NAŠA KNJIŽEVNOST NA MEĐUNARODNIM SAJMOVIMA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Srpski pisci biće ove godine predstavljeni u Lajpcigu, Skoplju, Sarajevu, Moskvi, Sofiji, Solunu, Frankfurtu

Posetioci na srpskom štandu u Lajpcigu 2011 Foto Vesna Roganović

Srbija će predstaviti svoju književnost i kulturu na nacionalnom štandu u okviru Sajma knjiga u Lajpcigu, koji će trajati od sutra do nedelje 16. marta, i to će biti prvi nastup naše zemlje na međunarodnim sajmovima knjiga tokom ove godine. Budući da je lajpciški sajam manifestacija pisaca, ovoga puta predstaviće nas autori čije knjige su prevedene na nemački jezik, a među njima su Mihajlo Pantić, Dragan Veličković, Vladislav Bajac, Zvonko Karanović, Danica Vukićević, Snežana Minić. Nastup Srbije u Lajpcigu organizaciono i novčano pomogla je Evropska mreža za književnost i knjige „Traduki”, čiji je Srbija ozbiljan kandidat za članstvo.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini izjavio Dejan Ristić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, u ovoj godini srpska književnost biće predstavljena i na sajmovima knjiga u Skoplju (od 8. do 14. aprila), zatim u Sarajevu (od 23. do 28. aprila), u Solunu (od 8. do 11. maja), Moskvi (od 3. do 7. septembra), u Frankfurtu (od 8. do 12. oktobra), u Zagrebu od (od 11. do 16. novembra) i u Sofiji (od 2. do 7. decembra). Ugovorom zaključenim između Ministarstva kulture i informisanja i Narodne biblioteke Srbije za ovu godinu je u svrhu nastupa Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga izdvojeno ukupno blizu osamnaest i po miliona dinara.

- Krajem prošle godine Ministarstvo kulture prvi put je osnovalo radnu grupu čiji je zadatak bio da osmisli, koordinira i prati nastupe naše zemlje na manifestacijama posvećenim knjizi u inostranstvu. Umesto Privredne komore Srbije, sada je Narodna biblioteka Srbije preuzela ulogu izvršnog organizatora, a deo ovog tima su i predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije. Srpska književnost i izdavaštvo biće ove godine predstavljeni na sajmovima na kojima je imala ulogu počasnog gosta, u Lapcigu i Solunu, ali i na sajmovima knjiga na kojima do sada nije bila prisutna i na manifestacijama u regionu. U novembru prošle godine naš štand je bio zapažen na zagrebačkom Interliberu, a posetio ga je i hrvatski predsednik Ivo Josipović, rekao je Dejan Ristić, podsećajući na to da je iz budžeta ove godine za knjigu izdvojeno ukupno 350 miliona dinara, da je za prevođenje naše književnosti na strane jezike namenjeno 20 miliona dinara, i da pored stranih i naši izdavači mogu da konkurišu za prevode.

Mladen Vesković, šef Odseka za međunarodnu saradnju Ministarstva kulture, naglasio je da će ovoga puta u Lajpcigu biti predstavljena knjiga Gordane Ilić Marković, profesorke Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču, o srpskoj književnosti i štampi u Prvom svetskom ratu, a vode se i pregovori sa nemačkom izdavačkom kućom „Hanzer”, povodom objavljivanja dela Danila Kiša, što je uvod u obeležavanje 80 godina od njegovog rođenja sledeće godine.

Pisci Mihajlo Pantić, Dragan Velikić i Vladislav Bajac ukazali su na važnost doslednog sprovođenja nacionalne kulturne politike, koja treba da postoji nezavisno od smena političkih partija, na to da Nemačka, i u opštoj skrajnutosti slavistike u svetu, i dalje ima slaviste i antologičare kakvi su Angela Rihter, Robert Hodel i Manfred Jenihen, koji prevode i objavljuju srpsku prozu i poeziju. Naši pisci su posebno istakli članstvo Srbije u mreži „Traduki” i to da će prevodi sa nemačkog naći put i do drugih jezika.

Ministarstvo kulture podržava institucije kulture tako što novinare poziva svaki put u neki drugi prostor, a Vukova zadužbina značajna je i zbog ovogodišnjeg obeležavanja 150 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića.

Izvor: Politika /M. V.

ČARLS SIMIĆ DOBITNIK NAGRADE “ZBIGNJEV HERBERT”

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija

Čarls Simić

Dobitnik Međunarodne književne nagrade “Zbignjev Herbert” za 2014. godinu je Čarls Simić, saopštila je Fondacija “Zbignjev Herbert”.

“Rođen u Srbiji 1938. godine, Simić na međunarodnu književnu scenu donosi američki sleng i naročit istočnoevropski senzibilitet”, kaže se u saopštenju Fondacije, koje prenosi Simićev srpski izdavač “Arhipelag”.

