DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE: BRANKOVA NAGRADA DANILU LUČIĆU

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Danilo Lučić ovogodišnji je dobitnik Brankove nagrade i to za pesničku knjigu “Beleške o mekom tkivu”. Poznati su i finalni učesnici takmičenja za slem poeziju, a Društvo književnika Vojvodine je saopštilo da će nagrade biti uručene na 9. Međunarodnom novosadskom književnom festivalu koji će biti održan u Novom Sadu od 25. do 29. avgusta.

Društvo književnika Vojvodine dodeljuje 54. put Brankovu nagradu za najbolju prvu knjigu pesama na srpskom jeziku, autoru do 29 godina, objavljenu između dva uručivanja (avgust 2013-avgust 2014).

Na konkurs je ove godine pristiglo više od deset knjiga, što žiri smatra nezadovoljavajućim i alarmantnim znakom izostajanja podrške mlađim pesnicima.

- U uži izbor ušli su: Žarko Aleksić sa knjigom “Kućni bioskop” (Matica srpska Novi Sad, 2013, Edicija Prva knjiga), Danilo Lučić sa zbirkom “Beleške o mekom tkivu” (Studentski kulturni centar Kragujevac, 2013, Biblioteka Prvenac) i Bojan Marković sa knjigom “Riba koja je progutala svet” (Gradska bilbioteka “Vladislav Petković Dis”, Čačak, Nagrada Mladi Dis) - navodi se u saopštenju Društva književnika Vojvodine.

Brankova nagrada

Brankova nagrada je najznačajnije priznanje za prvu knjigu na srpskom jeziku za pesnike do 29 godina. Dosadašnji dobitnici svedoče o značaju nagrade u afirmaciji najmlađih aktera srpske književnosti. Među dobitnicima, u više od pedeset godina postojanja, su i Vasko Popa, Aleksandar Tišma, Borislav Radović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović, Raša Livada, Dragan Jovanović Danilov, Tanja Kragujević, Nina Živančević, Ana Ristović i mnogi drugi.

Žiri u sastavu: Vladimir Gvozden, Stevan Bradić i Dragana V. Todoreskov (predsednik) jednoglasno je doneo odluku da ovogodišnja, 54. Brankova nagrada pripadne Danilu Lučiću.

Knjigu Beleške o mekom tkivu čine tri ciklusa - Beogradski kelidoskop, Beleške o mekom tkivu i Ogledalo na dnu ponora.

- Dok u prvom ciklusu dominiraju urbane teme, slike društvenog miljea (Himna Beogradu, Manični ulični propovednici, Akustika ulice, Plavi most), te bi se moglo reći da sam Beograd, tj. pojedini njegovi delovi, predstavljaju prave protagoniste “radnje” pesama, a u drugom ciklusu telo postaje preokupacija, pesnik u samom subjektu vidi poprište emotivnih lomova, duboko kontemplativnih promišljanja, ostajući jednako ličan i univerzalan.

Treći ciklus tematski je heterogen, i pored mnogobrojnih efektnih književnih reminiscencija, razvijenih slika i različitih postizanja ritma (refrenima, lirskim paralelizmima, anaforama i dr.) ostao je, prema našem mišljenju, u senci prethodna dva. Ipak, snaga Lučićevog izraza, njegova britka ironija povodom društvenih odnosa ali i samih egzistencijalnih pitanja, te efektno poentiranje nekolikih pesama odaju pesnika koji je krenuo putem zrelosti i mi verujemo da će narednim poetskim ostvarenjima istu zrelost i dokazati - navodi se u obrazloženju žirija.

Danilo Lučić je rođen u Beogradu 1984. Diplomirao je na Katedri za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, gde je završio i master studije. Piše poeziju, prozu i kritiku. Živi i radi u Beogradu.

Društvo književnika Vojvodine podseća da je programski odbor 9. Međunarodnog novosadskog književnog festivala raspisao konkurs za slem takmičenje.

Konkursna pravila su predviđala da pesme budu napisane u slem maniru i da kandidati mogu da pošalju najviše osam pesama koje treba da u govornoj veziji budu kraće od četiri minuta.

