BRITANSKI “TELEGRAF” NAPRAVIO LISTU: OVO SU NAJBOLJI AMERIČKI ROMANI IKADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

“Strah i paranoja u Las Vegasu”, “Plodovi gneva”, “Mobi Dik”, neka su od dela koje je britanski “Telegraf” stavio na listu velikih, smelih i povremeno nepristojnih, najboljih severnoameričkih romana ikada napisanih.

“Telegraf” nije obrazložio po kojim kriterijumima je sastavio listu od 15 najboljih romana, među kojima su se našli “Skarletno slovo” Natanijela Hotorna, “Mobi Dik” Hermana Melvila, “Avanture Haklberi Fina” Marka Tvejna.

Na listi su i “The House of Mirth” Idit Vorton, “Zov divljine” Džeka Londona, “Plodovi gneva” Džona Stajnbeka.

Tu su jos i “Independence Day” Ričarda Forda, “Kolos iz Marusija” Henrija Milera, Selindžerov “Lovac u žitu”, “Strah i paranoja u Las Vegasu” Hantera S Tompsona, “Voljena” Toni Morison, “Svi ti lepi konji” Kormaka Makartija, “Srce je usamljen lovac” Karson Mekalers, “Izbeglički mozaik” En Majkls, “Moramo da razgovaramo o Kevinu” Lajonel Šrajver.

Izvor: 24sata/Tanjug

IZLOŽBA “SLOVENSKI GLAVNI GRADOVI U 2D”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Izložba “Slovenski glavni gradovi u 2D - Istorija slovenskih glavnih gradova kroz arhivsku građu” biće otvorena u četvrtak, 17. aprila u Galeriji Istorijskog arhiva Beograda

Na izložbi, na kojoj učestvuju državni i gradski arhivi svih slovenskih zemalja, biće predstavljena arhivska građa, istorijski razvoj i znamenitosti glavnih gradova slovenskih zemalja: Beograda, Bratislave, Cetinja, Kijeva, Ljubljane, Minska, Moskve, Praga, Sarajeva, Skoplja, Sofije, Varšave i Zagreba.

Svaki grad predstavljen je sa četiri izložbena panoa, jednim uvodnim i tri sa odabranim arhivskim dokumentima koji se kao pisana baština čuvaju u pomenutim gradskim i nacionalnim arhivima.

Ova postavka realizovana je u organizaciji međunarodne ustanove Forum slovenskih kultura (FSK) u saradnji sa gradskim, regionalnim i državnim arhivima svih 13 glavnih gradova slovenskih zemalja.

Izložba je kao zajednički projekat prestoničkih arhiva slovenskih zemalja, a pod pokroviteljstvom Uneska, bila predstavljena u Parizu maja 2013. godine, zatim u Zagrebu, Cetinju i Skoplju, sa ciljem i programom daljeg gostovanja u gradovima učesnicima projekta.

Postavku u Beogradu, koja će trajati do 17. maja, otvoriće sekretar Sekretarijata za kulturu grada Beograda Vladan Vukosavljević.

Izvor:Dnevni Akter

PULICEROVA NAGRADA ZA FIKCIJU DONI TART ZA ROMAN “GOLDFINCH”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Roman “The Goldfinch” Done Tart (Donna Tartt), priča o dečaku bez roditelja smeštena u moderni Menhetn, dobio je ovogodišnju Pulicerovu nagradu za fikciju, dok je pozorišni komad “The Flick” Eni Bejker (Annie Baker), koji se bavi zaposlenima u propalom bioskopu u kojem se još prikazuju 35-milimetarski filmovi, osvojio ovo prestižno priznanje za dramu.

Nagrađena istorijska knjiga “Unutrašnji neprijatelj: Ropstvo i rat u Virdžiniji” Alana Tejlora, jednog od najuticajnijih američkih istoričara kolonijalnog doba, govori o uticaju robova na rat 1812.

U kategorijama biografije ili autobiografije i publicistike pobedili su naslovi “Margaret Fuller” Megan Maršal, o američkoj novinarki i pobornici transendentalizma iz 19. veka, i “Toms River” Dena Fagina, hronika o industrijskoj destrukciju male zajednice u Nju Džerziju.

Dobitnik Pulicera za poeziju je Vidžaj Sešadri za “3 Sections”.

