PREDMETI IZ RANOHRIŠĆANSKOG NAISUSA I U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura

Poslednje otkriće su bile grobnice koje su iskopane 2010. godine u krugu fabrike “Beneton” (foto: Zoran Radosavljević)

Nakon što su krajem septembra Nišlije imale priliku da pogledaju izložbu “Jagodin mala - kasnoantička nekropola”, od večeras u 18 sati će eksponati iz ovih ranohrišćanskih grobnica bti izloženi i u beogradskom Narodnom muzeju.

Posetioci u glavnom gradu će moći da vide nekoliko maketa porodičnih grobnica iz Jagodin-male, ali i predmete od metala, stakla i keramike koji, kako kažu u niškom Narodnom muzeju, svedoče o tome da je stanovništvo tadašnjeg Naisusa živelo u socijalno i ekonomski prosperitetnom dobu u 4. veku. Osim toga, biće predstavljen i nakit koji “ukazuje na izuzetan ukus bogatih stanovnica rimskog Naisa”, ali i delovi vojne opreme.

Posebno je izdvojen luksuzan set nakita pronađen u grobu mlade žene, dobi između 20 i 24 godina. Na ovoj nekropoli su sahranjivani i rimski vojnici. Izuzetno retke primerke, koji su priipadali visokim oficirima, predstavljaju pozlaćena bronzana kopča (fibula) sa carskim portretima i kompletno očuvani bronzani pojas - kažu u Narodnom muzeju.

Kako kažu u Muzeju, u Naisu je u 4. veku postojala carska radionica za izradu predmeta od plemenitih materijala, iz koje, između ostalih, potiču i čuveni srebrni tanjiri iskovani u čast desetogodišnjice vladavine rimskog cara Licinija.

Komadi nakita iz nekropole

Podsetimo, na desnoj obali Nišave, severoistočno od Tvrđave, na prostoru današnje Jagodin-male, nalazila se najveća nekropola kasnoantičkog Naisusa na kojoj su sahranjivani stanovnici u periodu od 4. do 6. veka, a koja se prostirala na skoro 2 kvadratna kilometra.

Ova nekropola je, kako kažu u niškom Muzeju, istraživana sistematski u periodu između 1933. i 2012. godine. Najpre su 1933. godine istraživači otkrikli baziliku sa martirijumom u kojem su pre 16 vekova sahranjivani mučenici i episkopi Naisusa, a onda je sredinom 20. veka otkriveno više od 200 grobova i zidanih grobnica.

Nekoliko grobnica je otkriveno početkom decembra 2009. godine prilikom izgradnje saobraćajnice koja je trebalo da spoji novi most u Jagodin-mali i Pantelejsku ulicu, a oktobra 2010. godine je u dvorištu fabrike “Beneton” pronađeno 20 zidanih grobova, 13 grobnica i 2 kripte sa mauzolejima, starih između 1500 i 1600 godina.

Izvor: Južne vesti /M.Vučić, J.Canić

TASOVAC NAJVIO REKONSTRUKCIJU MANAKOVE KUĆE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Ministar kulture Ivan Tasovac otvorio je večeras izložbu “Veliki rat i mali čovek” u Etnografskom muzeju i najavio rekonstrukciju Manakove kuće.

Objekat u sklopu Etnografskog muzeja - kuća Manaka Mihailovića, sagrađena oko 1830, biće rekonstruisana i otvorena za javnost u svom punom sjaju u 2015. godini, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Što se tiče naslova nove izložbe, Tasovac je napomenuo da se ne bi složio sa tezom da postoje veliki i mali ratovi, niti da treba da se delimo na velike i male ljude.

“Svaki rat je - u svom bezumlju i razornoj sili - veliki zato što sa sobom nosi isključivo ogromnu patnju i stradanje. A svaki čovek, koji doživi tu nesreću da iskusi rušilačku snagu rata, postaje veliki ako se u svakodnevnom životu, u odnosu prema sebi i drugima, opredeli za očuvanje ljudskog dostojanstva. Upravo u očuvanju ljudskog dostojanstva se ogledaju dometi svake kulture”, istakao je on.

Izložba “Veliki rat i mali čovek” je značajna, kako je rekao, “baš zato što kroz arhivsku građu, audio-materijale i predmete, koji evociraju uspomene na početak Prvog svetskog rata, našu pažnju preusmerava sa tradicionalnih narativa o masovnim borbama i slavnim vojskovođama - na priče o odvažnim i hrabrim pojedincima, marginalizovanim herojima svakodnevnice, koji su odolevali i iskušenjima i strahovima, kako bi sačuvali ne samo sopstvene živote, nego i svoju sopstvenu čast”.

Ministar kulture je ocenio da smo tokom ove godine dostojno obeležili stogodišnjicu početka Prvog srpskog rata, kao i da imamo puno razloga da budemo optimističniji nego prethodnih godina kada je srpska kultura u pitanju.

Podsetivši da je porodična slava uvrštena na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao prvo kulturno dobro iz Srbije na tom prestižnom spisku, zahvalio je timu kustosa Etnografskog muzeja koji je učestvovao u pripremi nominacionog dosijea.

Posle 15 godina izgnanstva, Prištinsko narodno pozorište je u Gračanici ponovo pronašlo svoj dom. Planovi i entuzijazam kolega sa Kosova i Metohije svedoče da umetnička inspiracija i marljivi rad, uprkos ekonomskoj krizi, mogu i te kako da se izdvoje kao stabilne tačke naše kulturne identifikacije, istakao je Tasovac.

