjiga bila dostupna na bilo kom jeziku, jer se za sada knjige mogu čitati na engleskim originalima ili prevodima na engleski jezik, a na jednu od tih “spravica” može da stane oko 35.000 knjiga.

Izdavači, pa i srpski, shvatili su da e-knjiga nije trenutna moda, već da je treba prihvatiti kao još jedan oblik plasmana pisane reči, jedino što treba naći nacicn da se spreči i sankcioniše piraterisanje, što je rak rana i za štampana izdanja, barem u Srbiji i balkanskom regionu.

Kod nas je ugledni, iskusni izdavač “Stubovi kulture” pre nekoliko meseci “probio led” kada je, uz štampanu verziju noovg romana Dragana Velikića “Bonavia” pustio u prođu i E verziju.

To je uradio na “sopstvenu odgoivornost”, jer, kako je rekla urednica redacije izdavačke kuće “Laguna” Nina Kebin, u vazećem zakonu koji obuhvata izdavaštvo nema posebnog člana za taj vid izdavanja knjiga.

Ona je rekla da je ovaj izdavač zatražio od Ministarstva kulture zvanično tumačenje zakona, jer je zainteresovan da ponudi čitaocima i e-verziju svojih izdanja.

Na pitanje da li poseduje e-čitač i šta misli o ovom vidu izdavaštva, savetnik u Ministrarstvu kulture za oblast izdavaštva Mladen Vesković je odgovorio da “lično ne poseduje neku vrstu e-čitača, mada razmišlja o njegovoj nabavci, ali je veliki problem njihove upotrebe u Srbiji to što nijedan domaći izdavač nema u ponudi e-verzije svojih knjiga”.

Prema njegovom saznju, od ukupnog broja prodatih knjiga u Srbiji , manje od pet odsto otpada na e-knjige, ali očekuje da će broj korisnika neminovno rasti, jer aparati su veoma jednostavni i komforni za upotrebu, sa velikom memorijom, što sve predstavlja izuzetnu preporuku za upotrebu.

Konstatujući da ovakav tehnološki iskorak omogućava veću dostupnost najrazličitijih izdanja, bez obzira na vreme izdavanja njihovih štampanih analogona, Vesković je ocenio da “štampana knjiga još uvek dobro stoji, ali je u e-knjizi dobila ozbiljnu konkurenciju”.

On predviđa da će u konačnoj verziji novog Zakona o izdavaštvu koji ima samo nekoliko radnih verzija biti članova koji se odnose na e-knjigu, ali da o tome treba da porazmisle izdavači, jer takva tehnološka novina u suštini menja sistem njihovog dosadašnjeg rada.

Književnik koji radi kao profesor na jednom američkom univerzitetu, ali je stekao ugledno mesto u našoj književnosti, jer piše na srspkom jeziku Vladimir Pištalo odmah se ogradio da ne poseduje e-čitač, jer pripada “onima koji vole miris i dodir štampane knjige”.

“Važna mi je knjiga kao predmet, volim da je biram, kupujem, putujem s njom i život bi mi bio nezamisliv i dosadan bez tradicionalnih knjiga”, rekao je Pištalo, autor romana “Nikola Tesla, portret među maskama” ovenčanog NIN-ovom nagradom.

On je naglasio da “nipošto nije neprijatelj novih oblika u kojima se knjiga pojavljuje, a jedan od razloga je i taj što ni u porodičnom stanu u Beogradu, niti u Americi nema gde da stavi knjige, a već dugo sluša zvučne knjige, naročito dok vozi”.

Pištala impresionira broj onih u svetu koji pisanu reč čitaju preko novih uređaja, što smatra dokazom besmrtnosti knjige.

Književni kritičar, pesnik i osnivač izdavačke kuće ” Agora” dr Nenad Šaponja potvrdio je da “povremeno koristi ‘Kindl’ koji je kao i svaka nova igračka u početku zanimljiv, a količina teksta koju može da čuva daje vlasniku varljivi osećaj moći”.

“No, sve se igračke izgustiraju, a, sasvim privatno i sasvim intimno, bliže su mi knjige iz sopstvene biblioteke, sećam se situacija kada sam ih kupio ili dobio, listam ih i razlikujem po mirisima, a u mnogima i nalazim zabeleške i mislim da knjige i ‘kindlovi’ nisu poredljivi”, poverio se Šaponja.

Prema njegovom mišljenju, knjiga je stvar intimnog prostora i takva će ostati i u budućnosti. On ne veruje da će kod nas skoro zaživeti e-knjige, jer je premalo čitalaca i kupaca i ovih običnih.

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih spisateljica Vesna Dedić je kratko odgovorila da “nema tablet i misli da ga za potrebe čitanja knjiga nikada neće nabaviti”.

“Razumem njegovu praktičnost, radujem se što će, kako čujem, moji romani biti među prvima kada “Laguna” krene sa pripremom romana za elektronsko čitanje, ali volim da držim u rukama štampano izdanje sa lepim koricama. Čitanje za mene podrazumeva lampu, krevet i olovku kojom podvlačim lepe rečenice”, glasio je njen odgovor.

Izvor: Dnevni akter/Tanjug



Postavite komentar