STOUNSI SPREMNI ZA ISTORIJSKI KONCERT NA KUBI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Grupa Rolingstouns stigla je na Kubu, gde će održati istorijski, besplatan koncert pred, kako se očekuje, pola miliona ljudi, javljaju mediji.

Koncert je organizovan na sportskom stadionu Sijudad Deportivo u Havani. Kubanski državni mediji predviđaju da će se na terenu naći oko pola miliona ljudi i da će sigurno biti pokušaja upada na koncert iz manjih, okolnih ulica, prenose svetske agencije.

Postoji mogućnost da se u okviru stadiona i van njega okupi i milion ljudi, što bi značilo da će ovom koncertu prisutvovati svaki jedanaesti Kubanac.

Tri dana nakon posete američkog predsenika Baraka Obame, ovaj događaj mnogi smatraju još jednim kulturnim, ideološkim i ekonomskim iskorakom Kube iz izolacije. Na ulicama Havane nije bilo reklamnih plakata za današnji koncert.

Tek juče je novinar AFP-a u izlogu jedne državne muzičke prodavnice pronašao priveske za ključeve sa crtežom isplaženog jezika - zaštitnim znakom Stounsa.

Zvanične prodavnice i dalje odbijaju da prodaju muziku Rolingstounsa. Da bi kupili njihov album, Kubanci moraju da pronalaze preprodavce piratskih diskova. Između 1960. i 1990. godine, rokenrol je bio zabranjen na Kubi. Tokom tih najrepresivnijih godina, rok se slušao na tajnim okupljanjima, a postojala je i tajna berza kaseta i ploča, podsećaju agencije.

Kubanci se prisećaju i tajnih okupljanja na kojima su pokušavali da uhvata američke radio-talase kako bi slušali muziku grupa Rolingstouns, Led cepelin, Dip parpl, navodi AFP.

Organizator koncerta je izjavio da ozvučenje za ovoliki stadion zahteva opremu koja je zauzela 61. brodski kargo kontejner i prepun avion boing 747.

Izvor: B92/Tanjug, Foto: Tanjug / AP Photo/Ramon Espinosa

IZLOŽBA POSVEĆENA MIROU OTVORENA U MILANU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Izložba posvećena delima španskog slikara Žoana (Hoana) Miroa otvorena je danas u Milanu, gde je predstavljena promena tehnike i materijala čuvenog umetnika.

Izložba “Žoan Miro - Snaga pažnje”, predstavlja oko 100 slika i skulptura Miroovog tumačenja sveta pod uticajem nadrealista i pesnika 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.

Miroov unuk, Žoan Punijet Miro, izjavio je da su boja, oblik i materijali bili ključni u radu umetnika iz španske pokrajine Katalonija.

Prema njegovim rečima, njegov deda je razumeo “čaroliju boje, tumačenja snova i poezije nadrealizma”.

Izložba u Muzeju kulture u Milanu traje do 11. septembra.

Žoan Miro (1893-1983) bio je španski slikar, vajar i keramičar. Bavio se i primenjenom umetnošću i grafikom, a posebno su čuveni njegovi murali.

Njegova dela pripadaju pravcu nadrealizma.

Izvor: Beta

HEFNER PRODAJE PLEJBOJ

Nebojša Đorđević    Vesti

Prema procenama Vol Strit Žurnala, vrednost kompanije Plejboj, koju je stari Hef osnovao 1953, mogla bi da dostigne 500 miliona dolara

Granicama je došao glave, pomerao gornje i donje okvire, izneo seksualnu revoluciju , objavljivao dobre old school tekstove i tamanio nagrade za istraživačko novinarstvo, a onda je prošle godine prostrujala vest iz američke centrale da Plejboj menja koncept.

Danas, nakon decenija provokacije, izgleda da se Plejboj prodaje. Da, Plejboj. Novinarski proizvod sa zvanično najprepoznatljivijim imenom i logoom na planeti.

Vest je postala javna samo nekoliko nedelja nakon što je objavljeno da je “Plejboj menšn” - kultna vila u kojoj je Hju Hefner sve ove decenije živeo u društvu “zečica” - stavljena je na prodaju po ceni od 200 miliona dolara, dok je Hefner još uvek u njoj, i dok se sa kioska grabi prvi broj Plejboja bez golotinje.

