PETRIČIĆEV BRANKO ĆOPIĆ OSVANUĆE U NEDELJU U JEVREMOVOJ ULICI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Branko Ćopić, širok čitav metar, a visok tri, sa sveskom u ruci i likovima iz svojih dela osvanuće u nedelju u Jevremovoj ulici. U opuštenom stavu, otvorenih usta, kao da izgovara neku reč, on stoji na svojim delima.

Ovaj slikoviti, dvodimenzionalni spomenik podsetiće prolaznike na dela Branka Ćopića čija stogodišnjica rođenja se obeležava ove godine. Za ideju je zaslužna Ustanova kulture „Parobrod”.

- To je rad Dušana Petričića i biće prijemčiv deci i roditeljima. U nedelju će da ugleda svetlost dana kod Ustaneove kulture „Parobrod” u okviru manifestacije u Jevremovoj. Ova stensil statua će biti na svim značajnim manifestacijama na otvorenom u aprilu i maju, od „Jevremove” do „Miksera”. Na kraju ćemo, ga postaviti u blizini Brankovog mosta na prometnoj ruti da ostane neformalni trajni spomenik - kazao je za „Blic” Zlatko Crnogorac, izvršni producent „Parobroda” dodajući da će to biti u saradnji sa gradom, a ne obična gerilska akcija.

Kako kaže, ideja je da se dobronamerno skrene pažnja na to da bi stogodišnjicu rođenja velikog pisca trebalo obeležiti onako kako dolikuje, al i da se animiraju najmlađi čitaoci da pročitaju neko od njegovih dela.

- Za razliku od prošlogodišnjeg dostojanstvenog jubileja 150. godina Branislava Nušića koga su premijerno igrala gotovo sva pozorišta, sa Brankom Ćopićem se dešava neki opšti muk. Već je april i neverovatno je da se ništa nije najavilo. Uz Andrića i Crnjanskog on je jedan od najvećih pisaca 20. veka. Današnja deca, koja bi trebalo da su glavni čitaoci Branka Ćopića ne znaju ni nazive njegovih dela, a neki čak ni ko je on. Trebalo bi decu isprovocirati preko roditelja koji su čitali njegova dela - dodaje Crnogorac.

Kako kaže naš sagovornik, pokrenuće se i inicijativa da mališani Starog grada, Beograda ili Srbije ove godine dobiju na poklon neko od Ćopićevih dela, poput „Orlovi rano lete” ili „Magareće godine”.

- Pokušaćemo i da ispravimo nepravdu da most koji još uvek nezvanično nosi njegovo ime, ozvaničimo makar pozicioniranjem ove svojevrsne statue. U saradnji sa opštinom. želimo da osnovcima ne samo sa Starog grada nego i šire poklonimo bukvar našeg detinjstva “Magareće godine”. Da organizujemo prvi pop up festival posvećen Ćopiću od toga kako ga vide današnji satiričari, karikaturisti, tviteraši čiji je on, sa Jeretičkom pričom, bio preteča. Da repriziramo filmove i serije od „Orlovi rano lete” do „Osme ofanzive”, pa dokle dobacimo i koliko široki front napravimo - najavljuje Crnogorac.

Izvor:Blic Online/M. Beljan/Foto: UK „Parobrod”

MAKEDONSKI ARHEOLOZI VERUJU DA SU OTKRILI GROBNICU ALEKSANDRA VELIKOG

Nebojša Đorđević    Vesti

Makedonski arheolozi, na osnovu iskopavanja u poslednja 24 časa na arheološkom lokalitetu Staro Bonče u opštini Prilep, ubeđeni su da su pronašli grob antičkog vladara Aleksandra Velikog, objavio je danas internet portal telegraf.mk.

Na lokalitetu Bonče, gde su i ranije pronalaženi tragovi grobnica velikodostojnika iz antičke istorije, otkrivena je zazidana i natkrivena grobnica monumentalnih dimenzija, dok su južno od sela ranije bili otkriveni grobovi u kojima su pronađeni kovani novčići iz vremena Aleksandra Velikog.

Iz tima arheologa je rečeno da su ostaci monumentalne grobnice otkriveni u toku jučerašnjeg dana, zbog čega je angažovana služba za obezbedjenje lokaliteta, nakon čega je rano jutros nastavljeno iskopavanje koje pokazuje podudarnosti na lokalitetu sa opisima grobnice koju je dao antički istoričar Diodor.

Prema još nezvaničnim podacima na lokalitetu kod Prilepa otkriveni su delovi zlatnog kovčega, nad kojim se nalaze i delovi zlatnog poklopca, pored kovčega su pronađeni ostaci mrežaste zavese sa koje vise predmeti koji nalikuju na zvončiće, dok su iznad mreže u debljini prsta pronađene paraleleno postavljene četiri ploče.

Na jednoj od ploča se vidi prikaz Aleksandra Velikog sa žezlom u rukama, dok je pored njega prikazana (borbena jedinica iz antičkog doba) falanga.

