ŠTA IZDAVAĆI IMAJU ZA SAJAM KNJIGA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

www.beogradskisajamknjiga.com

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, ovoga puta pedeset osmi, otvoriće svoja vrata u nedelju, a sve do 27. oktobra brojni domaći izdavači predstaviće svoju godišnju produkciju, ali i brojne nove naslove.

“Arhipelag” je u ovoj godini objavio knjige najboljih savremenih srpskih pripovedača. Na Sajmu će premijerno biti predstavljena nova knjiga priča Davida Albaharija “Propuštena prilika”, dok su ranije objavljene nove knjige priča “Mihajla Pantića “Hodanje po oblacima” i Jelene Lengold “U tri kod Kandinskog”.

Uporedo sa pričama, “Arhipelag” objavljuje nekoliko izuzetno zanimljivih domaćih i prevedenih romana. Novi roman Milete Prodanovića “Arkadija” biće premijerno predstavljen na Sajmu knjiga. Pažnju čitalaca svakako će privući knjiga eseja i priča o savremenosti Čarlsa Simića “Gledaj dugo i netremice”.

Nekada moćna izdavačka kuća, danas svedena na prostorije knjižare “Geca Kon”, “Prosveta”, pred sajamsku publiku izlazi sa 60 novih naslova, koje čine nova, prva izdanja savremene srpske književnosti.

Izdavačka kuća “Plato”, koja je pre desetak dana ostala bez matične knjižare, otvorene na Platou ispred Filozofskog fakulteta pre 25 godina, ipak je organizovala nastup na Sajmu knjiga među izdavačkom elitom, u Areni Hale 1.

Već od ponedeljka biće održana prva promocija, koju “Plato” organizuje u saradnji sa Ambasadom Poljske, Kulturnim centrom Beograda i Sajmom u 13 časova, na štandu Poljske, gde će predstaviti Kšištofa Vargu, autora romana “Trunje”.

Varga će sledećeg dana, 22 oktobra, biti na štandu “Platoa” od 16 časova. Gost sajma biće i mađarski pisac Laslo Krasnahorkai, čiji je roman “Melanholija otpora” upravo objavljen.

Od dela domaćih pisaca publika će imati priliku da čita roman Nebojše Milosavljevića “Sveti Nikola u Torontu”, koji je nastavak njegovih nenadmašnih priča iz zbirke “Zašto volim Kanadu”. Biće predstavljena i nova zbirka priča Veselina Mišnića, kao i roman Predraga Smiljkovića “Slike u vodama” i roman prvenac dramskog pisca Dušana Ristića pod nazivom “Ceremonija”.

Najbolji srpski izdavač knjiga za decu, omladinu, roditelje i sve koji se osećaju mladima “Kreativni centar” primprema desetine novih naslova. Jedna od najuspešnijih autorki ovog izdavača, Violeta Babić, napisala je delo “Menopauza-knjiga za svaku ženu” i tako zaokružila svoje popularne priručnike za ženski pol, započete “Knjigom za svaku devojčicu”.

Tu je i debitantski roman Ivane Nešić “Zelenbabini darovi” sa ilustracijama Tihomira Čelanovića, a namenjen je svima koji imaju više od devet godina.

Autorka je pokušala da na kreativan i duhovit način izmesti našu narodnu mitologiju iz suvih enciklopedijskih pregleda i stavi je u kontekst stvarnog života. Novinarka Sonje Ćirić pripremila je “Roman u mojoj glavi”, o devojčici koja prolazi kroz težak životni period baš uoči maturskog ispita za upis u srednju školu

Zoran Penevski je autor romana “Budimir i retke vrste”, duhovite priče koja nas podseća na to da nas, kao ljude, određuje i naš odnos prema životinjama.

Izdavačka kuća Geopoetika za predstojeći sajam knjiga pripremila je novi roman “Tiha kuća” Orhana Pamuka, najnovije delo Džulijana Barnsa “Nivoi života” kao i sabranu prozu Samjuela Beketa. Više o tim izdanjima možete pročitati OVDE.

U godini kada “Službeni glasnik” obeležava 200 godina od pokretanja prvog službenog glasnika u kneževini Srbiji, ta izdavačka kuća predstaviće na sajmu 180 novih naslova. “Glasnik” nastavlja sa objavljivanjem Izabranih dela Borislava Pekića, među kojima su objavljena tri, od planiranih pet tomova dnevničkih beležakai pod nazivom “Život na ledu”.

