NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST ALIS MANRO

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Ovogodišnju laureatkinju, 13. ženu dobitnicu najvišeg priznanja, porede sa Čehovom, Tolstojem, Džonom Apdajkom, Mopasanom i Floberom

Alis Manro
Kanadska književnica Alis Manro (82) dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2013. godinu, za svoje celokupno životno delo. Članovi Švedske akademije nazvali su je „majstorom savremene pripovetke”. Peter Englund, stalni sekretar Švedske akademije, rekao je da je Alis Manro „sposobna za fantastično portretisanje ljudskih bića”. Manro je 13. žena koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem vrednim 1,2 miliona dolara, i prva je kanadska autorka koja je dobila Nobelovu nagradu još od Sola Beloua, koji je rođen u Kvebeku u Kanadi, a zatim odrastao i živeo u Americi. Manro, koja piše o životima devojaka i žena, porodičnom nasilju, dugotrajnim bolestima, teškom sramu, gruboj sredini koja teško prašta, 2009. godine dobila je nagradu Man Buker za životno delo. Porede je sa Čehovom, Tolstojem, Džonom Apdajkom, Mopasanom i Floberom, ipak, Alis Manro moderan je pisac u „ruhu” klasika. Oni koji je poznaju kažu da njen život nalikuje njenoj prozi; uzdržan, posmatrački, nepretenciozan, iskren.

Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena”. Njene zbirke pripovedaka su tri puta dobijale nagradu Gavernor, najprestižnije književno priznanje u Kanadi: „Ples srećnih senki” (1968), „Šta misliš, ko si ti?” (1978), „Napredovanje ljubavi” (1986), a dva puta je ovenčana nagradom „Giler”, za knjige „Ljubav dobre žene” (1998) i za „Bekstvo” (2004).

Alis Manro izjavila je jednom da je pripovetke dugo smatrala književnom formom koja će je pripremiti za pisanje romana, ali se ispostavilo da je pisanje priča ono što najbolje radi.

Ove godine u konkurenciji za Nobelovu nagradu bili su i Haruki Murakami, Filip Rot, Džojs Kerol Outs, a spekulisalo se da bi nagradu mogli dobiti Filip Rot ili Alis Manro, zbog toga što su oboje najavljivali da će ostaviti pisanje. Tim povodom Peter Englund dodao je: „Uradila je fantastičan posao, sasvim dovoljno za Nobelovu nagradu, međutim, ako hoće da ostavi pisanje, to je njena stvar”.

Alis Manro je od rane mladosti želela da bude pisac, stalno je pisala, i dok je pomagala svom prvom suprugu Džejmsu Manrou da vodi knjižaru, i uz odgoj njihove tri kćerke. Alis Manro rođena je 10. jula 1931. godine u Vingamu, konzervativnom kanadskom gradu zapadno od Toronta, i često je izjavljivala da je opčinjena njegovim pejzažima, kontinentalnom klimom i ekstravagantnim zimama, da oseća atmosferu doma kada vidi kuće od cigala, farme sa bazenima, parkinzima za prikolice, starim, tegobnim, crkvama.

„Zapravo sam odrasla u 19. veku, uz vrednosti koje nisu dugo menjane. Postojala je tu neka stabilnost koja pisca lako može da obuzme. Zapadni Ontario uronjen je u religioznost koju su doseljenici prezbiterijanci, metodisti, katolici, doneli sobom. Moj prvi beg iz te sredine bila je magija čitanja, knjige su mi bile važnije od života”, rekla je Manro jednom prilikom. Njen sledeći beg bio je na Univerzitet Zapadnog Ontarija, a zatim u Vankuver sa suprugom Džimom Manroom, gde je pokušavala da bude tipična, dobra, supruga iz pedesetih godina. Kada je dobila nagradu Gavernor, najveće kanadsko priznanje, nazvali su je „stidljivom domaćicom”, što je zaista razljutilo. „Biti žena pisac isto je što biti i čudovište”, primetila je tim povodom Manro.

„Agora” iz Zrenjanina objavljuje kod nas dela Alis Manro, i njen glavni urednik Nenad Šaponja kaže za naš list da je ova izdavačka kuća još 2006. godine objavila njenu zbirku priča „Bekstvo” koja je 2010. imala i drugo izdanje. Da čitaoci od tada izražavaju zadovoljstvo što neko u Srbiji štampa dela ove spisateljice. Takođe, Šaponja naglašava da će „Agora” uskoro objaviti i novu knjigu Alis Manro „Goli život”.

