KUSTENDORF POČINJE, STIGAO I FARHADI

Nebojša Đorđević    Film

kustendorf-filmandmusicfestival.org

Jedan od najznačajnijih reditelja današnjice, Iranac Asgar Farhadi doputovao je na Mećavnik gde će večeras nakon svečanog otvaranja festivala Kustendorf biti prikazan njegov najnoviji film “Prošlost”.

Sedmi Međunarodni filmski i muzički festivala Kustendorf, koji se na Mećavniku održava od 18. do 23. januara, biće u znaku trenutno najaktuelnijih imena autorskog filma. Njih svakako predvodi Asgar Farhadi koji je 2012. godine svetsku pažnju privukao filmom “Razvod” (Jodaeiye Nader az Simin).

Nakon osvajanja brojnih nagrada na najprestižnijim festivalima širom sveta, uključujući i Zlatnog medveda na Berlinalu, Farhadi je potresnom dramom uspeo da svom rodnom Iranu donese prvog Oskara. Ipak, deo iranske javnosti nije blagonaklono gledao na njegov učinak i kritikovanje aktuelne politike te države, pa je Farhadi sledeći film snimio u Francuskoj.

Upravo tako je nastalo ostvarenje “Prošlost” (Le Passe) koje će biti prikazano prve večeri Kustendorfa, nakon čega će Farhadi održati radionicu namenjenu mladim filmadžijama koji na Mećavnik stižu iz celog sveta.

Gošća Kustendorfa biće i glavna glumica filma, francuska zvezda Berenis Bežo, koja je domaćoj javnosti najpoznatija po filmu “Glumac” (The Artist), crno-belom nemom ostvarenju koje je obeležilo kraj 2011. i početak 2012. godine, osvojivši bezmalo sve značajnije godišnje filmske nagrade.

Farhadi je na Mećavnik stigao dan uoči svečanog otvaranja, gde su ga dočekali Emir Kusturica i selektorka takmičarskog programa Dunja Kusturica, a upriličen mu je i tradicionalni doček sa hlebom i solju. Ovo je njegov drugi boravak na Kustendorfu, gde je prvi put došao 2012. godine upravo sa filmom “Razvod”.

Ovogodišnji Kustendorf biće otvoren uz neobično koreografisan atentat na Franca Ferdinada, obojen disko hitovima i vatrometima umesto pucnjeva.

U takmičarskom programu Kustendorfa našlo se petnaest filmova iz Francuske, Singapura, Izraela, Južne Koreje, Meksika, Poljske, Srbije, SAD, Kine, Irana i Slovačke takmičiće se za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Međunarodni žiri čine francuska glumica argentinskog porekla Berenis Bežo (predsednica žirija), meksički scenarista i reditelj Giljermo Arijaga i srpski scenarista i reditelj Srđan Koljević.

Nagradu za najbolju fotografiju “Vilko Filač” ove godine će dodeliti veliki svetski direktor fotografije i dobitnik dva oskara Januš Kaminski i Goran Volarević, srpski direktor fotografije.

U okviru specijalnog programa “Savremene tendencije” osim ostvarenja “Prošlost”, biće prikazani filmovi “Gospođica Nasilje” Aleksandrosa Avranasa, “Major” Jurika Bikova, “Velika lepota” Paola Sorentina, “Mlada i lepa” Fransoe Ozona i “Sveti GRA” Đanfranka Rozija.

Festivalska publika moći će da uživa i u najboljim ostvarenjima američkog novog talasa koji je tamnošnju kinematografiju zahvatio sedamdesetih godina prošlog veka, a na programu su filmovi: “I konje ubijaju, zar ne”, “Plavi vojnik”, “Pet lakih komada”, “Kabare” i “Opasne ulice”.

Festival će pratiti i muzički program koji će 18. januara koncertom otvoriti sastav Riblja čorba, dok će 23. januara zavesa na sedmi Kustendorf biti spuštena nastupom francuske zvezde Zaz.

Izvor: B92

POPAJ SLAVI 85. ROĐENDAN

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

Photo: Stock

Jubilej crtane legende

Kako prenose elektronski mediji, Popaj se svetu predstavio na današnji dan 1929. godine u stripu “Thimble Theatre” koji je osmislio američki crtač Elzi Krasjler Sigar. Popaj je ubrzo postao toliko popularan da je strip počeo da nosi njegovo ime

Vrlo brzo Popaj je dobio i svoju ekranizaciju pa je između 1933. i 1957. godine napravljeno oko 230 kraćih i tri duža animirana filma o Popaju. Do 1988. godine broj crtaća o Popaju porastao je na 638.

