AVANGARDA: OD DADE DO NADREALIZMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Мuzеј sаvrеmеnе umеtnоsti i Institut zа knjižеvnоst i umеtnоst vas pozivaju na otvaranje izložbe „AVANGARDA: OD DADE DO NADREALIZMA” u sredu, 28. maja u 19 časova u Gаlеriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа (Rоdоlјubа Čоlаkоvićа br. 2).

Autorke izložbe: Aleksandra Mirčić (Muzej savremene umetnosti) i Biljana Andonovska (Institut za književnosti i umetnost). Izložba će biti otvorena do 17. avgusta.

Na izložbi „Avangarda: od dade do nadrealizma” biće predstavljeni nadrealistički i dadaistički časopisi, kao jedan od povlašćenih oblika delovanja ovih avangardnih pokreta. Evolutivni tokovi i raznovrsnost dadaističke i nadrealističke štampe i ideja biće predstavljeni kroz više od četrdeset periodičnih naslova objavljivanih od 1916. do 1992. godine.

Neki od časopisa koji će biti predstavljeni na izložbi su: Cabaret Voltaire, Merz, Cannibale, Dada, Zenit, Dada tank, Dada jazz, Dada jok, Littérature, Putevi, Svedočanstva, Večnost, Crno na belo, Bela revija, 50 u Evropi, Le grand jeu, Stišavanja, Tragovi, Četiri strane - I tako dalje, Commerce, Surréalisme, La Révolution surréaliste, Le Surréalisme au service de la révolution, Nemoguće, Nadrealizam danas i ovde, Danas, Naša stvarnost, Pečat, Minotaure, Documents, Acéphale, Le surréalisme, meme, L’Archibras, La Breche, Svedočanstva, Delo, Mediala.

Cilj izložbe je da proširi geografski, hronološki i poetički kontekst za sagledavanje pasioniranih uređivačkih praksi dade i nadrealizma. Izložba prati paralelno srpske / jugoslovenske i francuske publikacije i ukazuje na pluralitet nadrealističkih tendencija u obe sredine, kako bi se bolje razumela i specifična razlika koju uvodi delovanje zvanične „trinaestorice” beogradskih nadrealista. Uključivanjem arhivskog materijala, nadrealistički časopis sagledava se kao velika laboratorija kolektivnog stvaranja, a posebno su naglašena pitanja organizacije grupe, automatizma i simulacije, želje i ljubavi, istraživačkog i angažovanog duha nadrealizma. Izložba naznačuje i smerove prevrednovanja nadrealističkog nasleđa u izmenjenim kulturnopolitičkim okolnostima posle Drugog svetskog rata.

Većina izložbenog materijala istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine i Legata Marka Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih legata dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu.

Izložba je organizovana u okviru projekta „Evropski kontekst srpskog nadrealizma”. Više o projektu pronađite na sajtu http://nadrealizam.rs/rs/page/naslovna.

Muzej savremene umetnosti i Institut za književnost i umetnost posebno zahvaljuju Biblioteci i Arhivu SANU, gđi Jeleni Jovanović, prof. Aleksandru Kostiću, naslednicima Oskara Daviča, Istorijskom arhivu Beograda, Narodnoj biblioteci Srbije, Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”, Radio televiziji Srbije, Akademskom filmskom centru DKSG, kao i brojnim kolegama koji su podržali realizaciju izložbe.

Pred otvaranje izložbe održana je dvodnevna konferencija u organizaciji Instituta zа knjižеvnоst i umеtnоst, Мuzејa sаvrеmеnе umеtnоsti i Društva zа kulturnu sаrаdnju Srbiја-Frаncuskа. Mеđunаrоdni nаučni skup okupio je trideset stručnjaka i predstavnika akademskih institucija iz Srbije, Hrvatske, Belgije, Francuske, Češke, Bugarske i Japana koji su se bavili оsоbinаmа dаdаističkе i nаdrеаlističkе pоеtikе u оkvirimа аvаngаrdnih strеmlјеnjа u Еvrоpi i svеtu, sа nаglаskоm nа srоdnе pојаvе u јugоslоvеnskоm i zаpаdnоbаlkаnskоm prоstоru, kао i nа mеdiј pеriоdikе. Planirano je objavljivanje zbornika radova kојi ćе оbuhvаtiti izlаgаnjа sа skupа, kао i tеkstоve pоsеbnо pisаne zа zbоrnik.

Izvor: Arte

“ZIMSKI SAN” OSVOJIO KAN

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Nuri Bilge Džejlan

Pobednik 67. Filmskog festivala u Kanu je turska drama ‘Zimski san’ reditelja Nurija Bilgea Džejlana.

Završen je još jedan Kanski filmski festival, a Zlatne palme kući su poneli turski reditelj Nuri Bilge Džejlan za svoju troipočasovnu dramu ‘Zimski san’ i Benet Miler (Bennett Miller) za najbolju režiju (Foxcatcher).

Nagradu žirija podelili su film ‘Mommy’ Ksavijera Dolana i ‘Goodbye To Language’, Žan Lik Godara. Gran Pri Kanskog festivala pripao je filmu “The Wonders” Alis Rorvaher.