Ovo će biti i prvi Sajam knjiga za “Vulkan izdavaštvo”, novu-staru izdavačku kuću nastalu spajanjem “Alnarija” i kuće “Mono i Manjane”. Od više stotina novih naslova svakako se izdvaja novi roman “Možda nebo zna” Gijoma Musoa, koji je najtiražniji strani pisac u toj kući.

Italijanski pisac trilera, koji je našu publiku osvojio knjigama “Šaptač” i “Lovac na duše,” Donato Karizi na ovogodišnjem Sajmu će predstaviti novu knjigu “Vladar iz senke”. Tes Stimson je osvojila srpske čitateljke erotskim romanom “Prevari me ako smeš”, a ovog puta će predstaviti novu knjigu “U okovima nevere”, koju će potpisivati na štandu “Vulkan izdavaštva” 25. i 26. oktobra.

Gošća “Vulkana” biće i Eliza Valmorbida, kojoj je objavljen debitantski roman “Pričaj mi o ljubavi” i koja je nominovana za dve nacionalne književne nagrade. Ona će za ovu priliku doputovati iz Londona, a čitaoci će moći da dobiju autograme 25. i 27. oktobra.

Izdavačka kuća “Treći Trg” ove godine predstaviće se na štandu zajedno sa izdavačem literature za decu “ENCO book”. Najvažniji “aduti” ovog izdavača su dve antologije poljske poezije Biserke Rajčić i trotomna antologija francuske poezije Kolje Mićevića koje će predstaviti 25. i 26. oktobra u okviru pratećeg programa Sajma.

Izdavačka kuća “Rende” koja već više od jedne decenije nastoji da, bar na planu pisane reči, uspostavi pokidane veze između naroda bivše Jugoslavije objavila je osam novih naslova između dva sajma knjiga.

“Rende” ima nekoliko svojih pisaca koji ostaju verni, iako su odavno postali internacionalno poznati i priznati, kao što su Miljenko Jergović, Ante Tomić i Ivančica Đerić. Svi oni će svoje nove knjige predstaviti na štandu ovog izdavača, gde će i potpisivati primerke svojih knjiga.

“Laguna” će ljubitelje portugalskog pisca Žozea Saramaga nagrađivati posebnim izdanjem Saramagovih autobiografskih i dnevničkih zapisa pod naslovom “U prvom licu”.

Povodom posete Beogradu Saramagove udovice, novinarke i prevoditeljke Pilar del Rio u danima sajma knjiga, ovu knjigu dobiće svaki čitalac koji kupi jednu od dosad objavljenih sedam naslova u izdanju “Lagune”. Na promociji će govoriti Pilar del Rio, direktor Lagune Dejan Papić i urednik u Laguni Dejan Mihailović. Uz brojne promocije knjiga biće organizovano i druženje na Laguninom štandu 23. oktobra.

Gost ovog izdavača na sajmu će biti i autor romana “Osluškivanje srca” i “Glasovi srca” Jan-Filip Zendker, koji je svojim knjigama stvorio očaravajuća dela i koji će predstaviti svoj novi roman “Šapat senki”. Beograd će posetiti i britanski intelektualac pakistanskog porekla, filozof, istoričar, pisac i novinar Tarik Ali, autor nagrađivanog serijala “Islamski kvintet”.

Izvor: B92

NAJMLAĐA DOBITNICA BUKEROVE NAGRADE U ISTORIJI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Photo: telegraph.co.uk

Eleanor Catton najmlađa je dobitnica prestižne Bookerove nagrade, i to za roman koji broji preko 800 stranica, što je najobimnije nagrađeno delo, a u istoriju ulazi i u još jednoj kategoriji - ona je poslednja dobitnica Bookerove nagrade u ovom formatu, budući da će iduće godine u konkurenciji biti i američki pisci

Nagrađeni roman “The Luminaries” mlada spisateljica sa Novog Zelanda počela je da piše u svojoj 25. godini. Odlučila je da napiše veliki roman o zlatnoj groznici u 19. veku, ispunila je težak zadatak koji je sebi postavila i uspela je da oduševi kritičare.

Robert Macfarlane, predsednik Bookerovog žirija, rekao je da su se članovi žirija “triput vraćali romanu, kopali sve dublje kroz tekst i svaki put pronašli neku novu, izvanrednu interpretaciju”, piše Guardian. Roman ih je toliko impresionirao, da su o pobedniku odlučili jednoglasno nakon samo dva sata zasedanja. Tako je, nakon što je poslednjih godina Hilary Mantel dobila dva Bookera za dva romana o Thomasu Cromwellu, još jedan istorijski roman osvojio ovu nagradu.

