JUBILARNI SAJAM KNJIGA U NIŠU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Izdavači nude sajamske popuste

Od 22. novembra do 1. decembra u niškoj hali “Čair” biće održan 50. Sajam knjiga i grafike.

Direktorka Niškog kulturnog centra Bojana Simović kaže da ljubitelje knjiga ove godine mogu da očekuju mnoštvo izlagača i zanimljiv program.

- Svaki dan Sajma biće na svoj način ispunjen. Jedan će, između ostalog, biti posvećen niškim izlagačima i niškim piscima, a imaćemo i dan posvećen deci - kaže Simović.
Knige će, kako kažu u NKC-u, biti izložene na novim štandovima tako da će i sam izložbeni prostor u vreme Sajma izgledati mnogo lepše.

U Niškom kulturnom centru još nisu želeli da otkriju detaljniji program, ali najavljuju da će jubilarni 50. sajam knjiga doneti brojne specifičnosti i novine za posetice.

Radno vreme Sajma je od 10 do 20 sati.

Cena ulaznce biće 100 dinara, a za organizovane posete 50.

Izvor: Južne vesti Maja Micić

IZLOŽBA RETKIH NJEGOŠEVIH KNJIGA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Javni servis Srbije i Srpsko bibliofilsko društvo 200 godina od rođenja Petra drugog Petrovića Njegoša, obeležiće izložbom prvih i retkih izdanja Njegoševih knjiga pod nazivom “Vladika i pesnik - vladar i mislilac”, koja će biti otvorena večeras u Galeriji-holu RTS-a.

Izložbu će otvoriti prof. dr Milo Lompar, a prisutnima će se obratiti i Srdjan Stojančev, predsednik Srpskog bibliofilskog društva, navodi se u saopštenju RTS-a.

Na postavci (Vladika i pesnik, vladar i mislilac) biće izloženo, osim originalnog prvog izdanja Gorskog vijenca iz 1847. godine i originalna prva izdanja “Luča mikrokozma”€œ iz 1845, “Lažni car Šćepan Mali”€œ iz 1851. godine i “Slobodijada”€œ iz 1854. godine.

Posetioci izložbe, povodom Njegoševe godišnjice rodjenja videće i brojna izdanja “Gorskog vijenca€” koja su štampana do 1944. godine.

Među njima posebno se izdvaja knjiga koja je izašla u Novom Sadu 1860. godine za koju se smatra da je i redja od prvog izdanja, kao i dve litografije sa likom Njegoša, našeg poznatog slikara iz sredine 19. veka, Anastasa Jovanovića koje su štampane u Beču 1852. godine i 1850-1851. godine.

Ova izložba otkriće svim zainteresovanima do sada skrivenu tajnu staru nekoliko decenija o bivšem vlasniku izloženog prvog izdanja “Gorskog vijenca”€œ iz 1847. štampanog u Beču.

U toku restauracije i konzervacije knjige otkriveno je da je ona pripadala poznatom srpskom pesniku Milanu Rakiću, o čemu postoji i pesnikov zapis, dodaje se u saopštenju RTS-a.

Među izloženim knjigama i litografijama biće i jedna koja se prvi put pojavljuje u javnosti. Reč je o moskovskom izdanju “Psaltira” iz 1828. godine koje je Njegoš dobio od ruskog cara prilikom posete Rusiji.

Autor izložbe je Srđan Stojančev, autor postavke Petar Đinović.

Izvor: B92/Tanjug

TVORAC PORTRETA MAĐARSKE PRESTONICE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Nagrada grada Budimpešte za Dragana Velikića

Generalna skupština Budimpešte dodelila je srpskom piscu Draganu Velikiću “Nagradu grada Budimpešte”, saopštila je u utorak izdavačka kuća “Laguna”, a prenosi Tanjug

U obrazloženju žirija stoji da je Velikić u svojim romanima, prevedenim na 15 jezika, nepristrasno i uverljivo stvorio portret mađarske prestonice. Do sada je pet Velikićevih romana objavljeno u Mađarskoj, između ostalih i “Ruski prozor”, čija se radnja delimično odvija u Budimpešti, a za koji je dobio i Ninovu nagradu Nagrada će biti uručena na svečanoj ceremoniji povodom Dana grada 17. novembra.

