BRITANSKO KNJIŽEVNO BLAGO NA INTERNETU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Džejn Ostin

Britanska biblioteka postavila je na stotine svojih najvrednijih književnih izvora na internet, od dela koje su sestre Bronte pisale u detinjstvu do beleški Vilijama Blejka.

Kako prenosi AP, novi vebsajt sadrži 1.200 rukopisa, dnevnika i pisama poznatih književnika romantizma i viktorijanskog doba, poput Čarlsa Dikensa, Vilijama Vordsvorda i Džejn Ostin.

Među delima za koje se očekuje da će privući najveću pažnju su kolekcija najranijih tekstova sestara Bronte, rana verzija drame “Važno je zvati se Ernest” Oskara Vajlda i beležnica sa crtežima i nacrtima pesama Vilijama Blejka.

Kolekcija, koja je predstavljena 16. maja, sadrži i originalna dokumenta iz doba u kojem su pomenuti autori živeli, poput isečaka iz novina ili poster iz 1838. godine za pozorišnu predstavu “Oliver Tvist”, koji čitaocima treba da približe tu epohu.

Izvor: Blic Online/Tanjug

BEOGRADSKI FESTIVAL POEZIJE I KNJIGE

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

“Trgni se! Poezija” biće otvoren u sredu, 14. maja, a do 17. maja predstaviće se 13 pesnika iz Srbije i inostranstva.

Gosti festivala biće četvoro pesnika iz Češke, dva iz Srbije i pesnici iz Švedske, Španije, Izraela, Rusije, Hrvatske, Finske i Poljske, kao i devet prevodilaca.

Na festivalu učestvuju pesnici: Rolf Agestam, Duško Novaković, Olvido Garsija Valdes, Amir Or, Zlata Kocić, Petr Hruška, Tomaš Ružicki, Tatjana Deniljanc, Lenka Danjehelova, Ketežina Rudčenkova, Tereza Ridlbauhova, Marko Pogačar i Matilda Sedergran.

Ovogodišnji festival odvija se pod krilaticom “Odbrana sveta”, prema naslovu zbirke pesama pesnika Branislava Petrovića (1937-2002), a na otvaranju manifestacije 14. maja u 18.00 sati biće priredjen omaž delu tog autora.

Kao deo festivala do 20. maja u Biblioteci grada Beograda otvorena je izložba posvećena Branislavu Petroviću, višestruko nagradjivanom pesniku, novinaru i uredniku časopisa “Vidici” i izdavačke kuće “Prosveta”.

“Trgni se! Poezija” organizuju Biblioteka grada Beograda i udruženje Treći trg.

Izvor: Studio B

NOVI HEROJI “RATOVA ZVEZDA”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Han Solo, princeza Leja, Luk Skajvoker i Čubaka biće protagonisti i nove, sedme epizode “Ratova zvezda”.
Novi heroji “Ratova zvezda”

Njih će kao i u prvoj trilogiji popularne sage igrati stari znanci, na čelu sa Harisonom Fordom.

Među pridošlicama ima novih lica, kao što su Džon Bojega i Dejzi Ridli, dve zvezde u usponu, Adama Drajver i Oskar Ajzak (Inside Llewyn Davis), jedan iskusni glumac, Endi Serkis (Gospodar prstenova) i jedna legenda Sedme umetnosti, Maks fon Sidou.

“Oni će se pridružti junacima originalne sage - Harisonu Fordu (Han Solo), Keri Fišer (princeza Leja), Marku Hamilu (Luk Skajvoker), Entoniju Danijelsu (C-3PO), Piteru Mejhjuu (Čubaka) i Keniju Bejkeru (R2-D2)”, najavljeno je danas na zvanicnom sajtu studija Dizni.

Sedma epizoda “Ratova zvezda”, koja će biti hronološki nastavak “Povratka Džedaja” iz 1983, učiće u američke bisokope 18. decembra 2015. Biće to prvi deo nove trilogije.

Povratak veterana slavne naučnofantastične epopeje mesecima je inspirisao najrazličitije špekulacije u Holivudu, posebno oko pitanje da li će Harison Ford reprizirati staru rolu.