Pulicer se dođeljuje u ukupno 21 kategoriji - 14 novinarskih i sedam književno-umetničkih.

Izvor: BlicOnline/Tanjug

MARČELO MASTROJANI NA PLAKATIMA KANSKOG FESTIVALA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

PARIZ- Lik italijanskog glumca Marčela Mastrojanija (1924-1966) biće na plakatu ovogodišnjeg 67. Kanskog filmskog festivala koji se održava od 14. do 25. maja, objavili su u utorak organizatori.

Na plakatu su prošle godine bili Pol Njumen i Džoan Vudvord, a prethodne godine Merilin Monro.

“Sa Marčelom Mastrojanijem i Federikom Felinijem slavimo slobodan film i otvoren svet, ističemo umetnički značaj italijanskog i evropskog filma preko jedne od njegovih najstelarnijih figura”, napisali su organizatori u saopštenju.

Na plakatu u boji starih fotografija je portret mladog Mastrojanija kako gleda preko naočara za sunce.

To je slika iz filma “Osam i po” Federika Felinija čiji je Mastrojani omiljeni glumac bio. Taj je film o depresivnom reditelju koji beži iz sveta filma u svet mašte, prikazan je u Kanu 1963.

Izvor: Beta-AFP

Arsenij Tarkovski - ŽIVOT, ŽIVOT

Nebojša Đorđević    Poezija

Arsenij Tarkovski, ruski pesnik i prevodilac, jedan od najvećiih pesnika XX veka, rođen je Jelisavetgradu, 1907 godine, u porodici poljskog porekla. Njegov otac, Aleksandar bio je bankarski činovnik, a sin Andrej, poznati filmski režiser. U mladosti je došao u sukob sa vlastima, jer je objavio pesmu sa akrostihom “Lenjin”. Radio je u novinama za radnike železnike “Gudok”, a književnost je studirao u Moskvi. Prevodio je poeziju sa i na turkmenskom, gruzijskom, arapskom jeziku. Kao ratni dopisnik vojnih novina “Boevaya Trevoga” ranjen je 1943. godine ranjen je u nogu i podvrgnut šestostepenoj amputaciji. Umro je u Moskvi,1989. godine i sahranjen uz državne počasti.

Objavio je poetske knjige: “Pre snega”(1962),Zemlja zemlji (1966.), Vesnik(1969.)Pesme 1974., Zimski dan(1980.( Izabrani radovi(1982).Pesme različitih godina (1983.9, Od mladih do starih godina (1987)., Blagoslovena svetlost (1993.(poshumno).

ŽIVOT, ŽIVOT

1
Ne verujem u predskazanja, ne primećujem
Znake. Ni od kleveta, ni otrova
Ne bežim. Na svetu smrti nema.
Besmrtno je sve. Besmrtno je sve. Nisam se
Bojao smrti u sedamnaest godina,
Ni u sedamdeset. Toliko je svetlosti i sveta,
Nema tame ni smrti na tom svetu.
Svi smo na morskoj obali,
A ja sam jedan od onih koji vuče mrežu
Kada dođe plićak besmrtnosti.

2
Živite u kući - i ona se neće srušiti.
Prizvaću bilo koji vek,
Ući u njega i sagraditi sebi kuću.
Eto zbog čega su sa mnom vaša deca
I žene vaše za jednim stolom,
Jednim stolom za pradedu i unuka:
Budućnost se završava svaki čas,
I ako blago podignem svoju ruku
Pet svetlosti će ostati kraj vas.
Dane prošle tako jako
Oštricama svojim podupirem.
Lancem spasenoga merim vreme,
I putovah kroz njega, kao preko Urala.

3
Vek za sebe po svojoj meri biram
Na jugu se prašina razvejavala stepom
Visok korov se razlistao; skakavci su igrali,
Uglačana potkovica je svojim sečivom prorokovala,
I rekla mi kao monah da ću umreti.
Uzeo sam svoju sudbinu i učvrstio je u svom sedlu.
I sada sam dostigao budućnost u kojoj sam,
I povukao dizgine kao dečak.

Samo mi treba moja besmrtnost
Da bi mi krv tekla iz vremena u vreme.
Rado bih platio životom
Za sigurno mesto, stalno toplo.
Ne vodi li me to leteća igla života
Kroz svet kao konac.