Velikić je diplomirao na katedri za svetsku književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B92. Pisao je kolumne za “NIN”, “Vreme”, “Danas” i “Reporter”. Od juna 2005. do novembra 2009. bio je ambasador Srbije u Austriji.

Nedavno je slovenački izdavač “Zrakogled” iz Kopra objavio je Velikićev roman “Danteov trg” u prevodu Urbana Beline, sa opširnim pogovorom Dragane Bojanić Tijardović. Početkom naredne godine, u Sloveniji izlazi “Ruski prozor” u “Ediciji 100 slovenskih romana.”

“Danteov trg” je priča o piscu Labudu Ivanoviću ispričana kroz priču o njegovim roditeljima, bivšoj ženi, tri prijatelja iz detinjstva, ljubavi iz mladosti s kojom ga sudbina ponovo povezuje, ali i čitaocima. Svi oni se na kraju romana nalaze u Puli, večitom toponimu i inspiraciji Dragana Velikića.

Izvor: e- novine.com, Foto:Dragan Kujundžić

Nebojša Đorđević - DA IGRAM, KAD OD BESA SRCE GORI…

Aleksandra Radovanović    Poezija

DA IGRAM, KAD OD BESA SRCE GORI…
(Ruđero Leonkavalo)

Dve publike,sniju, kad svitanje plane
besmislenog traga nesvikli PAJACI
u strujanje mase uzglumivši sebe
u utisak zemni u davna vremena

trijumfalnog bivstva,
prohladnog su daha

sladostrašću teže, prekomerne lude
tužni arlekini, NAMETNUTIH MASKI
a gnev je u tebi, gorki osmeh kriješ
zarivaš u srce SETNE NOTE HVALE.

Nebojša Đorđević

 

MAŠTA MOŽE SVAŠTA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

54. SOLUN

Kroz istoriju umetnosti formiran je kulturni establišment i kulturna margina. Ne vidim sebe u glavnoj struji, tako da sam definitivno negde na marginama, kaže za „Politiku” legendarni američki reditelj Džim Džarmuš, dajući i mali omaž Nikoli Tesli u svom poslednjem filmu

Džim Džarmuš sa novim filmom u Solunu

Solun - Kroz priču o bezvremenoj ljubavi dva vampira u filmu „Jedino ljubavnici ostaju živi”, američki nezavisni reditelj Džim Džarmuš stao je licem u lice sa čovečanstvom i ponudio gledaocima mogućnost za razmišljanje o ljudskoj egzistenciji kroz čitavu civilizaciju.

Sa ovim filmom otvoren je 54. Solunski festival, a tokom (svega) dvodnevnog boravka na njemu, od legendarnog Džarmuša moglo se mnogo toga čuti, pa i to da je njegov vampirski film „rezonantna metafora”, da nije reč o hororu već o „ljubavnoj priči između dva izuzetna pojedinca koji, s obzirom na njihove neobične okolnosti, imaju ogroman pregled ljudske istorije i prirode, uključujući tu i izuzetna naučna dostignuća, ali i tragične i brutalne neuspehe čovečanstva”.

I kako to biva kod Džarmuša, i ovaj njegov film je oslobođen tradicionalnih narativnih kodova i sve vrca od slobodnog filmskog kretanja i liričnog ritma. Dva večna bića, dva vampira, Adam (Tom Hidleston) i Eva (Tilda Svinton) u ljubavi su vekovima i na pad ljudskog roda gledaju sa melanholijom. Oni su zapravo metafora sadašnjeg stanja ljudskog života, krhki su, ranjivi baš kao i priroda oko njih, kao gradovi Tanger i Detroit u kojima žive, tajanstveni i magični, depresivni, ali i dalje uvek nadahnuti dobrom muzikom i kvalitetnom knjigom. Muzika je i u ovom Džarmušovom filmu važan lik. Na zidovima Adamove kuće jedna uz drugu su fotografije najslavnijih svetskih naučnika, pisaca, muzičara, umetnika. Među njima i Nikole Tesle, Nila Janga, Vilijama Blejka.