Nagrada će biti uručena 14. maja na svečanosti u Poljskom teatru u Varšavi, a sastoji se iz statuete sa likom Herberta i novčanog iznosa od 50.000 dolara.

“Kako je dobro kada je takva vest prvo što čujete ujutru i kako je divno da ta vest dolazi iz zemlje koja je svetu dala tolike velike pesnike, od kojih su mnogi, poput Zbignjeva Herberta, tako mnogo značili meni”, izjavio je Simić.

On je dodao da je pesme Herberta prvi put pročitao 1965. u prevodima Česlava Miloša, a dve godine kasnije sreo ga je u Njujorku i potom nekoliko puta u SAD i Evropi.

“Iako sam bio mnogo mlađi od njega, i uz to sam rastao tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, gde smo živeli desetak godina pod komunizmom, njegovu životnu priču i njegove stihove ni najmanje nisam osećao kao strane.

Dodatna privlačnost njegovih stihova bila je u tome što su se bavili iskustvom tih nasilnih godina, sa izraženim moralnim i filozofskim pitanjima, i to u izuzetno jasnim pesmama, uspevajući da u isto vreme bude i ozbiljan i zabavan”, rekao je Simić na vest o nagradi.

Odluku je doneo sedmočlani žiri pesnika, esejista, prevodilaca i izdavača: Tomas Venslova (Litvanija/SAD), Edvard Hirš (SAD), Mihael Kriger (Nemačka), Jaroslav Mikolajevski (Poljska), Lidija Dimkovska (Makedonija/ Slovenija), Agneta Plejel (Švedska) i Žaume Valkorba Plana (Španija).

Hirš ističe da se Simić “specijalizovao za tragikomediju. Kao i Zbignjev Herbert, on ima veliku istorijsku svest, sardonični smisao za humor i moćno osećanje ljudske tragedije. On govori protiv ljudske podmitljivosti. Njegov model kritičke pesme inspirisao je pesnike širom sveta. On takođe inspiriše i čitaoce, jer podseća ljude na njihovu ljudskost”.

Prema Krigeru, “Simić je danas jedan od najboljih pesnika u Americi i celom svetu. Njegova poezija je izuzetan ironijski i lakonski komentar o našem svetu antagonizama”.

Anžej Franašek, književni kritičar i sekretar Nagrade izjavio je da “ovakva odluka žirija efikasno podseća da je čak i danas moguće, kroz poeziju, promovisati one vrednosti koje je pre pola veka Herbert opisao kao nesebičnost, sposobnost mišljenja, vizija izgubljenog raja, dobrota, izvesna mešavina očaja i humora”.

Nagrada “Zbignjev Herbert” osnovana je kako bi se istakla “izuzetna umetnička i književna ostvarenja”, kao i da bi se ukazalo na vrednosti koje se u saglasju sa vrednošću dela Herberta.

Simić je drugi dobitnik. Prošle godine nagrada je dodeljena velikom američkom pesniku V. S. Mervinu. “Arhipelag” je nedavno objavio knjigu Simićevih novih eseja o književnosti, politici i javnim pitanjima “Gledaj dugo i netremice”, a pre tri godine veliku retrospektivu njegove poezije od ranih pesama do pesama prevedenih iz rukopisa “Iščekujući presudu”.

Izvor: B92/Tanjug

PESNIKINJI ANI RISTOVIĆ DISOVA NAGRADA

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

ČAČAK - Pesnikinja Ana Ristović (42) ovogodišnja je dobitnica Disove nagrade Gradske biblioteke i Grada Čačka.

Ana Ristović je do sada je objavila pet zbirki pozezije i dobila više domaćih i stranih nagrada medju kojima su “Branko Miljković”, “Milica Stojadinović Srpkinja” i nemačka nagrada za evropske pesnike “Hubert Burda”.

Disova nagrada biće uručena 23. maja, na završnoj svečanosti pesničke manifestacije “Disovo proleće” koja se ove godine odražva 51. put, pod pokroviteljstvom Grada Čačka i Ministarstva kulture Srbije.

Upravnica Gradske biblioteke u Čačku Danica Otašević najavila je da će tokom te manifestacije stota godišnjica izbijanja Prvog svetskog rata biti obeležena tribinama o pesnicima Milutinu Bojiću i Vladislavu Petkoviću Disu koji su stradali u tom ratu.

“Disovo proleće” obeležiće i 150 godina od rodjenja komediografa Branislava Nušića, a održaće se i nekoliko književnih promocija, medju kojima i Matije Bećkovića i ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade Gorana Gocića.

Pesnička manifestacija “Disovo proleće” održava se u Čačku od 1964. godine u čast poezije Vladislava Petkovića Disa (1880-1917). U okviru te manifestacije dodeljuje se Disova nagrada, za trajan doprinos srpskom pesništvu i zaokružen pesnički opus.

Izvor:Beta