Na konkurs su stigli radovi oko dvadeset kandidata, a komisija (u sastavu: Branislav Živanović, Minja Bogavac i Dragan Babić) obavila je i zaključila selekciju 1. avgusta.

Nakon čitanja radova i diskusije, komisija je donela odluku da se kao učesnici polufinalnog slem takmičenja pozovu Blagojević Vladimir (1992, Beograd), Mijatović Milan (1972, Beograd), Nedić Damir (1984, Kragujevac), Radovančević Dragan (1979, Sremska Mitrovica), Rudan Siniša (1978, Beograd), Sailović Deana (1971, Sremski Karlovci) i Todorović Marjan (1979, Niš). Polufinalno i finalno takmičenje će se održati 28. avgusta (23h) u Kafeu “Bistro”.

Izvor: BlicOnline

NAĐEN GRAD IZGUBLJEN PRE 2.500 GODINA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Arheološko nalazište između Bujanovca i Vranja

Nekad je postojao drevni grad Damastion. Pominjan je u dokumentima, ali mu nije bilo traga na zemlji. A onda su ga naši arheolozi pronašli!

Nije baš Atlantida, ali je slično! Grad star 2.500 godina, kome je vreme zamelo trag, izronio je iz zemlje. O arheološkom nalazištu Kale-Krševica, u dolini Južne Morave između Bujanovca i Vranja, više se zna u svetu nego kod nas.

- Reč je o najsevernijem grčkom gradu, i jedinom takvom na našim prostorima, koji je nastao i doživeo procvat u 4. i 3. veku pre nove ere, u vreme Aleksandra Makedonskog i njegovog oca Filipa Drugog - kaže za “Blic” Nenad Radojčić, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu.

Dugo su meštani sela Krševica vadili lepo tesano kamenje iz zemlje i ugrađivali ga u kuće, a jedan zapis iz 1903. godine beleži da je tu “bio grad kad Vranje još nije postojalo”. Ali tek 2001. godine počela su istraživanja, da bi se brzo ispostavilo da je reč o velikom gradskom naselju, u kojem je živelo nekoliko hiljada ljudi, što je za ono vreme bilo mnogo.

Grad je bio sazidan na strateški važnom mestu: brdu iznad Južne Morave i puta koji je od pamtiveka prolazio moravsko-vardarskom dolinom i spajao srce evropskog kontinenta sa Grčkom. “Kale”, kako su ostatke ovog naselja nazivali meštani, bilo je sazidano na uzvišenju. Sa tri strane bilo je nepristupačno zbog strmih padina, a sa četvrte zaštićeno širokim rovom i visokim bedemom.

Istraživači
Istraživanja Kale-Krševice sprovodi Arheološki institut u Beogradu, u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu, Filozofskim fakultetom u Beogradu i Narodnim muzejom u Vranju. Arheolozi stanuju, spavaju i kuvaju sebi u nekoliko prostorija u osnovnoj školi u obližnjem selu Žbevac. “Bezgranično smo im zahvalni”, kaže Nenad Radojčić .
- Pronađeno je mnoštvo predmeta i građevina, a najznačajnija među njima je cisterna koja je grad snabdevala vodom, kamena građevina dimenzija deset sa šest metara, koja predstavlja najstariji primer antičke arhitekture kod nas - kaže Nenad Radojčić.

Starogrčki grad prostirao se na pet hektara, a dosad je istraženo tek osam odsto lokaliteta. Sve što je nađeno potvrđuje da je reč o davno nestalom Dama­stionu. Da bi se to i zvanično potvrdilo, treba naći samo još dokaz - predmet ili zid na kojem će pisati ime grada.

Za dalja istraživanja, međutim, Srbija nema novca, pa je sve što je od 2001. godine iskopano - sada opet zatrpano zemljom, konzervirano dok ne dođu bolja vremena. Istina, arheološki instituti i univerziteti iz sveta spremni su da finansiraju dalje radove, ali je neophodan preduslov za to da naša država reši vlasničke odnose sa sopstvenicima zemljišta, kojih ima pedesetak.

Izvor: BlicOnline/ Momčilo Petrović