РАДОВАН КАРАЏИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Радован Караџић, рођен је у селу Петњица (Шавник). Основну школу завршио је у Никшићу. Са 15 година дошао је у Сарајево и уписао медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализовао је неуропсихијатрију) у Сарајеву. Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије). За свој књижевни рад добио је књижевну награду Јован Дучић за поезију 1969 и књижевну награду Михаил Шолохов за 1994., Удружења руских писаца за књижевни допринос.

Политиком је почео интензивно да се бави 1990. године када је изабран за председника СДС-а. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остаје на тој функцији све до 30. јуна 1996. године,када је под притиском унутрашњих и спољних фактора напустио политички живот и председничка овлашћења пренео на потпредседницу РС Биљану Плавшић. Добитник је Ордена Републике Српске за 1994. године.

Хашки трибунал је 24. јула и затим 16. новембра 1995. подигао оптужницу против Радована Караџића која га терети у 11 тачака. За Радованом Караџићем је расписана потерница Интерпола, а влада Сједињених Америчких Држава је понудила 5 милиона долара за помоћ у хапшењу. У пар наврата су међународне војне снаге стациониране у бившој Југославији безуспешно покушавале да га ухапсе. Од 1996. до 2008. успевао да измакне покушајима хапшења па и простог лоцирања.

Караџић је према званичним информацијама ухапшен у Београду 21. јула 2008. године око 21 час, док он и његов адвокат Светозар Вујачић тврде како је хапшење обављено још у петак 18. јула. Изведен је пред истражног судију Већа за ратне злочине Окружног суда Милана Дилпарића, чиме је започео процес у којем може бити донесена одлука о пребацивању у Хашки трибунал.

На конференцији за штампу у уторак 22. јула 2008. председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић су потврдили идентитет ухапшеног Радована Караџића. Караџић се у периоду који је непосредно претходио хапшењу наводно крио под лажним именом др Драган Давид Дабић и бавио се алтернативном медицином у приватној ординацији на Новом Београду. Такође, учествовао је на неколико јавних предавања у Србији и објављивао фељтон у часопису Здрав живот.

Караџић је 30. јула 2008. године у 3. 45 изведен из зграде Окружног суда у Београду и пребачен на београдски аеродром Никола Тесла. Прво је пребачен авионом Владе Србије из Београда у Ротердам где је стигао око 6.30 ујутру, а потом је хеликоптером пребачен у затвор у Схевенинген.

Објавио је следеће књиге

1968: Лудо Копље
1971: Памтивек
1982: Има чуда - нема чуда
1990: Црна бајка (Свјетлост, Сарајево)
1992: Рат у Босни: како је почело
1992: Словенски гост
1994: Има чуда, нема чуда
2001: Од Лудог копља до Црне бајке (Добрица књига, Нови Сад)
2004: Чудесна хроника ноћи (ИГАМ, Београд)
2005: Под леву сису века (Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш)

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

Видиш ли своју руку у обраћеним
Њивама подно тебе
Поново израста мир и укочено
Узрева грожђе
Само се унесрећени гамижућ
Сећају твоје моћи
Вапи онемоћало шибље пут
Твога постојања
Оно је још увек у власти ветра
Оно још увек мирише
Прастарим мирисом

Уплашена слико застала на путу
Између земље и неба
Стено за небо свезана
Твој страх пориче плавет
Простора у глави
Све у висинама има потребу за Молитвом
Она је за добро овога биља
Против корења његова
Она је за лаган ветар са друге стране.

Вечно над понором
Као над могућношћу
Трајаће ова тужна стрепња
Речена као јасноћа
Што расте и надраста
Онесвешћену природу

Видиш ли своју узнесеност
У сунцу на твојој стени
Још увек цвеће понавља исту
Грешку
(овај грех овај инцест жуде ли спасење)
цвеће још увек не изговара
речи жалбе
оно од чега сте заједно дошли
јесте навикавање на корен
у земљи у небесима

СЛУЧАЈ ТРАВА

Је ли ти познат случај трава?
Траве се воле дубоко, ћутке.
Меке и нежне, крај наших глава,
И оне воле наше тренутке.

У нас верују, ни у шта више,
И на све лажи наших времена
Остају глуве.
Чекају кише.
Стрепе од малих сунчевих мена.

Не врече. Живе.
Ветар их љуља.
Милују твоје ноге босе.
Зато их волим.
Одсуство муља
Кошта их главе.
И њих косе.

Кад стигне косац, умиру лако.
Оне узврате мирисом: Ако!

НАДА

У рану зору, прије сунца,
На прозору се јави нада.

Најчешће голуб,
Да замијени мисао на тебе.

