DEO PROGRAMA FESTA POSVEĆEN NEBOJŠI ĐUKELIĆU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Na 44. Festu deo programske celine “Fest klasik” biće posvećen nekadašnjem selektoru festivala, cenjenom i popularnom filmskom kritičaru i televizijskom autoru Nebojši Đukeliću (1947-1996), najavio je  Cebef.
Deo programa Festa posvećen Nebojši Đukeliću

Za generacije koje su krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina pratile “Hronike Festa” na tadašnjoj Televiziji Beograd Đukelić je otkrivao lepote i tajne filmske umetnosti iz velikog sveta.

U vreme bez interneta on je bio dobro obavešteni izvor informacija, mudri i duhoviti analitičar, odmereni i dobronamerni kritičar, koji je plenio svojom erudicijom, ali i urođenim šarmom.

Njegovo znanje i posvećenost su imponovali i sasvim sigurno uticali na mnoge da upoznaju i zavole pokretne slike, kako se zvala i jedna od njegovih izuzetnih TV emisija.

Kreirao je i vodio i Moderna vremena, Petkom u 22, Festoviziju, bio je urednik filmskog programa, vodio intervjue sa značajnim ličnostima iz sveta filma, izveštavao sa festivala u Kanu, Montrealu, Veneciji, Moskvi.

Selektor Festa bio je od 1990. do 1992. godine, odnosno do prekida Festa zbog uvođenja međunarodnih sankcija.

Ni tada se nije predavao, već je u terminu Festa pokrenuo filmsku reviju simboličnog naziva “Pozitiv”.

Na jesen se navršava 20 godina od njegovog tragičnog odlaska, ali trag koji je ostavio na domaćoj filmskoj sceni nije izbledeo.

Kolege iz Udruženja filmskih novinara i kritičara Beograda su 2002. godine ustanovile nagradu “Nebojša Đukelić” za najbolji film Festa.

Od prošle godine se dodeljuje Nagrada žirija “Nebojša Đukelić” za najbolji film iz regiona, o kojoj odlučuje tročlani žiri, a koju podržava Fondacija Nebojša Đukelić.

Ove godine u žiriju su filmski, književni i muzički kritičar Zoran Janković (Srbija), filmski novinar i kritičar Stjepan Hundić (Hrvatska) i profesor na Katedri za filmsku i televizijsku produkciju FDU-a Filip Feti Dautović.

U okviru omaž programa u novoj zgradi Kinoteke, od 27. februara do 6. marta biće prikazano devet filmova, a u Muzeju kinoteke od 3. do 6. marta još tri filma - izbor iz Đukelićeve selekcije u periodu 1990-1992. koji mnogi filmofili ocenjuju kao jedan od zlatnih uzleta Festa.

O tome svedoči lista odabranih filmova i autora koje je Đukelić otkrio ovdašnjoj publici - “Veži me”", Pedra Almodovara, “Milerovo raskršće” Džoela Koena, “Tajanstveni voz”"Džima Džarmuša, “Evropa”" Larsa fon Trira…

Pored toga, u Dvorani kulturnog centra Beograda 29. februara biće prikazan kratki film o Nebojši Đukeliću, uoči projekcije filma “Protiv prirode”.

Izvor: Press Online/ B92.net Foto:B92.net

SA FILOZOFIJOM DO BRAZILA - Razgovor sa doktorantom filozofije Strahinjom Đorđevićem

Ivan Manojlović    Nauka, Vesti

Razgovarali smo sa Strahinjom Đorđevićem, doktorantom, masterom filozofije, bivšim studentom Filozofskog fakulteta u Nišu i Beogradu a sada studentom doktorskih studija u Beogradu i pitali ga kako se oseća kao stručnjak za vreme, s obzirom na okolnost da mu je to pitanje oblast specijalizacije:

- „Osećam se odlično jer sam sve završio u predviđenom roku i nadam se kada završim i ove studije da ću pronaći posao ili ću morati da studiram i postoktorske negde u inostranstvu” - rekao je.