Što se tiče glumačkih nagrada, za najbolju glumicu festiala proglašena je Džilijen Mur (Julianne Moore) za ulogu u filmu Dejvida Kronenberga (David Cronenberg) ‘Maps to the stars’, dok je nagradu za najbolju mušku ulogu poneo veliki Timoti Spal (Timothy Spall), za ulogu J.W. Turnera u filmu ‘Mr. Turner’. Spal je tom priliko izjavio da je dosta dugo igrao deveruše, a sad je najzad dobio priliku da igra i mladu. Film ‘Mr. Turner’ reširao je Majk Li (Mike Leigh).

Za najbolji scenario nagradu su odneli Andrej Zvjagintcev i Oleg Negin za film ‘Levijatan’.

Izvor: Press Online /FILMSKI.RS

CRTEŽI STRIP JUNAKA TINTINA PRODATI ZA 2,6 MILIONA EVRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Strip, Vesti

Foto: profimedia

Crteži strip junaka Tintina, koje je belgijski autor Erže naslikao 1937. godine, prodati su na aukciji u Parizu za 2,65 miliona evra ssto je rekordna cena za strip, saopštila je danas aukcijska kuća Artkirijal (Artcurial).

Prethodni rekord postignut je 2012. godine kada su originalne korice izdanja “Tintin u Americi” prodate na aukciji za 1,3 miliona evra, prenose danas francuski mediji.

Prodati crteži naslikani su mastilom za izdanja objavljena od 1937. do 1958. godine. Na tim crtežima Tintin i njegov pas Milu se nalaze u 34 različite situacije - Tintin kao kauboj, u jahačkom odelu i u kiltu, u pustinji, avionu, automobilu i kanuu.

Avanture Tintina se prvi put pojavljuju 1929. godine. Do 1983. godine, kada je preminuo Erže, izašla su 23 stripa, a naknadno još sedam, koje nije nacrtao Erže.

Glavni junak stripa je mladi i naivni belgijski reporter Tintin koga verno u avanturama prati pas Milu. Serija stripova “Avanture Tintina” postigla je veliki uspeh širom sveta i prevedena na 50 svetskih jezika.

Avanture Tintina su prodate u 230 miliona primeraka. U Srbiji su objavljivane u Politikinom zabavniku

Izvor: Blic Online/Beta-AFP

KAN: LI FAVORIT, EGOJAN RAZOČARAO, ODLIČNI FILMOVI IZ TURSKE I ARGENTINE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ekipa filma “Zimska priča”

Iako se bliži polovina 67. Kanskog festivala (14-25.5), među najvećim favoritima kritičara i dalje je ekranizovana biografija Majka Lija o slikaru Vilijamu Tarneru, prikazana prvog dana tamičarskog programa.

Kao najozbiljniji kandidat Liju do sada su se nametnuli turski autor Nuri Bilge Džejlan i američki glumac i reditelj Tomi Li Džouns.

Specijalista za priče sporog ritma smeštene u poetski izlovane pejzaže, Džejlan je u Kanu predstavio „Zimsku priču”, očaravajući portret o bogatom zemljoposedniku i brojnim osobama pod uticajem njegove čvrste ruke. Kritičari se slažu da je reč o Džejlanovom najlirskijem i „najpričljivijem” ostvarenju do sada, vrednom pažnje svih 196 minuta trajanja. Autor kaže da ova priča o zloupotrebi moći čoveka opsednutog sopstvenim ponosom nije zasnovana na aktuelnim događajima u Istanbulu, već na Čehovljevim pričama. - Ne volim da se bavim političkim pitanjima, već unutrašnjim svetovima junaka - otkrio je novinarima u Kanu.

Nakon sjajnih kritika za svoj rediteljski debi „Tri sahrane Melkijadesa Estrade” (2005), Tomi Li DŽouns vratio se u Kan neobičnim vesternom „Pratnja” (The Homesman) u kome mu je partnerka Hilari Svenk. Ona tumači neudatu ženu koja se udružuje sa usamljenikom (Džouns) u praćenju tri mentalno obolele žene na putu od surovog zapada ka civilizovanijem istoku zemlje. - Ne krijem da je skrivena tema američki imperijalizam i potlačenost žena, ali bih radije da film priča o tome - kazao je Džouns u Kanu.

On je priznao da je njegov film nekonvencionalni vestern - ne samo zbog toga što se likovi kreću u suprotnom smeru, već zato što je „putovanje obrnuto od onoga što gledate u filmovima sa vagonima i konjima. Glavna tema su poludele žene, a ne herojski muškarci”, otkrio je autor. Na pitanje koliko je hteo da podvuče potlačenost žena, samo je konstatovao: „Mislim da nema žene u ovoj prostoriji koja se barem jednom nije osetila kao seksualni objekat ili žrtva prostakluka zbog svog pola”.
Osvetnička fantazija argentinskog reditelja Damijana Sifrona, „Divlje priče”, izmamila je uzvike oduševljenja i aplauze na novinarskoj projekciji. Zaplet je sačinjen od šest tematski povezanih priča gde su glavni junaci prevareni ili poniženi a potom kreću u osvetu, često ekstremnih razmera. Iako je među najmanje poznatim autorima u takmičarskm programu, Safron je prijatno iznenadio kritičare koji su njegov film nazvali „zadovoljstvom za gledanje”. Ovaj crnohumorni film, čiji je producent Pedro Almodovar, ima i ozbiljnu poruku o korpuciji, klasnom sistemu i malom napaćenom čoveku.