Pamela Anderson, koja je tokom svih ovih godina bila “zaštitno telo” magazina za hedoniste obeležila je naslovnicu poslednjeg broja Plejboja pre ukidanja fotografija golih ženskih tela.

Ona je u intervjuu za Tajm prepričala svoj razgovor sa Hefom. Rekla je da osamdesedevetogodišnji Hefner misli da je pametno da prodaju vile obavi dok je živ, zbog njene cene na tržištu.

Povodom prodaje brenda Plejboj izvršni direktor Skot Flenders izjavio je da je potreba za prodajom brenda inicirana velikim interesom koji je na tržištu izazvala vest o prodaji vile.

Pomama za vilom je razumljiva. Ko ne bi želeo kuću sa takvom karmom.

Prema procenama Vol Strit Žurnala, vrednost kompanije Plejboj, koju je stari Hef osnovao 1953, mogla bi da dostigne 500 miliona dolara.

Tu ne spadaju samo vila i magazin. Tu je takođe i Plejboj brend.

“Plejboj zeka je jedan od najprepoznatljivijih logoa na svetu. Linija odeće, kao i linija za pušače takođe su zasebni i vrlo snažni brendovi”, pisao je magazin Forbs 2013. “Dugo nakon Hefnera, njegova će ličnost biti na ceni. Ona je gruba, ali prodaje”.

Šta bi Hju Hefner radio sa vilom kao njen podstanar, još uvek se ne zna. Vlasnik Plejboja koji je promenio politiku magazina i ukinuo objavljivanje golih fotografija - relikvije seksualne revolucije - uskoro puni devedeset godina, iako je oženjen ženom koja kotrlja dvadesete.

Kristi Hefner, Hjuova šezdesetrogodišnja ćerka nije na poziciji generalnog direktora Plejboja od 2009. godine. Bilo je reči o tome da Hefner priprema svog dvadesetčetvorogodišnjeg sina Kupera daa preuzme kompaniju, ali on je, ipak, van posla kao bivši ambasador brenda i šef nadzornog odbora.

“Prilično sam se povukao iz Plejboja tokom prošle godine, pre svega zato što se ne slažem sa novim pravcima u kojima kompanija ide”, izjavio je Kuper Hefner pre samo mesec dana. Hef mlađi je naglasio i da je od njega “traženo da više ne prisustvuje sastancima borda direktora”.

On se protivio “oblačenju”, uz reči da je obnažena fotografija “DNK kompanije”.

Lari Flint, sedamdesetrogodišnji osnivač pornografskog magazina Hastler takođe je izrazio skepticizam o menjanju koncepcije Plejboja.

“Hefner je izgubio pamet”, rekao je Flint. “Ne možeš ništa postići premeštanjem stolica na Titaniku. On tone”.

Plejboj na globalnom nivou ne stoji dobro, a to je osetila i srpska licenca magazina. Nakon 12 godina u Srbiji, srpski Plejboj je ugašen u martu prošle godine.

Izvor: Nedeljnik.rs/Foto Profimedia

KNJIGA MILANA KAŠANINA O GRADOVIMA U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Beleške Milana Kašanina, istoričara umetnosti i književnika, sakupljene su u knjizi “Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji”. Priredila ju je Branka Ivanić a objavio Narodni muzej u Beogradu.

Milan Kašanin sakupljao je građu o srednjovekovnim gradovima i dvorcima oko 50 godina. Sada su u knjizi “Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji” objavljeni ti njegovi zapisi.

Istini za volju nema mnogo sistematično obrađenog materijala o gradovima i dvorcima toga vremena, zato je ovo i značajno delo, posebno ako imamo u vidu da su ti gradovi manje ili više oštećeni.

Ova knjiga je i opomena da se mora još mnogo učiniti u istraživanju i očuvanju srednjovekovnog nasleđa.