Bio je učesnik Međunarodne filozofske škole „Felix Romuliana” 2012., 2013., i 2014. u Zaječaru i izlagač 2015. godine sa izlaganjem „Problem temporalnih paradoksa: Da li je „rđava kauzalnost” moguća?”.. Govorio je i učestvovao i na prvom regionalnom studentskom simpozijumu „Kritičko mišljenje”, 2014. godine u Splitu na temu „Preispitivanja redukcionističkih tendencija u savremenoj filozofiji”. Poseduje napredni nivo poznavanja engleskog, te je stoga držao izlaganja i na ovom jeziku, kao na primer 2015. godine, kada je učestvovao na Second Belgrade Graduate Conference in Philosophy and Logic sa izlaganjem „Thank goodness that might be over: did tenseless theorists understand what Prior was trying to say?”. Bio je na internacionalnoj filozofskoj smotri u Sao Paolu, u Brazilu

Strahinja Đorđević rođen 11. avgusta 1990. godine u Knjaževcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju sa odličnim uspehom, kao vukovac. Zatim je upisao Filozofski fakultet u Nišu i na prijemnom ispitu po rezultatima polaganja zauzeo prvo mesto na listi za upis. Studije u četvorogodišnjem trajanju završio je u roku sa prosečnom ocenom 9,53, a diplomski rad sa 10 - kom. Master studije filozofije završio je na beogradskom Filozofskom fakultetu 9,25 dok je diplomski dao sa ocenom 9. U novembru 2015. godine upisao je doktorske studije u Beogradu programa Istorija i filozofija prirodnih nauka i tehnologije Univerziteta u Beogradu, kao prvi na listi za prijem kandidata.

- S obzirom na to da nemam druge finansijske mogućnosti, a i brat mi je student, moraću da studiram dalje - doktorske studije, postdoktorske, sve dok negde ne dobijem posao. Sistem ne brine o nama, talentima. Ukoliko me i tada nigde ne prime, moraću da tražim uhlebljenje negde u inostranstvu - kaže Strahinja.

Kao student bio je veoma aktivan, a najviše na aktivnostima koje je organizovao Filozofski fakultet. Strahinja je četiri godine, avgusta i septembra, kao student učestvovao u međunarodnoj filozofskoj školi „Felix Romuliana” kod Gamzigradske Banje, koju organizuje Filozosko Društvo Srbije. Ove godina je kao diplominari filozof i master filozofije imao i svoje izlaganje. Takođe je aprila 2015. u Beogradu pod organizacijom Filozofskog Fakulteta Beograd imao filozofsko predavanje na engleskom jeziku. Prošle godine je učestvovao na regionalnom studijskom Simpozijumu „Kritičko mišljenje” u Splitu, koje je trajalo 4 dana. Bio je prošle i ove godine u Beču kao predstavnik Srbije na međunarodnoj filozofskoj konferenciji, na kojoj se dijalog vodio na engleskom jeziku. Dok je oktobra 2015. bio deo internacionalne filozofske smotre u najvećem brazilskom gradu Sao Paulu.

 

OMAŽ DEJVIDU BOUVIJU NA FESTU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

U okviru 44. Festa, od 27. februara do 5. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće priređen omaž Dejvidu Bouviju, najavio je danas Cebef.

Na programu će biti filmovi “Glad” (1983), “Srećan Božić, gospodine Lorens” (1983), “Baskijat” (1996), “Mi deca sa kolodvora Zoo” (1981), “Prestiž” (2006), “Lingvini incident” (1991) i “Ljudi mačke” (1982).

Ekscentričan i uzbudljiv, Dejvid Bouvi zaista predstavlja jedinstvenog muzičkog heroja koji je u stvaralačkom smislu istovremeno pripadao i filmskom svetu.

Energija koju je ulagao u svoj rad i nesvakidašnja predanost životu činili su ga jedinstvenim i dalje je obožavan medju najraznovrsnijom publikom.