Kritičari su već zaključili da je ovogodišnja selekcija slaba i, što je još gore, predvidljiva. Od 19 reditelja koji se takmiče za Zlatnu palmu, njih 13 je već bilo nominovano barem jednom: Kronenberg, Godar, Egojan, Li, Louč, braća Darden… Oni najogorčeniji kažu da je takmičenje postalo udoban klub odabranih gde se zvučna imena nikada ne odbijaju. Fremo se brani rečima da ugledni reditelji prave sjajne filmove i da će za njih „uvek biti mesta na festivalu”. Dok je Majk Li to dokazao odličnom biografijom o Vilijamu Tarneru, Egojanov film „Zarobljenik” kritičari su proglasili njegovim najgorim do sada. Ostali velikani pokazaće šta znaju u nastavku festivala, koji traje do 25. maja.

Izvor: Blic Online /M.Kovačević

DOBRICA ĆOSIĆ - DIV SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Nebojša Đorđević    Vesti

Foto: Beta/Nenad Petrović

Povodom smrti akademika Dobrice Ćosića i danas stižu reagovanja kulturnih institucija i strukovnih udruženja.

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić ističe da je “otišao dobri div srpske književnosti, pisac po kojem se meri čitava jedna epoha u trajanju srpskog naroda”.

“Dobrica Ćosić je bio vernik jedne političke ideje, ali se otvoreno, kritički suočio sa praktičnim efektima te vere, pa je morao da postane i grešnik i otpadnik. Baveći se sopstvenom ideološkom dramom on je, istovremeno, izlagao dubinske uvide u prirodu srpskog naroda, u njegov način mišljenja i doživljaja sveta, u njegovu kulturu. To što je ta kultura u najvećoj meri politička, to najviše govori o prirodi naše istorije i naše sudbine”, navodi se u saopštenju Matice srpske.

Stanić ocenjuje da su “Ćosićeva dela, koja su na taj način nastajala, osvetljavala mnoge muke i stradanja kroz koje je prolazio čitav srpski narod”.

“Kada se sa vremenske udaljenosti bude gledala epoha iz koje sa toliko muka izlazimo, a još uvek ostaje nejasno u šta to ulazimo, njegova stvaralačka i misaona otvorenost i beskompromisnost ostaće kao trajni beleg koji nas neprestano opominje. Vreme u kojem sada živimo, on je već nazvao tuđim, ali i sada, a i ubuduće, vreme u kojem je on stvarao i mislio biće obeleženo upravo njegovom divovskom pojavom”, smatra Stanić.

Udruženje književnika Srbije sa pijetetom ističe da je preminuo naš književni velikan, najistaknutiji član UKS-a.

Svojim romanima, kakvi su “Koreni”, “Bajka”, “Deobe”, “Vreme smrti”, “Vreme vlasti” Ćosić je “bitno i sudbinski obeležio protekli dvadeseti i početak ovog veka”, naglašava UKS.

“Svakako, kao pisac i intelektualac svojim shvatanjem i razumevanjem, ne samo književnosti i kulture, već i humanističke suštine svoje epohe, on je dao trajan doprinos našoj ukupnoj književnosti, posebno razmišljajući o koroziji moderne civilizacije, pogotovu našeg savremenog društva, još nestabilizovanog u neophodnim moralnim datostima i kontroverznim traganjima za demokratskim potpunijim ishodištem”.

“O tome svedoče njegovi književni junaci i nezaboravni likovi, potekli iz Prerova - sela obgrljenog Moravom, koliko realnog i životodajnog, toliko imaginarnog, koje je nesumnjivo zavičaj svih njegovih verovanja i brigovanja - čežnje za višim životnim vrednostima, u znaku sudbinskih iskušenja ispunjenih mnogim pitanjima bez konačnih odgovora”, navodi se u saopštenju.

Ćosićevim odlaskom “preko visokog usudnog brega, naša književnost i UKS ostaju bez još jednog klasika čije impozantno delo po mnogo čemu iskazano samosvojnim umetničkim izrazom neće dugo biti prevaziđeno i nadmašeno”, ističe UKS.

Dobrica Ćosić je rođen 29. decembra 1921. u Velikoj Drenovi, kod Trstenika. Bio je pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU. Bio je prvi predsednik SR Jugoslavije od 1992. do 1993. godine.

Preminuo je juče u Beogradu, a sahrana će biti u utorak 20. maja u 14 sati na Novom groblju.

Izvor: B92/Tanjug