- U međuvremenu objavili smo i jedini roman Alis Manro „Životi devojaka i žena”, kao i knjigu „Previše sreće”. Alis Manro slovi za jednog od najvećih pisaca zapadne hemisfere, često je porede sa Čehovom. Upravo tu i jeste intriga zbog koje su čitaoci i kritičari bezrezervno okrenuti ka njoj, zato što Alis Manro uspeva da pronikne u najsuptilnije ljudske odnose, do stvarnosti koja je lišena iluzija, tvrda, drugačija. Manro pokušava da otkrije „ono malo duše” - smatra Šaponja.

Kritičari inače u delu Alis Manro prepoznaju otelotvorenje velikih literarnih tema: života, ljubavi i smrti, i naš sagovornik istog je mišljenja:

- Te velike teme, nažalost, potisnute su iz naših života. Mi u Srbiji svedoci smo toga da nam se najrazličitije besmislene i beznačajne stvari serviraju kao važne, a ono što jeste najbitnije to nam najčešće izmiče. Alis Manro u svojoj prozi upravo fiksira to što jeste najvažnije i to na način velikog pisca, vrsnog stiliste, nekoga ko beskompromisno ide svojim putem - objašnjava Šaponja.

Da li se Alis Manro može smatrati feministkinjom, pitamo Šaponju.

- Kao i u slučaju uspešne spisateljice Doris Lesing, i uopšte književnica koje su ušle u „muški zabran” superiornim pogledom na stvarnost, smatra se da je fokus pomeren ka feminizmu. Ipak, Doris Lesing je tvrdila da nije feministkinja, iako je njeno delo iniciralo feministički pogled na svet. Slično je i sa Alis Manro. Ona se ne bavi politikom, bavi se suštinom - zaključuje Šaponja.

Povodom Nobelove nagrade Alis Manro je izjavila da i pored toga što je očigledno bila važan kandidat za ovo prestižno priznanje, ipak nije verovala da će ga zaista i dobiti. Najvažnije u ovom događaju je, prema njenim rečima, skretanje više pažnje na kanadsku književnost.

Izvor: Politika/Marina Vulićević

———————————————-

Alis Manro: Ćerka mi je javila za Nobela

Da, znala sam da sam u trci, ali nikada nisam ni pomislila da ću je osvojiti, kazala je u telefonskoj izjavi za kanadsku televiziju Si-Bi-Si. Ona je ispričala da ju je probudila njena ćerka sa vešću da joj je Švedska akademija dodelila prestižno priznanje. Šanse da dobije nagradu, Manro je, kako je rekla, uvek doživljavala kao jedan od onih pukih snova koji mogu, ali se skoro nikad ne ostvare.

DIS - PSEUDONIM O KOJEM SE NAJVIŠE PISALO

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

U knjizi „Sa zaklopljenim očima”ispravljeni su mnogi podaci iz biografije velikog srpskog pesnika, čiju je poeziju Skerlić proglašavao dekadentnom i bolesnom
Vladislav Petković Dis Crtež Pjer Križanić

Povodom pola veka književne manifestacije „Disovo proleće”, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” iz Čačka, koja postoji 165 godina, objavila je knjigu najznamenitijeg čačanskog pesnika, pod naslovom „Sa zaklopljenim očima”, s predgovorom prof. Radivoja Mikića, i opsežnim pogovorom Danice Otašević.

Danas je, ističe Mikić, opšteprihvaćeno uverenje da je Vladislav Petković Dis uneo najvažnije promene u pesnički izraz na početku 20. veka i da su one bile neposredni uzrok za otpor na koji je pesnik naišao, posebno posle objavljivanja knjige „Utopljene duše”.

U knjizi „Sa zaklopljenim očima”, objašnjava Danica Otašević, ispravljeni su mnogi podaci iz biografije velikog srpskog pesnika, na osnovu novopronađenih dokumenata do kojih su došli istraživači iz njegovog zavičaja. Sada se sa sigurnošću može reći da je Dis rođen 27. februara po starom, odnosno 10. marta po novom kalendaru, 1880. godine. Tako govore knjige rođenih i krštenih iz Crkve Svetog arhangela Gavrila u selu Zablaću, gde je pesnik rođen.

Dimitrije i Marija Petković imali su trinaestoro dece. Vladislav Petković Dis (1880-1917), bio je deveto dete. Disov brat Radoslav, deda je danas poznatog pisca Radoslava Vave Petkovića (1953).

U Beograd, Dis dolazi 1903. godine i ubrzo objavljuje prve pesme. „Srpski književni glasnik”, poznati časopis za književnost, koji uređuje Bogdan Popović (1863-1944), objavljuje njegovu pesmu „Idila”, potpisanu pseudonimom - Dis, a pesmu posle desetak dana prenosi i „Carigradski vesnik”.Beogradskim pesničkim i boemskim krugovima kružila je posetnica sa tri latinična slova - Dis, izazivajući znatiželju i polemiku. Prema svedočenju samog pesnika bila su to samo tri slova izvučena iz njegovog imena: (Vla)dis(lav) Petković.