Filmsku verziju Popaj je dobio 1980. godine, u režiji Roberta Altmana. Popaja je tada igrao Robin Vilijams a Olivu Šeli Duval.

Zanimljivo je da je u SAD sa popularnošću Popaja rasla i popularnost spanaća koji je izvor njegove snage. Spanać, međutim, nije bio prvobitni izvor snage. U prve tri godine, Popaj je snagu dobijao trljajući glavu kokoške Bernis.

Takođe, Džek Merser je 1935. postao Popajev glas i taj posao je radio više od 40 godina. Od 1938. do 1942. bio je u braku sa Mardži Hajns koja je svoj glas pozajmila Olivi.

Popaj je i prvi lik iz crtaća kome je izgrađen spomenik i to u Kristal Sitiju u Teksasu 1937. godine. Empajr Stejt bilding je 2004. zasvetleo u zeleno kako bi proslavio 75. rođendan ovog junaka.

Izvor: e-novine.com

GOCIĆU URUČENA NIN-ova NAGRADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

Piscu Goranu Gociću svečano uručena jubilarna 60. NIN-ova nagrada za roman “Tai”. Dodeli prisustvovale brojne ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života, među njima i premijer Ivica Dačić.

Jubilarna, 60. NIN-ova nagrada za roman godine je u Skupštini Beograda svečano uručena Goranu Gociću za roman “Tai” u izdanju “Geopoetike”.

Pozdravljajući zvanice, među kojima su bili premijer Ivica Dačić i mnogobrojne ličnosti političkog, javnog i kulturnog života, glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk podsetio je na listu uvaženih autora, dobitnika ovog priznanja tokom šest decenija.

Prvi laureat - Dobrica Ćosić zbog bolesti nije mogao da prisustvuje, rekao je Ćulibrk dodajući da su na listi dobitnika ove nagrade bile takve veličine kao što su Meša Selimović, Danilo Kiš, Miloš Crnjanski, Milorad Pavić, Borislav Pekić, Miroslav Krleža, Miodrag Bulatović, Slobodan Selenić, Branko Ćopić.

Ćulibrk je ovogodišnjem laureatu uručio povelju, a novačani deo nagrade, milion dinara, predala je direktorka marketinga “Pošte Srbije” Nela Bojović.

“U vreme u kome su mnoge vrednosti dovedene u pitanje, od izuzetnog je značaja podržati NIN-ovu nagradu, ne samo kao kulturno dobro i nacionalnu vrednost, već i kao čuvara naše kolektivne svesti i pamćenja i naše pisane reči”, istakla je Bojović.

Nagrađeni roman predstavio je književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov, član žirija čiji je predsednik bio Vasa Pavković, a ostali članovi Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić.

“Tai” se izdvojio u obimnoj produkciji u 2013. godini ozbiljnošću autorske problematizacije odnosa istočne i zapadne civilizacije. Spoj egzotične intimne ljubavne priče i univerzalnog pogleda na ljudsku egzistenciju i njene izazove, tematizovan je u ovom romanu-eseju na tragu najboljih primera iz svetske književnosti, ocenio je žiri.

Gocić je rekao da je 1998. godine, dobivši stipendiju, ostavio posao novinara u “Dnevnom telegrafu” i otišao “na dugi put u Jevropu”, magistrirao u Londonu, radio na Bi-Bi-Siju, objavljivao knjige-studije, ali je 2001. odlučio da se vrati u Srbiju, gde ga je, “uprkos nadama koje je većina od nas gajila u to vreme, povukao vir hladne ponornice”.

Pominjući iskušenja tokom narednih godina, istakao je da “danas podvlači crtu ispod svojih izbora i odluka, prihoda i rashoda, ostvarenih i neostvarenih planova, biografije koju je rešio da nastavi u svojoj zemlji, tamo gde je uvek najlakše i najteže”, gde se o svemu gaje “najintenzivnija osećanja, najisključiviji stavovi”.

“Prepoznajem svoj grad pun poznatih lica, koja su se vremenom ipak privikla na mene, ženu koju volim, dete koje je stasalo lepo i pametno, porodicu na okupu i konačno - ovo priznanje u ruci. Sada, ovog trenutka siguran sam da čovek treba da bude istrajan u svojim opredeljenjima i da sam 2001. godine doneo ispravnu odluku”, izjavio je Gocić.

Deo iz njegovog, velikim delom autobiografskog, romana na svečanosti je pročitao dramski umetnik Tihomir Stanić.

