80 GODINA OD ROĐENJA BRANKA MILJKOVIĆA

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Povodom obeležavanja 80. godišnjice rođenja jednog od najznačajnijih srpskih pesnika prošlog veka Branka Miljkovića, Ministarstvo kulture i informisanja organizuje okupljanje kraj groba tvorca antologijske pesme „Uzalud je budim”.

Na sam dan kada je 1934. godine u Nišu rođen Branko Miljković, 29. januara u 11 sati kraj Brankovog groba na beogradskom Novom groblju (parcela 28, grobnica br. 1 u drugom redu), okupiće se predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Narodne biblioteke Srbije, Filološkog fakulteta u Beogradu, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik SANU, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženje književnih prevodilaca, kao i veliki broj književnih stvaralaca i poštovalaca dela Branka Miljkovića.

Ceremoniju odavanja počasti predvodiće državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić.

Branko Miljković rođen je u Nišu 29. januara 1934. godine. Detinjstvo je provodio u periodu Drugog svetskog rata, u porodičnoj kući na periferiji Niša. Odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok strahota rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetak tema o smrti u njegovoj poeziji.

Branko je bio učenik gimnazije „Stevan Sremac” u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš”. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi”. Imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku”, „Glasu omladine”, „Našem putu”, „Gledištima” …

Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.

Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo” i time mu otvara vrata kod ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim” 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti” (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade” (1960), „Vatra i ništa” (1960), „Krv koja svetli” (1961)…

Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije.

Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa”, u čijoj se osnovi, pored antičkih, nalaze nacionalni mitovi i legende, koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila”.

Branko Miljković tragično je okončao život 12. februara 1961. godine u Zagrebu.

Izvor: B92

ŽELJKA ZDJELAR NOVA KARMEN

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Premijera u narodnom pozorištu

Na sceni Narodnog pozorista ćemo petog februara moći da gledamo jednu novu “Karmen”, u izvodjenju Zeljke Zdjelar. Mlada pevačica opere Narodnog pozorišta je po profesiji i stomatolog.

Jos kada je 1875. godine u Parizu po prvi put izvedena ovo Bizeovo remek-delo, odmah se osetilo da je rec o nečemu sasvim drugačijem od svih drugih opera. I tako je ostalo do dana danasnjeg.

Nigde kao u ljubavima i stradanju mlade i slobodoumne Karmen nema toliko strasti i romanticne čeznje. Zbog toga, ali i zbog prelepe muzike, Brams je gledao ovu operu cak 30 puta, nemacki kancelar Bizmark 18 puta, a Čajkovski, Vagner i Niče su je smatrali najlepsim primerom muzičkog romantizma. I zato je vrhunac karijere svakog mecosoprana u svetu to da otpeva i odigra tragicnu i zavodljivu Karmen.

Sada je tu priliku dobila lepa i darovita Zeljka Zdjelar, jedna iz mlade garde beogradske Opere. Ona ce sigurno u svoje izvodjenje uneti mnogo čega svog i originalnog, pa će njena uloga Karmen iz srca Andaluzije sigurno privući nove poklonike operske umetnosti i opravdati ukazano poverenje.

Izvor: BlicOnline/V.Đ.Đ.

BRANKO MILJKOVIĆ - *Zamorena pesma - *Nizvodno

Nebojša Đorđević    Poezija

 

ZAMORENA PESMA

Oni koji imaju svet

Neka misle šta će s njim

Mi imamo samo reči

I divno smo se snašli u toj nemaštini

 

Utešno je biti zemlja

Ponosno je biti kamen

Premudro je biti vatra

Pobožno je biti ništa

 

Prljav od suviše opevavane šume

Pesnik peva uprkos poeziji

Bez srca bez nasilja i bez žara

Kao reč koja je prebolela mužiku

 

Sloboda je zastarela

Moje pravo ime čeka da umrem

Ptico iza sunca usred rečenice

Kojom nasilnički ljubimo budućnost

Sve izgore; to je praznik

 

Poslušni pepeo

Brašno ništavila

Pretvara se

Iza mojih leđa u šugavog psa

Ispred mene u žar pticu

Govori mi istinu iza leđa

 

Grlice

Ti si pravi naglasak umrle nežnosti

Načini zoru od našeg umora

Miris je vreme koje je posedovao cvet

 