Otkriveni su i ostaci oružja sa kojima je, kako je opisao antički istoričar Diodor, bio zakopan poznati vojskovođa.

Prema navodima arheologa, koji rade na lokalitetu vidljivi su znaci da je nekropola već bila opljačkana u prošlosti.

Kovčeg će, kako se pretpostavlja, biti otvoren u toku dana, kada na lokalitet dođe i direktor Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Viktor Lilčić, navodi portal telegraf.mk.

Izvor: Blic Online/Beta/Foto: Wikipedia

REMASTERIZOVANII ALBUMI EKV U DIGITALNOM FORMATU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Mascom records objavio je reizdanja četiri studijska albuma “Ekatarine Velike” - Ljubav (1987), Samo par godina za nas (1989), Dum dum (1991) i Neko nas posmatra (1993) koja će se pojaviti prvo u digitalnom formatu.

Kako se navodi u saopštenju, ovo su remasterizovana izdanja albuma sa originalnih traka iz arhive Dušana Ercegovca, producenta kultne grupe, a poštovaoce “Ekatarine Velike” očekuju i reizdanja u svim dostupnim formatima.

Očekuje ih i ekskluzivni tonski zapis poslednjeg beogradskog koncerta koji je održan u Sava Centru, novembra 1993. godine, a koji do danas nije objavljen.

Zvuk koji jasno oslikava energiju, emociju i misao biće dostupan publici kako u digitalnom, tako i u fizičkom izdanju do leta 2015. godine, navodi se u saopštenju Mascom records-a.

“Ekatarina Velika” (EKV) bila je rok grupa iz Beograda, jedna od najušpesnijih i najuticajnijih grupa na prostoru bivše SFR Jugoslavije i Balkana, sa čijom muzikom se publika identifikovala.

Tragovi i uticaji muzike i koncertne aktivnosti EKV na kulturu regiona se osećaju i danas, a uz njihovu muziku odrastali su oni koji su ih prepoznavali kao dobar rokoenrol, dobru muziku, zabavu, energiju, poeziju, bunt, stav, opomenu, viziju..

Izvor: Blic Online/Tanjug

TOMISLAV MIJOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Portret Pesnika, rad Miroslava Anđelkovića

Tomislаv Mijović (1932), Negotin, objаvio je petnaestak knjigа poezije nа srpskom i izbor nа itаlijаnskom jeziku.

Kao pesnik, esejistа, urednik brojnih čаsopisа i knjigа, dаo je značajan doprinos književnom, a i muzičkom i likovnom životu u Timočkoj krаjini. Podstаkаo je osnivаnje Festivаlа poezije mlаdih u Zаječаru, Borskih susretа bаlkаnskih književnikа, pozorišnih Dаnа Zorаnа Rаdmilovićа, Likovne kolonije Gаmzigrаd, а kаo pesnik “utkаo” je sebe u “Mokrаnjčeve dаne”.

Jedаn je od osnivаčа i prvi predsednik Krаjinskog književnog krugа. Bezmаlo polа vekа uređivаo je čuveni čаsopis Rаzvitаk.

Tomislаv Mijović  je dobio niz nаgrаdа i priznаnjа: Vukovu nаgrаdu, Milаn Rаkić, Srboljub Mitić, Srebrnu medаlju Feliks Romuliаnа zа životno delo, Povelju Kаrаđorđe, Zlаtnu znаčku KPZ Srbije… Nosilаc je Ordenа sа srebrnim vencem i Ordenа Republike Srbije sа bronzаnim vencem.
Mijović je dobitnik i Jubilаrne medаlje UKS povodom stogodišnjice književničke orgаnizаcije.

 

ROĐENJE

Jutros je neko dočepao za grlo tišinu.
I svi znamo:
međ nama je još jedna golišava čigra,
još neko ko će da voli vrapce
i kreket s obližnje reke,
još neko ko će da strepi nad životom Pepeljuge
da ganja leptire,
i bude zaljubljen u nacrtanu njušku zeca.
Jutros je neko dočepao za grlo tišinu.

 

UZ TEBE JE I U TEBI
(PREPOZNAVANJE DVOJNIKA)

Uz tebe je i u tebi i kad spavaš ne odlazi
Uvek budno nadzire te i revnosno proverava
Pre no išta i pomisliš zlomisao pronalazi
Što još nisi izrekao podozrivo preslušava

Kud god kreneš krene ono kad ti staneš ono stane
Da te skoli i ulovi oko tebe obigrava
Motri ozgo motri ozdo i vreba sa svake strane
I uzdužno i poprečno neprekidno odmerava

Zaviruje svud da dozna i šta u snu naslućuješ
Zašto ćutiš kada ćutiš kom ugađaš s kim se svađaš
I kome se podruguješ koga psuješ na šta pljuješ
Nagoni te da zastaješ odustaješ sve odgađaš

Kakva si to i kome si smetnja pretnja i prepreka
I kad si se namrštio i kad si se nasmešio
Zar je svaki tvoj iskorak ili kretnja i izreka
Ono što si pogrešio o nešto se ogrešio