Snimanje filma, za koji je scenario napisao veteran Lorens Kazdan (Imperija uzvraća udarac i Povratak Džedaja), a koji će režirati Džej Džej Abrams (Nemoguća misija, Zvezdane staze), počeće u maju u studiju Pajnvud, u Londonu.

Izvor:Press Online/Tanjug

TAJNA PREPISKA VLADARA SVETA

Nebojša Đorđević    Vesti

Izložba „Ličnosti i potpisi - Autografi poznatih ličnosti na dokumentima Arhiva Jugoslavije” nudi priliku da zavirimo šta su našim monarsima i predsednicima pisali državnici koji su potpisima krojili mapu sveta

Ova izložba, koju je organizovao Arhiv Jugoslavije, pokriva period od nastanka Kraljevine Jugoslavije do nestanka Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

- Predstavljena su dokumenta i potpisi 160 najznačajnijih ličnosti koji su krojili mapu sveta i svojim delovanjem obeležili ovo razdoblje. Prikazani su jugoslovenski državnici, predsednici vlada, političari i ministri spoljnih poslova, i njihove prepiske sa državnicima kako velikih sila, tako i predstavnika zemalja koje su tražile svoje mesto pod suncem slobode i nezavisnosti - navodi Dušan Jončić, autor izložbe s kolegama Jelenom Đurišić i Dragišom Petrovićem.

Ova dokumenta, od privatnih prepiski preko zvaničnih notifikacija i poruka koje su državnici međusobno razmenjivali do međunarodnih ugovora, akreditivnih pisama do izveštaja diplomata, nalaze se u fondovima Arhiva Jugoslavije. Razlikuju se po sadržaju i dizajnu, a svakako najviše po potpisu onih koji su menjali tokove istorije.

- Uz dokumenta su date i fotografije ličnosti i njihove kratke biografije. I svaka prepiska ima interesantan deo. Pažnju uvek privlači prepiska koju je Tito imao sa sovjetskim rukovodiocima i predstavnicima država članica Nesvrstanih. Vidimo kako se u vreme Kubanske krize, na primer, dopisivao uporedo i sa Hruščovom i Kenedijem, zagovarajući pronalaženje rešenja mirnim putem - navodi Joncić.
Sa Titom je „široku” prepisku imao i Čerčil, poslednjih ratnih i prvih posleratnih godina u kojima su razmatrali pitanja uređenja Jugoslavije i Evrope, a interesantno je i jedno od retkih pisama koje je potpisao Staljin.

- Staljin nije voleo da se potpisuje i umesto njega su to obično činili Molotov ili neki drugi državnik. Njegov potpis stoji na pismima koja su deo šire prepiske iz 1948. u vezi sa Rezolucijom IB - navodi Joncić.
Papa Jovan Pavle Drugi obaveštava državni vrh Jugoslavije 1978. da je preuzeo Svetu stolicu, Margaret Tačer se krajem sedamdesetih zahvaljuje na toplom prijemu, a Elizabeta Druga 1985. potpisuje akreditivno pismo za ambasadora Velike Britanije u Beogradu.

Posebnu pažnju privlače i potpisi ispod dokumenata koje su ostavili i Ruzvelt, Vilson, Hitler, Musolini, kralj Huan Karlos i Putin, ali i Nikola Pašić, Moša Pijade, patrijarsi Varnava i Pavle. Na postavci su izloženi i Ustav sa potpisom kralja Aleksandara I, proglas narodu kralja Petra pred početak Drugog svetskog rata, kao i diplomatski izveštaji Ive Andrića i Jovana Dučića.

- Ovde je i pismo kraljice Marije koje je nekoliko godina posle smrti svog supruga uputila knezu Pavlu, a koje je potpisala sa Minjon, kako joj je bio nadimak još iz detinjstva. Bila je izuzetna ličnost, prva žena koja je vozila automobil, a ceo život je bila predana dobrotvornom radu - kaže sagovornik.

Atrakcija Noći muzeja
Izložba „Ličnosti i potpisi - Autografi poznatih ličnosti na dokumentima Arhiva Jugoslavije” sigurno je da će biti i atrakcija u 11. Noći muzeja, od 18 sati pa sve do dva sata iza ponoći. Na mapi manifesticije Arhiv Jugoslavije ucrtan je u Zoni F - Topčider, Senjak, Dedinje.