Al nereč kaže

kasno

je

Necvet

kaže

noć

je

Neptica kaže

plam

je

A je kaže nije

Na to ptica opsuje

Cvet kaže to je pakao

Prava reč se još rodila nije

 

NIZVODNO

Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka

gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen

ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči

pošao sam negde a udaljavam se o vodo

 

Ti si glas ptice posle ponoći vremena

anđeo s dvostrukim licem i potaja

daleko iza svetlosti daleko iza časova

kada je smrt velika maska sunca

 

Izmenih se pevajući kasnim te reko

u noći zasađenoj najlepšim baštama

duh mi valovlju sličan al istrošen na bizarne

cvetove

što cvetaju u našem oskudnom znanju

 

Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći

veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi

snuješ

u sluhu kad mi prostore pomešaš

reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš

Možda bi trebalo da pevam tako

da se ne razlikujem od drugih koji silaze po

vodu

ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest

smeštena između sunca i meseca

 

DESET GODINA SOBRALOVOG STRIPA

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

PARIZ - Francuski strip crtač Patrik Sobral, koji je nagradjen 2013. na prestižnom festivalu u Angulemu, napravio je od “Les Legendaires” jedan od najpopularnijih frankofonih stripova sa tri miliona prodatih albuma.

Sobral kaže za agenciju Frans pres da mu je glava i dalje “puna scenarija i projekata”.

Povodom 10 godina “Les Legendaires”, epske fantastike u stilu manga stripa, biće organizovana velika retrospektivna izložba na Medjunarodnom festivalu stripa koji počinje u četvrtak u Angulemu.

Od prvog toma 2004. godine, čitaoci od osam do 12 godina prate avanture pet junaka koji pomažu stanovnicima Alizije koje je veštica pretvorila u decu i sve rade kako bi ponovo postali odrasli. U oktobru izlazi 17. tom.

Strip je 90 odsto inspirisan mangom koja mi je strast od detinjstva, kaže 41-godišnji Sobral. “Tu ima takodje duha 80-ih i vrednosti kao što su prijateljstvo, nesebičnost… koje se stalno pričaju deci”, dodaje.

Autor kaže da je strip po uspehu prevazišao njegova očekivanja s obzirom na to da je prodato više od tri miliona primeraka. “Kad crtam neku priču, odmah mislim na nastavak, glava mi je puna scenarija”, ističe Sobral.

Animirani film “Les Legendaires”, koji je uradjen za francusku televiziju TF1, planiran je za 2015. godinu. “Bio sam konsultant na tom projektu. Adaptacija bi mogla da omogući da serija postane poznata izvan frankofonije”, nada se Sobral.

Izvor: Beta-AFP

PESME O BRANKU - Nebojša Đorđević

Aleksandra Radovanović    Poezija

 

A NEREČ REČE
-Branku Miljkoviću

Šume bez ptica, more bez vode, pesma bez reči….
Orfejsko podzemlje…

I shvatiše, sužnji da je
POREKLO NADE i straha
IZ OPEVANE OPASNOSTI
Opsesivnih motiva
Koji će sačinjavati isti krug:

SADA NAŠE PESME TRAŽE NAŠE GLAVE
Putuju po ponorima, dubinama haosa i mraka
Uhode nas do praznine, bacaju na pesnicu sudbine
Isceđujući bleštavost vatri o koju su se ogrejale…

Zatim zalutaše kroz sebe,
Najpre se uhvatiše za reč -
Tražile su prejaku,
Njome obaviše
Pesnikov vrat
Pripremile mu omču…

Vešale za njih
Obesile zbog njih…

UBILI ČOVEKA -
PREŽIVELI (SU) I PESNIK I REČ
Ili si vatra ili ništa!

(A nereč reče:
PRAVA REČ SE JOŠ RODILA NIJE!)

 

BRANKOVA VATRA

Gori opet praznina
“uzalud učene vatre”,
odricanje od dela
PLAMEN NANOVO PEVA
Hladan, topao, vreo,
neugasiv vreba svoju bit,
treperi suštinom:
“PESMA MORA DA KAŽE:
POSTOJIM”…
… zvučna, zvezdana, jaka
granitna, revoltna
ispisuje vatreni krug
iako si se njenih stihova
na kratko vreme oslobodio…
Kažeš:” I AJNŠTAJN SE MOŽE PREPEVATI”,
može i praznina -
nju si pesmom sagoreo.