Izvor: RTS

CRNJANSKI JE IDEALAN FILMSKI JUNAK

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Miloš Crnjanski, Danilo Bećković( Foto: dokumentacija Politike)

Biografija našeg velikog pisca deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana - kaže Danilo Bećković, reditelj dokumentarca „Crnjanski…”

U Kulturnom centru Srbije u Parizu 17. marta prikazan je dokumentarni film „Crnjanski…” reditelja Danila Bećkovića. Slavica Petrović, direktor centra, pozdravila je prilično brojnu publiku, iako se to veče poklapalo sa otvaranjem Salona knjiga. Ipak, bilo je onih koje je znatiželja za Crnjanskim dovela u centar grada. Bila je to izuzetna prilika da se sagleda njegov život posle manje od trideset godina kada je ovde bio u žiži po prevodu njegovih „Seoba”. Film je prikazan u okviru „Festivala Evropa oko Evrope”, koji je osnovala Irina Bilić i koja je posle projekcije rekla da on ravnopravno predstavlja autorski film malih i velikih evropskih kinematografija, kao i da je film o Crnjanskom pravi kreativni istraživački dokumentarni film.

Film je toplo pozdravljen, a njegov autor Danilo Bećković kaže da je Crnjanski idealan filmski junak.

- Njegova biografija deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana - objašnjava Bećković. - Na početku filma nabrajamo šta je sve bio u životu: pisac, pesnik, diplomata, novinar, avio-entuzijasta, učesnik u dvoboju, fudbaler, slikar, knjigovođa, profesor u srednjoj školi… Za razliku od nekih njegovih kolega za koje ne možemo reći mnogo više od toga da su se rodili, pisali i umrli, o njegovom životu bi se mogli napisati celi tomovi. Život Crnjanskog pratio je burnu sudbinu srpskog naroda od kraja 19. do sedamdesetih godina 20. veka. Istorijski događaji su u većoj meri nego kod bilo kog drugog srpskog pisca, osim možda Njegoša, odredili njegov životni put. Takođe je i njegovo delo u velikoj meri politično. Sudbina pojedinca je kod njega uvek neraskidivo povezana sa sudbinom naciona. Zato je film o Milošu Crnjanskom i film o srpskoj istoriji.

Opsesivne teme Crnjanskog su seobe i život emigranata. One se danas čine aktuelnijim nego ikada. O tome reditelj filma kaže:

- Emigracija u vreme Crnjanskog nije bila isto što i sada. Na stranu to što su se i zapadna društva tada oporavljala od posledica Drugog svetskog rata. U pitanju je bila izdvojenost iz matične sredine kakva je danas, sa modernim telekomunikacijama, internetom, satelitskom televizijom - potpuno nemoguća. Mnogima se pozicija emigranta i političkog prognanika u Londonu čini romantičnom. Danas svako ko otputuje van Srbije na dve nedelje odmah piše roman o svom emigrantskom iskustvu. Međutim, za Crnjanskog su godine provedene u egzilu bile veoma mučne. U Jugoslaviji nije mogao da objavljuje, a u Londonu nije imao za koga. Usta su mu godinama bila vezana, a poniženja koja je prošao ogromna. Čim su međunarodna potkusurivanja dovela do toga da se diktatura u Jugoslaviji malo olabavi, on je požurio da se vrati svom narodu i svom jeziku, bez obzira na sva šikaniranja koja je s vremena na vreme morao da istrpi. Kad je reč o srpskim seobama, one i dalje traju, samo nisu tako vidljive kao seobe nekih drugih naroda.

Na pitanje da li je Crnjanski i dalje aktuelan, Danilo Bećković je odgovorio:

- Mi smo čudna sredina u kojoj nikada ništa ne prolazi i nijedna svađa ne zastareva. I danas bi mnogi hteli da se obračunavaju sa Crnjanskim i da ga otpišu jer nije bio politički korektan u vreme kada politička korektnost još nije bila izmišljena. Ima i onih koji bi otpisali ne samo Crnjanskog, nego i celu našu kulturu kao nešto prevaziđeno i nepotrebno. Stalno nas ubeđuju da smo funkcionalno nepismeni i da nam je bolje da takvi i ostanemo, ali ne umeju da objasne zašto je onda Sajam knjiga u Beogradu drugi najposećeniji u Evropi, zašto Fest svake godine poseti jedan grad srednje veličine i kako je moguće da u beogradskim knjižarama možete da nađete sve od Gilgameša do Uelbeka. Za koga se, u zemlji nepismenih, štampaju sve te knjige? U tim knjižarama naći ćete i nova izdanja svih dela Miloša Crnjanskog.

Izvor: Politika/Branka Bogavac