POLA VEKA DEDIJEROVE KNJIGE “SARAJEVO 1914″

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Navršava se pola veka od juna 1964. godine, kada je Vladimir Dedijer zaključio poslednje redove prvobitnog engleskog izdanja njegove knjige “Sarajevo 1914″

To kultno delo o Prvom svetskom ratu proglašeno je za knjigu godine 1984. u anketi “Njujork tajmsa”.

Delo, između ostalog, ukazuje da autor nije imao dilemu da će se istorija, odnosno istoriografija, i nadalje povijati pod pritiscima moćnih i da će se obnoviti konstrukcije imperijalne politike da su “Srbija i Srbi odgovorni za Prvi svetski rat”.

Dedijer je uzroke i povod za Veliki rat, u kojem je u ukupno poginulo oko 20 miliona ljudi, objašnjavao sukobljenim interesima velikih sila. “Za njih su uvek krivci mali narodi i države koji se bore za pravdu, slobodu i nezavisnost. Moćni dugo pamte i osvetnički su raspoloženi”, navodio je on.

“Sarajevo 1914″ završio je desetak godina posle knjige “Josip Broz Tito. Prilozi za biografiju”, koja je od 1953. kada je prvi put štampana, prevedena na svetske i brojne manje jezike.

Dedijerova biografija Josipa Broza Tita ponovo je štampana u Jugoslaviji 1972. i 1980. tada kao “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, a kasnije su objavljene još tri obimne sveske “Novih priloga”, sa brojnim tekstovima kojih nije bilo u prvim izdanjima.

Srpsko izdanje knjige “Sarajevo 1914″ objavila je 1966. godine beogradska “Prosveta”. Paralelno se pojavilo i slovenačko izdanje.

I danas, pored poplave mnoštva novih izdanja na tu i granične teme, Dedijerovo delo ima ozbiljnu težinu, pa i široku popularnost. Tako je nedavno Miljenko Jergović, poznati kolumnista, podsetio da je ta Dedijerova knjiga nastala najpre na engleskom jeziku, posle “stipendija i rezidencijalnih boravaka u Oksfordu, Harvardu i Kornelu, kao rezultat dugogodišnjih, vrlo temeljitih istraživanja”.

Nadalje Jergović kaže: “Sjajno napisana, s dramaturgijom kakvog kriminalističkog romana, gotovo forenzički precizna, knjiga će rekonstruisati događaj koji je sa svih strana bio opterećen ideološkim i političkim mistifikacijama”.

Po njemu, Dedijerevo “Sarajevo 1914″ ne slavi atentatore, niti beatifikuje njihove žrtve. “Po tome je Dedijer, na žalost, jedinstven”, zaključuje Jegović.

Dedijer je rođen 1914. u godini Sarajevskog atentata i početka velikog rata. U rodnom Beogradu je studirao ali nije završio pravo, pa se, zahvaljujući Vladimiru Ribikaru, zaposlio u “Politici”.

Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik partizanskog pokreta od 1941. godine. Najviše se bavio propagandnim radom, publicistikom, novinarstvom. Između ostalog uređivao je list “Borba”. Izvesno vreme bio je direktor Tanjuga. Sličnim temama bavio se u prvo vreme i po oslobođenju zemlje.

Ranjavan je u više navrata. U bici na Sutjesci, gde je teško ranjen, poginula je njegova supruga Olga Popović-Dedijer, šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije.

Posle Drugog svetskog rata bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Bio je svedok utemeljenja Organizacije Ujedinjenih nacija, zatim univerzitetski profesor, akademik, i dugogodišnji predani ugledni aktivista Raselovog suda, izvesno vreme i njegov predsednik.

Izvor:Dnevni akter/Tanjug

MANIFESTACIJA U ČAST DESANKE MAKSIMOVIĆ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Manifestacija ” Na Desankin dan”, koja je trebalo da se održi 16. maja, ali je zbog lošeg vremena odložena, održaće se u petak 13. juna, na Mostu ljubavi

“Po drugi put organizujemo manifestaciju, a ove godine smo u Desankinu čast obeležili klupe u vrnjačkom parku na mestima gde se ona najčešće odmarala. U narednom periodu obeležićemo i smeštajne objekte u Vrnjačkoj Banji gde je Desanka često odsedala”, izjavila je Tanjugu Sonja Negojević PR Turističke organizacije Vrnjačka Banja.

Uz mini koncert Ivane Jordan, gosti Desankinog dana biće pisci Slobodan Stanišić i Miodrag Jakšić, kao i kantautor Branislav Ostojić. Mladi i talentovani recitatori iz vrnjačke Ugostiteljsko turističke skole, kazivaće Desankine pesme.

Posebna gošća kao i prošle godine , biće proslavljena srpska glumica Rada Ðuričin koja će izvoditi monodramu „Oporuke Desanke Maksimović”. U ovoj monodrami Rada Ðuričin će oživeti Desankino vreme, od detinjstva u Brankovini, školovanja, do nastanka „Krvave bajke” i dalje.

Program je predviđeno da traje 90 minuta na Mostu ljubavi, koji je bio motiv da Desanka Maksimović napiše pesmu “Molitva za ljubav”.

Organizator i pokretač ove manifestacije je Turistička organizacija Vrnjačke Banje.

Izvor:Dnevni akter/Tanjug

CIKLUS FILMOVA: 3,2,1, MEKSIKO PRIKAZUJE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ciklus meksičkih filmova “3, 2, 1 Meksiko prikazuje…” održaće se od 13. do 15. juna u Kulturnom centru REX u Beogradu.