Bouvi je preminuo nedavno u 69. godini, ubrzo nakon što je izdao svoj poslednji album, te je Fest odlučio da oda počast ovom neponovljivom umetniku.

Premda je nemoguće obuhvatiti celokupni Bouvijev filmski opus za svega nekoliko dana, važno je podsetiti se raznolikosti projekata u kojima se on pojavljivao - od dečijih bajki do vampirskih filmova.

Svojim prisustvom uveličao je razna ostvarenja, a neka od njih se odavno mogu smatrati klasicima, naglašavaju organizatori Festa.

Izvor: B92

POSLEDNJE DELO UMBERTA EKA IZLAZI U PETAK

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Poslednja knjiga velikog italijanskog književnika, preminulog u Milanu u 85. godine, biće izdata u petak

RIM - Poslednja knjiga velikog italijanskog književnika Umberta Eka, preminulog u petak u Milanu u 85. godine, biće izdata u petak, saopštila je danas njegova izdavačka kuća Nave di Tezeo.“Papa Satan Aleppe” knjiga je eseja o društvu objavljenih u italijanskom nedeljniku Espreso s kojim je Eko, književnik, filozof, lingvista i esejsita, blisko sarađivao.

Naslov knjige sadrži prve tri reči koje otvaraju poglavlje “Pakao” u “Božanstvenoj komediji” Dantea Aligijerija.

Eko je svojevremeno rekao da naslov “lepo predstavlja konfuziju našeg vremena”.

Umberto Eko je rođen 5. januara 1932. godine u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont. Radio je kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji.

Bio je stručnjak za estetiku i etiku srednjeg veka, ali se njegov literarni opus protezao od knjiga za decu, književnih kritika, eseja o srednjovekovnoj estetici, antropologiji, do eseja i romana.

Svoje sveobuhvatno znanje o Srednjem veku Eko je iskoristio u romanu “Ime ruže”, objavljenom 1980, koji je kasnije ekranizovan, i koji je njegovo ime proslavio u široj javnosti.

Autor je i dela “Fukoovo klatno” (1988), “Ostrvo dana pređašnjeg” (1994), “Tajanstveni plamen kraljice Loane” (2004) i “Nulti broj” (2015). Njegovo najpoznatije delo o Srednjem veku jeste “Umetnost i lepo u estetici Srednjeg veka”.

Umberto Eko bio je počasni doktor više od trideset univerziteta širom sveta i nosilac brojnih odlikovanja.

Izvor: Večernje novosti/Beta/AFP

U LONDONU IZLOŽBA POSVEĆENA ŠARLOTI BRONTE

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Nacionalna galerija portreta u Londonu obeležava 200 godina od rođenja britanske spisateljice Šarlote Bronte izložbom njenih ličnih predmeta, portreta i rukopisa.

U izložbi, koja traje do 14. avgusta, posebna pažnja je posvećena životu autorke romana “Džejn Ejr”, napisanog 1847. godine.

Na izložbi je predstavljena i lična prepiska spisateljice, njeni crteži i izvodi iz njenog dnevnika.

Šarlota Bronte (1816-1855) bila je engleska spisateljica i najstarija od tri sestre Bronte, čija su dela u vrhu engleske književnosti 19. veka.

Šarlota, Emili i En izdale su najpre zbirku poezije pod pseudonimom. Uprkos činjenici da knjiga nije tada privukla neku posebnu pažnju, sestre su nastavile da pišu. Šarlota je pod menom Karer Bel (Currer Bell) objavila svoja prva dva romana.

Šarlota Bronte je postala svetski poznata po romanima “Džejn Ejr” (1847), “Širli” (1849), “Vilet” (1853) i po delu “Profesor”, koji je napisan pre “Džejn Ejr” ali je objavljen posthumno 1857.

Emili Bronte je postala slavna po knjizi “Orkanski visovi” (1847), a En se proslavila delima “Agnes Grej” (1847) i “Stanarka napuštenog zamka” (1848).

Sve tri sestre su mlade preminule od posledica tuberkuloze.

Izvor: B92/Beta Foto: Wikipedia