Izvor: RTS

ARHEOLOZI VERUJU DA SU PRONAŠLI KOST ALFREDA VELIKOG

Nebojša Đorđević    Vesti

Tim arheologa izjavio je danas da veruje da je pronašao deo posmrtnih ostataka engleskog vladara iz devetog veka, kralja Alfreda Velikog, jedne od najpoznatijih i najeminentnijih figura engleske istorije.
Statua kralja Alfreda Velikog u Vinčesteru

Kako prenosi Rojters, analize su pokazale da je karlična kost, otkrivena u neobeleženom grobu u jednoj crkvi u jugozapadnom engleskom gradu Vinčester, najverovatnije pripadala Alfredu - jedinom engleskom kralju sa nazivom “Veliki”, ili njegovom sinu kralju Edvardu starijem.

Alfred Veliki je bio kralj Veseksa, koji je obuhvatao veći deo južne Engleske, od 871. do 899. godine. Ostao je zapamćen po vojnim pobedama nad Vikinzima koji su vladali severom zemlje.

Kosti su ekshumirane još pre 15-ak godina, ali tada nisu analizirane. Čuvane su u kutiji u Muzeju Vinčestera sve dok crkva nije nedavno dala arheolozima dozvolu da obave neophodne testove.

Alfred Veliki je britanskim đacima poznat kroz priču o kralju koji je, obuzet brigama oko kraljevstva nakon bitke, ostavio da izgori kolač na koji je trebalo da pazi dok se krio u kući jedne seljanke. Ne znajući ko je on, žena ga je dobro izgrdila zbog lenjosti.

Posle njegove smrti, njegovo telo je nekoliko puta premeštano, da bi konačno bilo pokopano u opatiji Hajd koja je srušena u 16. veku. Istraživači veruju da su Alfredovi posmrtni ostaci na kraju završili u neobeleženom grobu u Crkvi svetog Vartolomeja koja je kasnije podignuta na ruševinama opatije.

Ovo je drugi engleski suveren čije je telo pronađeno u razmaku od nekoliko meseci.

U februaru 2012, tim arheologa pronašao je skelet Ričarda Trećeg, poslednjeg engleskog kralja koji je poginuo u bici 1485, ispod jednog parkinga u Lesteru, u centralnoj Engleskoj.

Izvor: BlicOnline/Tanjug Foto: Wikipedia

MLAĐAHTE DIVICE TER VILE GIZDAVE - Džore Držić

Nebojša Đorđević    Poezija

Džore Držić (Dubrovnik, 6.2. 1461. - Dubrovnik, 26.9. 1501.),  hrvatski pesnik rođen je u uglednoj porodici dubrovačkih pučana, a neko vreme je bio rektor crkve Svih Svetih u Dubrovniku te kancelar dubrovačkog kaptola. Poznat je po zbirci “Pjesni ljuvene”, koje su u svoje vreme uživale veliku popularnost u Dubrovniku.

U novije vreme pronađena je i njegova ekloga “Radmio i Ljubmir”, napisana krajem XV. veka, koja se smatra prvim hrvatskim dramskim delom svetovnog karaktera.

[Br. 519]
[MLAĐAHTE DIVICE TER VILE GIZDAVE

Mlađahte divice ter vile gizdave,
uresiv njih lice, same se proslave,
najliše ke tuže krozi zlate strile
ke ih su do duše u prsi ranile.
I koja usiše u suzah skroveno,
a srcem uzdiše plamenkom ljuveno,
još oči nje ođe pokoj i mirni san,
jur ki jo’ ne dođe priza svu noć i dan.
Ter bude brez mista tom iskrom goreći,
kojzi još nî višta ni ju zna izreći;
čudi se u sebi, toj smisliv živin’je:
“Ovoj mi prî ne bi od srca želin’je!”
Er licem problidi, povrhši oholas,
a lipim zavidi od kojih slove glas.
Taj mimo sve ine s jutra rani zorom,
prî ner sunce sine s istoka nad gorom.
Ruci nje pribile i rajsko još lice
hladkom se nadile od bistre vodice;
zatim zlatne vlase prihitro raspravi
i, vrkši niza se, u svilan trak stavi.
Okol glave sama rusu kosu svivši
a svitla dva prama niz lica pustivši,
svoj pozor gizda pun nad vodu nadazre
ter liso jak paun tuj sva se obazre.
Izide tuj hrlo na svital nje prozor,
kažući sve grlo i gizdav svoj pozor;
ter koga tuj zgleda, kad lice na nj svrne,
stvori ga od leda, da srcem vas strne.
Gorko ga prostrili s porazom ljuvenim,
vas svoj vik da cvili srdačcem ranjenim;
i sam tuj da neće, bude t’ mu usilos
hvalit ju odveće, za dobit nje milos.