- Namera mi je bila da podignem svest o ovim velikim ljudima, u nadi da ću inspirisati gledaoce mog filma da saznaju nešto više o njima. Nikada i ni u kojem slučaju, ne može se preskočiti Nikola Tesla! On je bio čovek velike vizije, čije su ideje o svetskom miru i slobodnoj i besplatnoj energiji bile diskreditovane i uništene od strane korumpiranih i pohlepnih korporacija. One su bile te koje su insistirale da se Tesla ima smatrati čudakom. One su zaslužne što je Tesla umro u bedi, ostavljen i zaboravljen. I pokraden! Jer, mnoge njegove ideje, projekte, izume drugi su počeli da pripisuju sebi. Nikola Tesla je jedan od najvećih genija koje je čovečanstvo ikada rodilo i otuda taj moj mali omaž njemu u ovom filmu, kaže Džarmuš.

Njegov film „Samo ljubavnici ostaju živi” može se definisati i kao svojevrsna vremenska kapsula u koju je Džarmuš pohranio deo civilizacijskih, kulturoloških i umetničkih vrdnosti, kako bi ih sačuvao od zaborava. Ovakavu karakterizaciju filma, kaže Džarmuš u ovom razgovoru za „Politiku”, doživljava kao kompliment i dodaje da nije reč o unapred smišljenoj nameri.

- Bilo bi preambiciozno od mene da sam to tako unapred smislio. Jednostavno, postoje u ovom filmu mnoge reference na naučnike i umetnike koji su meni važni, a ako to kasnije nekom u Kanzasu ili Litvaniji takođe postane važno, onda je film ispunio svoj cilj. Ja samo pokušavam da podignem i sopstvenu i svest drugih, da ljudska civilizacija ne počiva samo na destrukciji, razaranjima i trećerazrednim besmislicama kojima nas svakodnevno bombarduju i sa velikih i sa malih ekrana, već i na stvaralaštvu, kreaciji, pa i mašti, kaže Džarmuš.

Ljudska mašta je jedna od najleših stvari koje imamo, ona je i velika intelektualna stimulacija, „život na zemlji, nebo, svemir i šta ćeš više”, kaže još Džim Džarmuš koji na pitanje da li i umetnost i njegovi filmovi mogu da budu besmrtni poput njegovih filmskih junaka, odgovara istinitom anegdotom:

- Kada su na Kanskom festivalu moga finskog druga Akija Kaurismakija pitali da percepira svoje mesto u filmskoj istoriji, on je odgovorio: „Ne brinite, istorija će sve prekriti velom i ja bih voleo to da vidim”.

O svojoj nezavisnoj poziciji na kojoj istrajno istrajava već više decenija, Džarmuš kaže: „Kroz istoriju umetnosti formiran je kulturni establišment i kulturna margina. Ne vidim sebe u mejnstrimu (glavna struja), tako da sam definitivno negde na marginama”. Srećan je, tvrdi, što svuda okolo „rastu bašte novih filmskih stvaralaca, čiji su filmovi poezija koja nastaje i u vremenu krize kao najbolji dokaz da lepota forme nije postignuta sa gomilom novca”.

Kada počinje da razmišlja o novom filmu, šta mu prvo dolazi u svest - zvuk ili slika, pitam ga imajući u vidu da su ove dve stvari kod njega važnije od same naracije, a Džarmuš odgovara: „Prvo dolaze neki znakovi, neka mesta, svet koji se stvorio tu. Slika i zvuk su za mene gotovo ista stvar, jer oni čine atmosferu. Uostalom, film je najbliži muzici jer je kretanje u vremenu i unutrašnjem ritmu. U svakom slučaju se trudim da muziku i film upoznam jedno s drugim veoma brzo”.

Izvor: Politika Dubravka Lakić