Institut Servantes, u saradnji sa Ambasadom Meksika u Beogradu i Kulturnim centrom REX, nudi presek meksičke kinematografije nastale u proteklih pet godina kroz izbor pet igranih filmova: Na kraju - ljubav (2009) čine tri ljubavne priče koje se odvijaju tokom tri dana u jednom gradu. Student (2009) se bavi temom generacijskog jaza, Pola sveta (2009) je priča o seksualnom buđenju mladića Minga, a Cvet od blata (2010) pripoveda o strasti koju jedna adolescentkinja budi kod priznatog meksičkog naučnika. Spirala (2008) je priča o ljudima koji se iseljavaju iz svojih mesta ne shvatajući da time uništavaju upravo ono što žele da sačuvaju, svoje porodice.

Počeci meksičke kinematografije datiraju iz 1896. godine, samo osam meseci nakon prve filmske projekcije održane u Parizu. Tokom godina, meksička kinematografija postala je jedna od najrazvijenijih na španskom govornom području, uz špansku i argentinsku.

Međunarodno priznanje meksičkog filma i proboj generacije reditelja rođenih šezdesetih i sedamdesetih godina rezultirali su produkcijom vrednom pažnje. Reč je o filmovima željnim komunikacije sa gledaocem koji time čini suštinski važan element filma.
Izvor: B92

TONI NAGRADA ZA SRPSKOG REDITELJA

Nebojša Đorđević    Vesti

Foto: Beta/AP

Njujork - Toni nagrada za najbolji mjuzikl dodeljena je u nedelju u Njujorku predstavi „Džentlmenski vodič za ljubav i ubistvo”. Ovaj šou je u trku za nagradeušao sa deset nominacija, a dobio je i priznanja za najbolju režiju, scenario i kostim.

Inače, nagrađeni reditelj je Dario Trešnjak, koji je rođen u Zemunu, a sa deset godina se preselio u SAD. Priznanje mu je uručio legendarni glumac i reditelj Klint Istvud, a Trešnjak se između ostalih zahvalio svojoj majci, koja zbog svojih godina (87) nije mogla da prisustvuje ceremonije.

„Mama, volim te, hvala ti za sve što si mi dala. Volim te mnogo, drži se. Hvala svima mnogo”, kazao je reditelj na srpskom, dodavši da se ona borila u Drugom svetskom ratu, te da ga je naučila da skače iz padobrana.

Ovo je bila 68 dodela prestižnih nagrada za brodvejske produkcije, a među dobitnicima su i Džesi Miler (najbolja glumica za „Kerol King mjuzikl”), Nil Patrik Heris (najbolji glumac za „Hedvigu”), dok su priznanja za sporedne uloge dobili Lena Hol („Hedviga”) i Džejms Monro Iglhart („Aladin”).

Izvor: Danas/V.T.

KROKODIL U BEOGRADU OD 12. DO 14. JUNA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Festival Krokodil biće otvoren u četvrtak, 12. juna ispred Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu, a gosti manifestacije do 14. juna biće 14 autora iz Srbije i inostranstva, najavili su u utorak organizatori.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, na otvaranju festivala biće predstavljeni autori koji žive u inostranstvu i pišu na stranom jeziku, drugo veče gostuju pisci manjinskih zajednica, dok je završnica posvećena najkreativnijim i najprovokativnijim autorima regiona.

Gost festivala, sociolog iz Hrvatske Srećko Horvat, rekao je da publici neće čitati svoje teorijske tekstove, već da će govoriti o Gavrilu Principu iz aspekta koji nisu bili razmatrani u ostalim osvrtima, kao ni u umetničkim radovima.

“Principom se bavio reditelj Emir Kusturica, napravljene su dve pozorišne predstave, ali nije postavljeno ključno pitanje kako bi mi Gavrilu Principu izgledali danas, kada je u Hrvatskoj privatizovano 95 odsto banaka, u Srbiji 70 odsto, a neke od njih su vlasništvo Austrije”, rekao je Horvat.

On je dodao da je u dosadašnjim osvrtima na lik i delo Gavrila Principa postavljeno pitanje da li je on bio borac za slobodu, ali da je danas na delu nova vrsta državnog imperijalizma koja se prikazuje kroz kredite i minuse na bankarskim računima.

Horvat je dodao da su javna okupljanja poput Krokodilovog književnog festivala važna, pogotovo u zemljama u kojima se u 21. veku praktikuje cenzura, iako bi se, kako je dodao, lično složio sa stavom Federika Felinija da je cenzura reklama koju plaća vlada.

Kosovska spisateljica i rezident Krokodilove kuće za pisce Ervina Haljilji rekla je da je razočarana i da se bolji politike i stigmatizacije koju pravi politika i u Beogradu i u Prištini.

Ona je dodala da bi gradjani Srbije i Kosova trebalo da se bolje upoznaju kako bi se razbili vladajući stereotipi i predrasude koji mogu biti opasan problem u budućnosti, a da je u tome važna uloga umetnosti koja ima veliku snagu.

Na festivalu, izmedju ostalih, gostuju i Aleksandar Hemon (Bosna i Hercegovina/SAD), albanska spisateljica Ornela Vorpsi, koja piše na francuskom i italijanskom jeziku, irski pripovedač koji živi u Rumuniji Filip O’Kjalah, hrvatska autorka Alida Bremer i spisateljica i prevodilac Silvija Monros.

Izvor: Beta