20 NAJSKUPLJIH FILMOVA SVIH VREMENA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Za snimanje holivudskih blokbastera obično je potrebno mnogo novca.Iako nije potrebno imati veliki budžet, da biste dobili dobar film, po pravilu su oni najuspešniji uglavnom i najskuplji.Sajt “Biznis Insajder” analizirao je podatke sa IMDB i Box Office Mojo kako bi sastavio listu najskupljih ikada napravljenih filmova, a u obzir je uzeta i inflacija.Nijedan od ovogodišnjih filmova nije dospeo na listu. Pogledajte koji filmovi su najskuplji u istoriji. (Cene su u dolarima)

20. Čudesni Spajdermen (2012) 236,7 miliona

Procenjeni budžet: 230 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 752,2 miliona dolara

19. Divlji, divlji Zapad (1999) 241,1 milion

Procenjeni budžet: 170 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 222,1 milion dolara

18. Povratak Supermena (2006) 244,9 miliona

Procenjeni budžet: 209 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 391 milion dolara

17. Iks ljudi 3: Poslednje uporište (2006) 246,1 milion

Procenjeni budžet: 210 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 459,4 miliona dolara

16. Letopisi Narnije: Princ Kaspijan (2008) 246,9 miliona

Procenjeni budžet: 225 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 419,7 miliona dolara

15. Spajdermen 2 (2004) 250,1 milion

Procenjeni budžet: 200 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 783,8 miliona dolara

14. King Kong (2005) 250,4 miliona

Procenjeni budžet: 207 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 550,5 miliona dolara

13. Terminator 3: Pobuna mašina (2003) 256,8 miliona

Procenjeni budžet: 200 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 433,4 miliona dolara

12. Džon Karter (2012) 257,2 miliona

Procenjeni budžet: 250 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 284,1 milion dolara

11. Uspon Mračnog viteza (2012) 257,2 miliona

Procenjeni budžet: 250 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 1,08 milijardi dolara

10. Hobit (2012) 257,2 miliona

Procenjeni budžet: 250 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 1,02 milijarde dolara

9. Avatar (2009) 261 milion

Procenjeni budžet: 237 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 2,8 milijardi dolara

8. Pirati s Kariba: Tajna škrinje (2006) 263,7 miliona

Procenjeni budžet: 225 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 1 milijarda dolara

7. Vodeni svet (1995) 271,3 miliona

Procenjeni budžet: 175 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 264,2 miliona dolara

6. Hari Poter i polukrvni princ (2009) 257,3 miliona

Procenjeni budžet: 250 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 934,4 miliona dolara

5.Zlatokosa i razbojnik (2010) 281,7 miliona

Procenjeni budžet: 260 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 590,7 miliona dolara

4. Spajdermen 3 (2007) 293,9 miliona

Procenjeni budžet: 258 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 890,9 miliona dolara

3. Titanik (1997) 294,3 miliona

Procenjeni budžet: 200 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 2,2 milijarde dolara

2. Kleopatra (1963) 339,5 miliona

Procenjeni budžet: 44 miliona dolara

Svetski prihodi od filma u 1963. godini: 57,8 miliona dolara

1. Pirati s Kariba: Na kraju sveta (2007) 341,8 miliona

Procenjeni budžet: 300 miliona dolara

Svetski prihodi od filma: 963,4 miliona dolara

Izvor: B 92/| businessinsider.com

PUTNA MREŽA INKA PROGLAŠENA SVETSKOM KNJIŽEVNOM BAŠTINOM

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Foto: Profimedia.rs

Ujedinjene nacije su proglasile delove putne mreže koju su izgradile i koristile Inke svetskom baštinom.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je u petak na sastanku u Dohi u Kataru puteve korišćene u vreme carstva Inka svetskom baštinom. Ministarstvo kulture Perua saopštilo je da se putna mreža, poznata pod imenom “carski put” proteže na skoro 60.000 kilometara. Ona obuhvata uzduž i popreko planinski venac Anda u šest zemalja Latinske Amerike, duž kojih se protezalo i carstvo Inka. Mada neki delovi te putne mreže datiraju još pre carstva Inka, njen najveći deo izgrađen je u 15. veku, kada je ta kultura i kroz arhitektonsku moć izražavala dominaciju u Andima.