Pored Catton, u užem izboru za nagradu, odnosno 50.000 funti, našli su se i Colm Toibin za roman “The Last Testament of Mary”, Jim Crace za “Harvest”, Ruth Ozeki za “A Tale for the Time Being”, Jhumpa Lahiri za delo “The Lowland” i NoViolet Bulawayo za “We Need New Names”.

Eleanor Catton je druga Novozelanđanka do sada koja je dobila ovu prestižnu nagradu.

Izvor: e-n0vine.com

OTKRIVENI NEPOZNATI SNIMCI LED ZEPPELIN

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Foto: Beta

U nedavnom intervjuu za engleski radio bivši pevač grupe Led Zeppelin, Robert Plant, otkrio je da je pre izvesnog vremena pronašao neke neobjavljene snimke bivšeg benda.

Kada ga je radio voditelj BBC-a pitao o eventualnom “skrivenom blagu” koje je ostalo nakon raspada legendarne grupe i remasterizovanim izdanjima albuma koji bi trebalo da se uskoro pojave u prodaji, Robert Plant je saopštio da je otkrio neke snimke za koje nije znao da postoje.

“Nedavno sam otkrio neke stare koturove sa trakama na kojima se nalaze neki snimci, pa sam pozvao Džimija (Pejdž) da ih poslušamo. Moguće je da će u budućnosti završiti na nekom od budućih izdanja”, rekao je Plant.

Kako je dodao, na nekima od njih su svirali basista i klavijaturista Džon Pol Džons koji na njima i peva.

“Kako sada stvari stoje moraće da mi da 2 automobila i da mi napravi staklenik za biljke da ih ne stavim na album. Dragi Džon gde god da si i koliko god da si stigao u pisanju te tvoje opere, trebalo bi da čuješ ovo” našalio se Plant na račun Džona Pola Džonsa koji trenutno sa Robinom Hičkokom i norveškom grupom Supersilent pravi operu.

Prošle godine Plant je za Rolling Stone izjavio da radi na sređivanju muzike iz velikog opusa benda i sprema je za remasterizovana izdanja.

“Poslednji put naš katalog je remasterizovan pre 20 godina, a to je baš bilo davno. Tada je ceo materijal prebačen sa analognog u visokokvalitetni digitalni format. I to je problem sa našom muzikom, ona zvuči smešno u mp3 formatu i ne može da se čuje onako kako treba”, rekao je Plant misleći na četvorostruki CD boks set koji je objavljen 1990. godine.

On je takođe otkrio da iako grupa nije snimala mnogo dodatnih pesama prilikom pravljenja albuma, snimali su različite verzije pesama i pravili njihove različite mikseve i najavio da će na reizdanja biti uključene “značajne stvari”.

Za sada se još uvek ne zna kada će se nova remasterizovana izdanja na kojima Robert Plant radi naći u prodaji.

Izvor: B92

IZLOŽBA O ŠIK PARIŽANKAMA U MUZEJU KARNAVALE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

U pariskom muzeju Karnavale otvorena je izložba o prvoj prodavačici modne kuće “Šerui” i drugim elegantnim Francuskinjama. Izložba se zove “Roman o garderobi: šik Parižanke 30-ih godina”.

- Prikazana garderoba predstavlja simbol francuske elegancije - rekao je
Kristijan Gros, organizator izložbe, i dodao da je “Pariz bio prestonica mode od Srednjeg veka, ali zamisao o elegantnoj Parižanki je rođena krajem 19. i početkom 20. veka”.

Pariski stil je i dalje aktuelan u 21. veku, posebno posle knjige “Parižanka” od Ines de la Fresanž.

Knjiga je prodata u milion primeraka i prevedena je na 17 jezika.

Na izložbi se mogu videti cipele, haljine, šeširi i drugi odevni predmeti i detalji koje su nosile francuske dame.