Ministar je naveo i da je Beogradska filharmonije ove godine ostvarila dugo sanjani san o američkoj turneji, koja je krunisana trijumfalnim koncertom u Karnegi holu, uz zvuke ne samo Čajkovskog, Verdija i Sibelijusa, nego i zanosne ritmove “Ohridske legende” Stevana Hristića i “Marša na Drinu” Stanislava Biničkog.

Napominjući da za pet dana počinje dugoočekivana sanacija Narodnog muzeja u Beogradu, a da je u toku obnova zgrade Muzeja savremene umetnosti, Tasovac je izrazio nadu da ćemo svi zajednički umeti da se radujemo ovakvim i svim budućim uspesima srpske kulture.

Izvor: BlicOnline/ Tanjug Foto: M. Mitrović

DEJVID BOUVI ODBIO SARADNJU SA “COLDPLAY”

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Tokom svoje duge pauze sa muzičke scene, Dejvid Bouvi je povremeno gostovao na tuđim numerama kao što je pesma “Reflektor” kanadske grupe Arcade Fire. Međutim, kada ga je Kris Martin zamolio da otpeva jednu od pesama benda Coldplay, Bouvi je ljubazno odbio, navodeći kao razlog da ponuđena numera nije dovoljno dobra.

Martin je otkrio anegdotu na dodeli BBC muzičkih nagrada, koja je održana prošlog četvrtka u Londonu. “Poslao sam mu pesmu i zamolio da nasnimi glas. On me je nazvao i rekao “da mi nije jedna od boljih’”, ispričao je Martin.

Frontmen grupe Coldplay je objasnio da Bouvi ima izuzetno visoke standarde. “Ja to poštujem. To podstiče i sve druge da teže visokim standardima”, zaključio je on.

Iako odbijen, Kris Martin je pokazao da nije zlopamtilo - bio je pun hvale za Bouvijev poslednji studijski album “The Next Day”. “Kada je objavljena ‘Where Are We Now?’ bio sam oduševljen, ali i pomalo iznerviran. Brate, nije pošteno! On ima već toliko neverovatnih pesama!”, zaključio je Martin.

Izvor: 021.rs

BESPLATAN KONCERT “ELEMENTALA” POVODOM MESECA LJUDSKIH PRAVA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Festival ,,Mesec ljudskih prava” završiće se spektakularnim koncertom u Centru za kulturu Božidarac u utorak, 23. decembra, velikim koncertom hrvatskog sastava “Elemental”.

“Elemental” je bend koji ne poznaje ni granice ni ograničenja, i koji društveno angažovanim tekstovima ukazuje na probleme sa kojima se susreću mladi na našim prostorima, ujedno ističući potrebu za njihovim rešavanjem.

Publiku će za nastup Elementala zagrejati beogradski sastav “White City Massive!”

Program će početi već u 19 časova kada će u Božidarcu biti održana konstruktivna debata na temu položaja omladine u regionu uz razmenu iskustava mladih iz Srbije i Hrvatske, a u kojoj će učestvovati i Marko Šelić Marčelo, a u 20 časova će u koncertnoj sali biti održan i koncert grupe “Elemental” i “White City Massive!”.

Ulaznice za koncert neće biti u slobodnoj prodaji, već će biti podeljene putem fejsbuk strana Youth Initiative for Human Rights i Festival “Vračar Rocks”.

Izvor: BlicOnline/N.Dž. Foto: Kristijan Smok

IZLOŽBENO PRODAJNI SALON KNJIGA U FRANCUSKOM INSTITUTU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Francuski institut u Beogradu organizuje od 22. do 24. decembra izložbeno-prodajni salon knjiga francuskih autora u izdanju više od 30 izdavača iz Srbije, a po jedan primerak biće poklonjen siromašnim bibliotekama.

Biće izložena dela frankofonih autora koja su objavili srpski izdavači, kao i naslovi na francuskom jeziku, u svim žanrovima od romana, stručne literature, dečjih knjiga i stripova, navodi se u najavi organizatora.

Organizovanjem izložbeno-prodajnog salona knjiga Francuski insitut odaje priznanje zalaganju izdavača, prevodilaca, knjižara i daje podršku budućim zajedničkim projektima, piše u saopštenju.

Francuski institut u Srbiji preko programa “Danilo Kiš” izdavačima plaća prava za objavljivanje prevoda francuskih autora, a godišnje se uz tu podršku objavi između 20 i 30 naslova prevedenih na srpski jezik.

Taj kulturni centar stipendira boravak i usavršavanje prevodilaca, a u proseku svake godine od dva do četiri prevodioca boravi i radi na prevođenju u Francuskoj.

Francuski institut ustanovio je 2009. godine nagradu “Branko Jelić” za najbolji književni prevod sa francuskog na srpski jezik, koja se tradicionalno uručuje u maju, tokom knjižzevne manifestacije Molijerovi dani, podseća se u saopštenju.

Tokom Molijerovih dana, Francuski insitut organizuje dodelu Gonkurove nagrade studentima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu koji biraju najbolju knjigu francuskog autora, a takođe podržava i učestvuje u različitim književnim programima i debatama.

Izvor: BlicOnline/Beta Foto: E. Čonkić