Disa magijski privlači „skadarlijsko društvo” i boemski krug oko kafane „Dardaneli” i „Pozorišne kafane”. Osim sa Pandurovićem i Jankom Veselinovićem, druži sa socijalistom Dušanom Popovićem, Milanom Simićem, Lukom Smodlakom, Savom Popovićem, Branislavom Nušićem, Matošem…

Kako je Pandurović u svojim sećanjima zapisao: „Dis je kafanu smatrao najhumanijom ustanovom i u njoj provodio i dan i noć. Nije bio gurman ni pijanac, jeo je retko i malo i to mrljavo i bez volje. Voleo je da popije čašu dobrog vina, ali se nikad nije opijao. Njegova pesma „Orgije” više je produkt fantazije, nego stvarnog doživljaja. Iako je bio siromah imao je neku sklonost prema gospodstvu i averziju prema prostakluku. Nikada nije psovao niti bio razvratan, razuzdan i bučan… “.

Za Vladislava Petkovića Disa, tvrdi Danica Otašević, 1911. godina bila je presudna: u aprilu prijateljica Smiljka Đaković, upoznaje pesnika sa mladom službenicom „Dnevnog lista” Hristinom Tinkom Pavlović (1892-1968), kćerkom propalog zemunskog trgovca, sa kojom će se on venčati već 7. septembra u staroj Crkvi Svetog Marka u Beogradu.

U maju 1911. godine, o autorovom trošku, objavljena je knjiga „Utopljene duše”. Na tankim koricama stajao je samo naziv zbirke, a u levom gornjem uglu latinični pseudonim - Dis. Pesnik ima 31 godinu i njegova prva knjiga od maga književne kritike, Jovana Skerlića, dočekana je na nož, pogotovo što su „Utopljene duše” postale programska knjiga nove umetnosti - srpske moderne. Prema Skerlićevom mišljenju Dis je netalentovan, njegove „pesničke sposobnosti su neznatne”. Skerlić Disovu poeziju proglašava dekadentnom, bolesnom, neukom imitacijom francuskih pesnika splina, čija je muza „divna bludnica”, za razliku od romantičara koji su veličali Kosovku devojku.

Ostalo je manje-više poznato. Branko Lazarević je u „Krfskom zborniku” objavio da su „francuski mornari našli telo i u džepu utopljenika naočari, jednu drahmu i pedeset lepti”. Po pravilima mornarske službe telo je vraćeno u talase Jonskog mora koje mu je postalo grobnica bez obeležja.

Izvor: Politika/ Zoran Radisavljević

———————————————————–

Disovo venčanje

Svatovi su se okupili kod Saborne crkve i tramvajem došli do Tašmajdana. Venčanje je obavljeno skoro u cik zore, u šest časova, pre službe, prohladnog, kišovitog jutra, a mladenci su, kao i kum Milan Gavrilović, činovnik Ministarstva inostranih poslova, i stari svat Radoje Janković, podoficir i pesnikov školski drug iz Čačka, posle sudbonosnog „da”, otišli na posao. Kako su mladenci zaboravili burme, a sveštenik odbio da ih venča sa improvizovanim prstenom od žice kišobrana, pretilo je da se odloži sklapanje braka. Neprijatnu situaciju razrešila je slučajna prolaznica kroz tašmajdanski park koja je Hristini privremeno pozajmila prsten.

I NAUČNICI SCENARISTI SIMPSONOVIH - PROTKALI EPIZODE SKRIVENIM MATEMATIČKIM FORMULAMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Animirana serija “Simsonovi” je jedan od najuspešnijih serijala u istoriji televizije, ali ono što obožavaoci Homera i njegove porodice ne znaju je to da je ona protkana brojim matematičkim formulama, za čije objašnjenje ne bi bio dovoljan ceo jedan univerzitetski studij.
I naučnici scenaristi Simpsonovih - protkali epizode skrivenim matematičkim formulama

U svojoj knjizi “The Simpsons and their Mathematical Secrets” (Simpsonovi i njihove matematičke tajne), dr Sajmon Sing otkriva matematiku koju krije gotovo svaka epizoda, počev od prve u kojoj beba Megi nonšalantno spaja kocke formirajući reč EMCSQU, aluzija na čuvenu Ajnštajnovu formulu E=mc2.

I mnoge druge epizode sadrže suptilne i manje suptilne reference na poznate teoreme, konjugacije i jednačine.