Peru, Argentina, Čile, Bolivija, Ekvador i Kolumbija zajednički su nominovale putnu mrežu Inka za listu svetske baštine, jer su do sada samo neki njeni delovi imali taj status. Mnogi delovi tog puta su oronuli i prekriveni vegetacijom.

Carstvo Inka je bilo najveće carstvo u pretkolumbovskoj Americi. Nastalo je u 13. veku, na teritoriji današnjeg Perua, a uništili su ga španski konkvistadori, na čelu sa Fransiskom Pizarom, koji je 1533. godine ubio poslednjeg cara Inka, Atavalpu, čime je označen početak španske vladavine.

Izvor: Blic Online/Beta

OTKRIVENE NERUDINE NEOBJAVLJENE PESME

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Književni događaj od univerzalnog značaja

Photo: Stock

Nove pesme će biti obavljene u Latinskoj Americi krajem ove godine, povodom 110-godišnjice Nerudinog rođenja i 90-godišnjice od prvog izdanja zbirke “Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna”, a u Španiji će izaći početkom 2015

Nerudina španska izdavačka kuća “Seiks Baral” saopštila je da je tokom katalogizacije njegovih dela u Čileu pronađeno dvadesetak dosad neobjavljenih pesama “izuzetnog kvaliteta”. Reč je o “književnom događaju od univerzalnog značaja” i “najvećem otkriću u španskoj literaturi poslednjih godina”, istaknuto je u saopštenju izdavača.

Nove pesme će biti obavljene u Latinskoj Americi krajem ove godine, povodom 110-godišnjice Nerudinog rođenja i 90-godišnjice od prvog izdanja zbirke “Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna”, a u Španiji će izaći početkom 2015.

Kako prenosi londonski Gardian, pesme su pronađene u kutijama sa pesnikovim rukopisima koji se čuvaju u Fondaciji Pabla Nerude u Čileu.

Neruda, kojeg je Gabrijel Garsija Markes nazvao “najvećim pesnikom 20. veka na bilo kom jeziku”, osvojio je Nobelovu nagradu za književnost 1971. Umro je 23. septembra 1973, 12 dana nakon Pinočeovog vojnog udara.

Izvor: e-novine/Tanjug

POLA VEKA DEDIJEROVE KNJIGE “SARAJEVO 1914″

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Navršava se pola veka od juna 1964. godine, kada je Vladimir Dedijer zaključio poslednje redove prvobitnog engleskog izdanja njegove knjige “Sarajevo 1914″

To kultno delo o Prvom svetskom ratu proglašeno je za knjigu godine 1984. u anketi “Njujork tajmsa”.

Delo, između ostalog, ukazuje da autor nije imao dilemu da će se istorija, odnosno istoriografija, i nadalje povijati pod pritiscima moćnih i da će se obnoviti konstrukcije imperijalne politike da su “Srbija i Srbi odgovorni za Prvi svetski rat”.

Dedijer je uzroke i povod za Veliki rat, u kojem je u ukupno poginulo oko 20 miliona ljudi, objašnjavao sukobljenim interesima velikih sila. “Za njih su uvek krivci mali narodi i države koji se bore za pravdu, slobodu i nezavisnost. Moćni dugo pamte i osvetnički su raspoloženi”, navodio je on.

“Sarajevo 1914″ završio je desetak godina posle knjige “Josip Broz Tito. Prilozi za biografiju”, koja je od 1953. kada je prvi put štampana, prevedena na svetske i brojne manje jezike.