Па тако и буде.
Изиђе сунце,
И кроз решетке
Обасја исте ствари,
Почетак и крај исти,
Исту суштину између
Недопечених кора.

И нада, наравно, прхне.
Било је тешко
Њено крилато присуство.
Заклонила ми је и тебе и мене.

Оснажен, упирем погледе
У црне тренутке.


PUTEVIMA MIROSLAVLJEVOG JEVANĐELJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Svi zаinteresovаni posetioci će izložbu Putevimа Miroslаvljevog jevаnđeljа u Muzeju Vukа i Dositejа moći dа posete u periodu od 10. mаrtа do 5. аprilа 2015. godine.

Zаhvаljujući sаrаdnji Ministаrstvа kulture i informisаnjа Republike Srbije i Ministаrstvа kulture Ruske Federаcije, Nаrodnog muzejа u Beogrаdu i Ruske Nаrodne Bibliotekа od utorkа, 10. mаrtа će u Odžаkliji Muzeju Vukа i Dositejа Nаrodnog muzejа prvi put biti izložen 166. list Miroslаvljevog jevаnđeljа koji se čuvа u Nаcionаlnoj biblioteci Rusije u Sаnkt Peterburgu.

Nа svečаnom otvаrаnju izložbe govorili su direktor Nаrodnog muzejа u Beogrаdu Bojаnа Borić-Brešković, generаlni direktor Nаcionаlne biblioteke Rusije u Sаnkt Peterburgu Anton Likomаnov. Velikа čаst je bilа dа se prisutnimа obrаtio ministаr kulture u Vlаdi Ruske Federаcije Vlаdimir Medinski, а izložbu je otvorio ministаr kulture i informisаnjа u Vlаdi Republike Srbije Ivаn Tаsovаc.

U okviru postаvke Putevi Miroslаvljevog jevаnđeljа, pored prilike dа se iznovа podsetimo znаčаjа nаjstаrijeg srpskog ćiriličnog rukopisа, koji je 2005. upisаn nа Uneskovu listu Pаmćenje svetа posetioci izložbe imаće jedinstvenu priliku vide originаlni 166. list Miroslаvljevog jevаnđeljа koji se čuvа u Nаcionаlnoj biblioteci Rusije u Sаnkt Peterburgu i koji će prvi put biti izložen u Srbiji.

Godine 1845/46 manastir Hilandar posetila je ruska duhovna misija na čelu sa аrhiepiskopom i nаučnikom Porfirijem Uspenskim. Fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, Uspenski je 166. list poneo sa sobom. Na ovom listu nalaze se čtenija za 7. (20.) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja, ukrašena inicijalom sa likom Vavilonske bludnice - metaforom za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu svetog Jovana. List se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu, gde se i dаnаs, u okviru zbirke Porfirijа Uspenskog, čuvа zaveden kao List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83.

izvor: Arte

DOKUMENTARNI SERIJAL “BITI ČOVEK - IVO ANDRIĆ”

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Dokumentarni serijal “Biti čovek - Ivo Andrić” biće predstavljen 13. marta u svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke, povodom 40 godina od smrti srpskog književnika, diplomate i nobelovca.

Autor i producent je Sonja Mihajlov, reditelj Miljan Glišić, prema scenariju Danice Pajović i Mihajlovljeve, u produkciji kuće “Stanković i sinovi”.

Serijal u četiri epizode prati uzbudljiv životni put Andrića i sniman je u gradovima bivše Jugoslavije koji su obeležili njegov život (Travnik, Sarajevo, Zagreb, Zenica, mesto u Bosni Guča Gora, Vrnjačka Banja, Soko Banja, Herceg Novi), kao i na mnogobrojnim lokacijama u Beogradu - gradu u kome je najduže živeo i napisao svoja najveća dela.

Segmenti su snimani i u Krakovu i Stokholmu.

Prvi put posle više od pola veka jedna filmska ekipa iz Srbije je snimala u Nobelovom komitetu u čuvenoj rokoko sali u kojoj se donosi odluka o dobitnicima Nobelove nagrade za književnost, u koncertnoj dvorani gde se održava ceremonija svečane dodele Nobelove nagrade i u Gradskoj kući, gde švedski kralj i kraljica tradicionalno održavaju svečani bal za Nobelove laureate.

Autorka vodi publiku kroz biografiju i stvaralaštvo Andrića. Njeni sagovornici bacaju novo svetlo na privatni život, ideološko opredeljenje, diplomatsku karijeru i umetničke uzore velikog književnika, ali i definišu socio-kulturne i istorijske prilike vremena s kojim se borio Ivo Andrić.