Dr Sing, bivši fizičar CERN-a i autor bestselera “Poslednja Fermaova teorema”, otkriva, takođe, da u timu scenarista serije ima nekoliko doktora matematičkih nauka, od kojih je jedan upisao studije na Harvardu sa 16 godina.

Izvor: Press Online/Tanjug

PITER GEBRIJEL U SUBOTU U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Piter Gebrijel nastupiće 5. oktobra, prvi put pred beogradskom publikom, u okviru turneje “Back to front 2013″, organizovanoj povodom 25. godišnjice izlaska albuma “So”

Publika će na dvočasovnom koncertu u “Kombank Areni” imati priliku da čuje najveće Gebrijelove hitove - sve numere sa albuma “So” i neke od najprepoznatljivijih pesama iz njegove tri decenije duge karijere.

Set listu “Back to Front” turneje čini više od 20 pesama, a program je podeljen na uvodni, akustični deo, i nastup sa čitavim bendom, u kojem su, između ostalih, njegovi najverniji saradnici: basista Toni Levin, bubnjar Manu Kače i gitarista Dejvid Rods.

Među pesmama koje će Gebrijel izvesti u Beogradu biće “Come Talk To Me”, “Digging In The Dirt”, “Secret World”, “Games Without Frontiers”, “Solsbury Hill”, “Sledgehammer”, “Biko”.

Koncert u Beogradu nije bio prvobitno planiran na kalendaru turneje, jer Gebrijel je trebalo da 5. oktobra nastupi u Zagrebu. Međutim, zbog bankrotstva lokalnog promotera koncert je izmešten na najbližu alternativnu lokaciju, tako da se u subotu Kombank areni može očekivati i veliki broj fanova iz Hrvatske.

Neplanirano višenacionalna publika biće pravi ambijent za nastup jednog od najvećih mirovnih aktivista među muzičarima i dobitnika prestižnog priznanja Nobelovog komiteta “Čovek mira”.

Piter Gebrijel je ljubitelj balkanskih narodnih muzičkih motiva, a neki muzičari iz regiona, poput Zdravka Čolića, Slobodana Trkulje i Džibonija, snimali su svoje materijale u njegovom studiju u Velikoj Britaniji.

Ulaznice za koncert u prodaji su po cenama od 3.500 do 5.500 dinara i mogu se naći na svim prodajnim mestima CS Eventima kao i na blagajnama Kombank Arene, Bilet centra Beograda, Doma omladine, “Ušće” šopping centra i putem sajtova www.kombankarena.com i www.eventim.rs

Izvor: Dnevni akter/Tanjug

BRIGITE FUKS - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Foto: Marie-Lena Fuchs

Brigite Fuks (Brigitte Fuchs) je rođena 1951. godine. Živi u Tojfenthalu (Švajcarska), gde radi kao učiteljica. Autor je više knjiga poezije, zastupljena u nekoliko antologija, dobitnica nagrade za poeziju Joachim-Ringelnatz-Preis (Cuxhaven, 1991).

 

LEP POČETAK

Dešava se skoro igrivo, čak i
kada se konac (crveno, sigurno) kroz

sve provlači. Vežbamo upotrebu
davno već propalih stvari:

bunar i krčag, čelo i hartija. Sve
postaje razumljivo. Obnavlja se

za upoznavanje. Tamo neko čeka
deo po deo svoje večnosti, dok ovde

(da, ovde) ja polažem glavu na tvoje
podižuće, na tvoje spuštajuće grudi.

 

KAŽEŠ DA UMEŠ DA IGRAŠ, ONDA IGRAJ!

Voda budućnosti nanosi grad
pored nas. Podne je,
veče je. Deca nas služe
srećom, čašom - Majko,
prosac je pred vratima… - Savijamo se
da pokupimo proleće, a budimo se
u leto. Čudimo se, okrećemo u krug,
rastvaramo sapunicu i duvamo mehurove.

 

VISOKA PESMA

Vreme drhti u strahu od kazaljki
zlatne kriške mačka i nevesta gledaju
ka jugu gde sela kvasi
blaženstvo i nešto vode
koja se noću i ne ohladi svuda
poljsko cveće u korpama u celofanu
do vrha pune su čaše mladić
poskakuje belim stazama od tila
nazdravlja prvi gutljaj vina.

 

SVE DOK JOJ KOLENO KLECA

Zagrljaji kaže ona nikad
još nisu bili ona egzaktna
umerenost dnevo pije
dva kilograma ceđenog
voća proučava skokove
ispade nije čudo da vas je tako
lako preplašiti, gospodine moj
proces ozdravljenja prolazi avaj
kroz više faza Slobodno priđite
dva tri koraka bliže, Monsieur
za sad se sve događa po utvrđenom
redu i sve dok joj koleno kleca
ne treba joj partner za ples.