Dedijerova biografija Josipa Broza Tita ponovo je štampana u Jugoslaviji 1972. i 1980. tada kao “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, a kasnije su objavljene još tri obimne sveske “Novih priloga”, sa brojnim tekstovima kojih nije bilo u prvim izdanjima.

Srpsko izdanje knjige “Sarajevo 1914″ objavila je 1966. godine beogradska “Prosveta”. Paralelno se pojavilo i slovenačko izdanje.

I danas, pored poplave mnoštva novih izdanja na tu i granične teme, Dedijerovo delo ima ozbiljnu težinu, pa i široku popularnost. Tako je nedavno Miljenko Jergović, poznati kolumnista, podsetio da je ta Dedijerova knjiga nastala najpre na engleskom jeziku, posle “stipendija i rezidencijalnih boravaka u Oksfordu, Harvardu i Kornelu, kao rezultat dugogodišnjih, vrlo temeljitih istraživanja”.

Nadalje Jergović kaže: “Sjajno napisana, s dramaturgijom kakvog kriminalističkog romana, gotovo forenzički precizna, knjiga će rekonstruisati događaj koji je sa svih strana bio opterećen ideološkim i političkim mistifikacijama”.

Po njemu, Dedijerevo “Sarajevo 1914″ ne slavi atentatore, niti beatifikuje njihove žrtve. “Po tome je Dedijer, na žalost, jedinstven”, zaključuje Jegović.

Dedijer je rođen 1914. u godini Sarajevskog atentata i početka velikog rata. U rodnom Beogradu je studirao ali nije završio pravo, pa se, zahvaljujući Vladimiru Ribikaru, zaposlio u “Politici”.

Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik partizanskog pokreta od 1941. godine. Najviše se bavio propagandnim radom, publicistikom, novinarstvom. Između ostalog uređivao je list “Borba”. Izvesno vreme bio je direktor Tanjuga. Sličnim temama bavio se u prvo vreme i po oslobođenju zemlje.

Ranjavan je u više navrata. U bici na Sutjesci, gde je teško ranjen, poginula je njegova supruga Olga Popović-Dedijer, šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije.

Posle Drugog svetskog rata bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Bio je svedok utemeljenja Organizacije Ujedinjenih nacija, zatim univerzitetski profesor, akademik, i dugogodišnji predani ugledni aktivista Raselovog suda, izvesno vreme i njegov predsednik.

Izvor:Dnevni akter/Tanjug

MANIFESTACIJA U ČAST DESANKE MAKSIMOVIĆ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Manifestacija ” Na Desankin dan”, koja je trebalo da se održi 16. maja, ali je zbog lošeg vremena odložena, održaće se u petak 13. juna, na Mostu ljubavi

“Po drugi put organizujemo manifestaciju, a ove godine smo u Desankinu čast obeležili klupe u vrnjačkom parku na mestima gde se ona najčešće odmarala. U narednom periodu obeležićemo i smeštajne objekte u Vrnjačkoj Banji gde je Desanka često odsedala”, izjavila je Tanjugu Sonja Negojević PR Turističke organizacije Vrnjačka Banja.

Uz mini koncert Ivane Jordan, gosti Desankinog dana biće pisci Slobodan Stanišić i Miodrag Jakšić, kao i kantautor Branislav Ostojić. Mladi i talentovani recitatori iz vrnjačke Ugostiteljsko turističke skole, kazivaće Desankine pesme.

Posebna gošća kao i prošle godine , biće proslavljena srpska glumica Rada Ðuričin koja će izvoditi monodramu „Oporuke Desanke Maksimović”. U ovoj monodrami Rada Ðuričin će oživeti Desankino vreme, od detinjstva u Brankovini, školovanja, do nastanka „Krvave bajke” i dalje.

Program je predviđeno da traje 90 minuta na Mostu ljubavi, koji je bio motiv da Desanka Maksimović napiše pesmu “Molitva za ljubav”.

Organizator i pokretač ove manifestacije je Turistička organizacija Vrnjačke Banje.

Izvor:Dnevni akter/Tanjug