U serijalu govore književnik Muharem Bazdulj, mr sc. Velimir Visković, dr Ranko Vujačić, akademik Radovan Vučković, prof. dr Julijana Vučo, dr Žaneta Đukić Perišić, Zona Kalember, dr Miloš Ković, direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac, reditelj Emir Kusturica..

Izvor: B92/Tanjug

EUĐENIO MONTALE - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Poezija

Euđenio Montale(1986-1981), rođen je u Đenovi 12. oktobara 1896. godine. Bio je italijanski pesnik, najveći predstavnik italijanskog hermetizma. Poezijom lišenom svake rečitosti izražava tegobu savremenog čoveka u njemu otuđenom svetu. Za razliku od prvih knjiga dominantnog hermetizma, kasniji naslovi imaju intimniju prirodu. Imao neobične kreativne sklonosti, pisao je na ceduljama, voznim kartama, salvetama i pozivnicama, prezirao snobove, uvek stavljajući znak jednakosti između poezije i egzistencije, odnosno smisla koji isključuje tajne. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1975. godine.

Glavna dela: Sipine kosti, Prilike, Oluja i drugo, Satura, Dnevnik 71. i 72. godine, Sveska za četiri godine, Autodafe, Leptir iz Dinara i drugo.

 

VLADAR SVEKOVINE

Ne znam gde je vladar svetkovine,
onaj što gospodari
svetom i drugim sferama.
To što primećujem zureći kroz prozor
ne znam je li svetkovina ili klanica.
Ako je tačno da konj
vidi čoveka skoro dvaput
većim, onda ljudsko oko nije dovoljno.
Možda je večni
mrak sustao, sine iz njega
poneka iskra. Ili se eterska svetlost
uzmutila shvatajući
da je nepodnošljiva.
Ili vladar nije svestan svojih čini
ili se može njima hvaliti
samo u homeopatskim dozama.
Ali na njegovom prestolu jednog će dana
zacelo zasesti tuđa guzica. A i vreme je.

 

ENGLESKI ROG

Vetar što večeras smotreno svira
- nalikuje silnom lepetu limarije -
na instrumentu gustog borja
i mete bakarna obzorja
kuda se rojta svetlosti vije
poput zmajeva u ječećim nebesima
(Oblaci promiču, vedra
kraljevstva nebesna! Visokih Eldorada
kapije odškrinute!)
i more što, krljušt po krljušt,
olovno tre
i menja boju bacajući na hridi vrtloge
uzvitlane pene;
da hoće vetar, što se rađa i mre,
dok sumračja stiže čas,
zasvirati večeras
na tebi, razdešeni instrumente,
srce.

 

SPISAK

 

Spisak uspomena je iscrpen: kožna torba
s nalepnicama mnogih hotela.
Ostala je još poneka oznaka
koju se ne usuđujem odlepiti. Na to će misliti
nosači, noćni vratari i taksisti.

Spisak tvojih uspomena
dala si mi sama pred polazak.
Bila su to imane mnogih zemalja, vreme
boravka i naposletku jedna bela stranica
ali sa nizom tačkica … kao da se želi reći
nastaviće se, ako ikad bude mogućno.

Spisak naših uspomena ne da se zamisliti
presečen nadvoje. To je jedan list
s tragovima pečata, ogrebotina i ponekom mrljom krvi.
Nije bilo pasoša niti otpusnice.
Služiti, pa i nadati se tome, bio bi ponovni život.

 

 

KNJIŽEVNI KONKURS ZA PESMU I PRIČU

Nebojša Đorđević    Konkursi, Vesti

Regionalni centar za talente i Književna zajednica “Borisav Stanković” raspisali su tradicionalni književni konkurs za priču ili pesmu, na kome mogu učestvovati osnovci od 5. do 8. razreda, srednjoškolci i studenti.

Uslovima konkursa je predviđeno da se radovi predaju pod šifrom, u tri primerka.

Elektronsku verziju je potrebno proslediti na: talentivr@gmail.com (ili na CD-u), a u posebnoj koverti dostaviti rešenje šifre: ime i prezime autora, školu, razred i broj telefona i sve zajedno doneti lično ili poslati na adresu: Regionalni centar za talente, Ulica 29. novembar bb (poštanski fah 63), 17500 Vranje ili Književna zajednica “Borisav Stanković”, Ulica Oca Justina Popovića 6, 17500 Vranje

Rok za dostavu radova je 20. mart, a nagrade najuspešnijima biće uručene u okviru manifestacije “Borina nedelja” koja se i ove godine održava u Vranju od 23. do 29. marta.

Izvor: Južne vesti/I.M.