Unapred si ti okrivljen i nikada većeš znati
Kome ko si i kakav si doušnički dojavljuje
Pa u tebi strah narasta kao da te zverka prati
Primiče se njuši dahće i radosno oblizuje

Uz tebe je i u tebi i kako te samo merka
Iz prikrajka kao avet čas stooka a čas slepa
Osvrćeš se uplašeno ono samo tvoja senka
A i ona naćuljena kao senka podvirepa

 

U NAMA I VAN NAS

I

Sa svih strana ulazim u sve svoje ruke
pa preklinjem vode i ptice
i list što se otkinuo i pada
da mi otkriju da me nauče
šta ću sa kamenjem ovoga što mogu tek sutra da kažem

Živi tajna
daleko preko sedam brda od mene
daleko preko sedam brda u meni

Ja ćutim
a boli ova reč i nereč skupljena oberučke
Ja ćutim
do drške zariven u sebe

II

Duboko udahnem vazduh
za sebe i još nekoga
pa se otvori vir i mir
i predvečerje u ovoj muci tela

Stanem prkosno pred poglede
za sebe i još nekoga
Tad vetar s nas kore zguli
Strah nas i stid što smo goli
I bol je to
Al stojim

Po njušci vuka ove noći
u zmiju što se u klupko svija
za sebe i još nekoga
Tad svi zli neznani u meni
u goru reč
u goru ruku
i krv kurjaka

III

U meni crv i klica
Van mene crv i klica
Pod grlom ruka muka

Pronosim kroz zub kroz nož i rog
krvave krpe tela
i dišem na škrge rana
u noći od gavrana
i vazduh za druge bivam

Umirem
pa ničem iz zemlje i korenja
ustajem iz voda
rađam se iz voća
Postajem gradovi i neke Zelengore
a ja utrobom snivan

Pa opet
U meni krv i klica
Van mene krv i klica
Pod grlom ruka muka

IV

Podmeće mi nogu
i koren i kamen i nebo
Padam na nos -
smeju mi se
Padam na leđa -
okreću mi leđa
U zid čelom
rukama za gole nože
učiniti nemoguće
dragog sebe da presretnem

Kroz bes mora
kroz bes neba
po očvrslom besu zemlje
dragom sebi u pohode

A stope jedva dižem
iz smole umora
A snagu s mukom otimam
od tople varke jastuka
A koraci mi krvare
od srče palog neba
A konji vetra željnih želja
međusobno zavađenih
raznose me po ledini
O vetrovi O vetrovi

V

Iz mene mnogi životi na smrt naviknuti
a uokolo još više uludog umiranja
Iz mene ruke dobrote
a uokolo sramote
Iz mene iglat vrisak
A uokolo gluhote
Iz mene nemoćna psovka
kučko kurvo krvi posustala
Iz mene hleb i pesma
upinjanja tvrdoglavog
Iz mene i uokolo
I za me

VI

Zavoleo sam tri sveta
crnim zlom i belom dobrotom
I jabuku zavoleo
I crva i zube u jabuci
Sve slepilom
Usnom žednom u bunilu
Zavoleo sam njen smeh
što se laktovima probija na videlo
na svet beli neveseli
Zavoleo sam
I ogoleo
I oboleo

 

DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV DOBITNIK NAGRADE “MOMO KAPOR”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Dragan Jovanović Danilov

Dragan Jovanović Danilov je dobitnik treće po redu književne nagrade “Momo Kapor” za knjigu “Talasi beogradskog mora” koju je objavila izdavačka kuća “Vulkan”.

Žiri za roman objavljen u 2013. i 2014. godini je radio u sastavu: Dragan Lakićević (predsednik), Žaneta Đukić Perišić i Ivan Negrišorac.

“Roman Danilova se izdvojio osobenom poetikom u okviru koje se sjedinjuju realistički postupak i lirska fantazmologija. Povest o traganju za ličnim identitetom glavnog junaka istovremeno je i priča o burnoj, dramatičnoj i uzbudljvoj istoriji Beograda”, navodi žiri u obrazloženju.

Oni dodaju da je roman ispripovedan živim, “zatalasnim” jezikom, pa knjiga spada u red onih koje neguju, nastavljaju i obogaćuju “kaporovski” beogradski duh u književnosti.

Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” koju je osnovala supruga Mome Kapora, Ljiljana Kapor 2010. godine, ustanovila je nagradu koja nosi ime našeg čuvenog slikara i pisca, a koja se dodeljuje svake godine naizmenično za književnost i likovnu umetnost.

Dosadašnji laureati književne nagrade su Emir Kusturica za knjigu “Smrt je neprovjerena glasina” (2010) i Peter Handke za knjigu “Moravska noć” (2013).

Nagrada će Danilovu biti uručena 8. aprila na dan rođenja Mome Kapora u 13 časova u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Izvor: Blic Online/Tanjug