Izvor: Blic Online / Sonja Šulović Foto: R. Ristić

MIROSLAV B. DUŠANIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Miroslav B. Dušanić, rođen je 1961. u Pojezni/Derventa (BiH).), živeo je i radio u Zemunu/Beogradu do 1990 godine. Književne radove objavljuje počev od sredine osamdesetih godina kao saradnik „Studentskog lista” i beogradskog časopisa „Vidici”. Od pomenute godine godine živi i stvara dvojezično u Nemačkoj.

ObjavljIvao je u književnim časopisima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj (Schnippsel, Die Brucke, Schrieb, Dulzinea…), zastupljen je u mnogobrojnim antologijama, objavio je i autorske knjige, a za književni rad je nagrađivan: između ostalih, 2006. treća nagrada renomiranog časopisa “Die Berliner Literaturkritik”, prva nagrada za poeziju biblioteke i muzeja grada Ciriha.

Jedno vreme bio je urednik za poeziju u časopisu “Schrieb” iz Erdingena, njegov autorski blog “Lyrik - Lyric - Poezija” arhivira Nemački arhiv za literaturu (Deutsches Literaturarchiv - Marbach) kao i Virtuelna biblioteka za Germanistiku (Germanistik im Netz), dok mu je poezija prevođena na španski i rumunski jezik…

 

JEDAN KOS PJEVA

Ja s mukom prisiljen moram sve da prikrijem,
i tako da činim
i tako da živim,
kao da su ovi dani sasvim normalni.
Ali ni jedan jedini dan se ne ugasi
i ni jedna jedina noć,
bez krvavih tragova u mom srcu.
Ja strahujem bezglasno.
Ja iščekujem.
Moj Godo izbjegava otvorenu scenu.
On je naoružan i ima saveznike.
On će doći - prije ili kasnije,
k‘o divlja mačka, tiho prikradajući se.

 

U PREDVEČERJE

Razapeta paučina na listu koprive
Kao pamučna krpa na nemirnom vjetru
U nju se upletu moje oči u predvečerje
Kad sunce zasjedne na vrh krošnje
Pa iznenada nestane u utrobi jezera
Ne ostavljajući iza sebe nikakav trag
Tek tad primjećujem da sam ostao sam
Grčevito tražim sve minule prizore
Na koje bih mogao da se oslonim
I brzo iskoračim iz ovog predjela
Prije nego što me tišina zadavi
Prije nego što me tama prisvoji.

 

U POTRAZI ZA DOBROM PJESMOM

Dobra pjesma ne počinje iznenadnim krikom
niti prekomjernim izlivom sreće
ona tinja nezaustavljivo
i sliva se kao pozno-jesenska kiša
ili prvi sunčevi zraci
lagano i uporno
i traje
ona ne podnosi naglosti i trzaje
dobra je ako se rađa bez carskoga reza
i ne teži da bude atrakcija
satkana od milozvučnih riječi
uredno složenih u nizove
i bukete mirišljivih i egzotičnih oleandara
jer riječi ne podnose ramove
uokvirene su bolesne i nepredvidljive
kao i životinje u kavezima.

Dobra pjesma nije nikada konačna
ona je rana koja stalno krvari
i ne zarasta
ona satire i drži danima i godinama u bunilu
i groznici
za nju nema lijeka niti je pronađen
niti će ga ikada biti
nju ni vrijeme ne može da proguta
a kamoli čovjek
dok se niz grlo spušta
ona se brani
gorčinom izgovorenog ili slašću
kao kost ispriječi
i zadire duboko u tkivo
dok ga ne uguši.

Dobra pjesma ostaje najčešće nenapisana
zagubi se u prolazima
i vrevi dana
ili u nepristupačnim uglovima noći tihuje
dugo iščekujući mjesec
možda nešto drugo
nešto treće
univerzalno
ona još nije napisana
i malo ko će moći da je izgovori ili napiše
dobra pjesma je privilegija
i nagrada bogova
koja se brižno čuva
i duboko u dušu gnijezdi
jer se iz života udiše.