Izvor:: Blic Onliine/Beta

POEZIJA JE DOBRONAMERNI GOSPODAR

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Nagradu „Zlatni ključ Smedereva” dobio kineski pesnik Džao Lihong, rođen u Šangaju

Dragan Dragojlović, Džao Lihong i Jasna Avramović na dodeli nagrade , „Zlatni ključ Smedereva” (Foto Milorad Popović)


Smederevo - Otvaranjem izložbe knjiga Miloša Crnjanskog, povodom sto dvadeset godina od njegovog rođenja (1893-1977), u Narodnoj biblioteci u Smederevu, u utorak je počeo 44. međunarodni festival poezije „Smederevska pesnička jesen”. Uveče, u Centru za kulturu, održana je manifestacija „Susreti pesničkih festivala”. Predstavljena je poezija lužičko-srpskih pesnika i Festival poezije u Budišinu (Nemačka). O dvojezičnoj antologiji lužičko-srpskih pesnika „Sunčani trenuci”, govorili su Mićo Cvijetić, Jan Krasni i Benedikt Dirlih.

Književnu manifestaciju „Smederevska pesnička jesen” u Centru za kulturu otvorio je Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije. „’Smederevska pesnička jesen’ izrasla je u jednu od najznačajnijih književnih manifestacija u Srbiji. U vreme ovog festivala poezije, Smederevo postaje utočište najlepših i najplemenitijih reči, koje nas ozaruju i hrabre, da se u ovom kontroverznom dobu uzdignemo iznad ispošćene duhovnosti i, makar na tren, obuzdamo razrastanje destruktivnih sila…”, rekao je Andrić.

U programu naslovljenom „Pesnička baština”, povodom dva veka Njegoša, stihove Petra II Petrovića Njegoša kazivao je Nebojša Kundačina, a u muzičkom delu programa učestvovao je guslar Boško Vujačić. Na svečanosti je uručena nagrada „Zlatni ključ Smedereva” kineskom pesniku Džao Lihongu (1952), autoru sedamdesetak knjiga. Rođen je u Šangaju, završio je studije na Istočnom kineskom univerzitetu. Prve radove je objavio 1970. godine. Direktor je Saveza pisaca u Pekingu i potpredsednik Saveza pisaca Šangaja. Žiri, koji je radio u sastavu: Dragan Dragojlović (predsednik), Slobodan Grubačić i Petar Bunjak, odluku je doneo jednoglasno. Nagradu, koja se sastoji od pozlaćene kopije ključa tvrđave srednjovekovnog grada Smedereva, objavljivanje dvojezične knjige izabranih pesama i novčanog iznosa, Džao Lihongu uručila je Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva.

O nagrađenom pesniku govorio je Dragan Dragojlović, predsednik žirija. Uz napomenu da je Džao Lihong jedan je od najdarovitijih kineskih pesnika i pisaca, Dragojlović je rekao da je reč o refleksivnom pesniku sa osećanjem za najvrednije iz kineske tradicije i sa osećanjem svoga vremena. Čitaoci to mogu brzo zaključiti iz knjige „Čamac za nebo”.

„Njegovo životno iskustvo i iskustvo vremena u kojem je rastao i razvijao se kao čovek i pesnik učinili su da kod njega nema netrpeljivosti i mržnje ni kada govori o najtežim iskušenjima.. Treba čitati”, zaključio je Dragojlović, „kineske pesnike.”

U svojoj besedi, nagrađeni pesnik je, između ostalog, rekao: „Ako jezikom mogu da iskažem jedinstvenu melodiju i osećanje muzike, ako mogu iskreno iz svog srca da iskažem svoju ljubav prema prirodi i prema životu, onda ja jesam pesnik. Poezija je najdobronamerniji gospodar. Ona može da iskaže sve glasove ljudskih emocija: sreću, tugu, bol, žalost, jad, ogorčenje, čak i nedoumicu i pometnju.”

U holu Centra za kulturu, izložbu fotografija: „Lepote Kine”, otvorio je Hu Hong, savetnik za kulturu ambasade Kine u Srbiji, a izložbu knjiga izdavačkih kuća „Oktoih” i „Štampar Makarije” otvorio je Radomir Uljarević.

Manifestacija se završava večeras dodelom specijalne nagrade „Zlatko Krasni” za prevodilaštvo Kolji Mićeviću i predstavljanjem međunarodne biblioteke „Meridijani”, u kojoj se objavljuju, dvojezično, knjige izabranih pesama učesnika „Smederevske pesničke jeseni”.

——————————————————————–

Festival u brojevima

Smederevo, kaže Goran Đorđević, direktor „Smederevske pesničke jeseni”, jedan je od najlepših i najslavnijih srpskih gradova. Postao je prestonica Srbije u vreme srpskog despota Đurđa Brankovića, u prvoj polovini 15. veka. Pesnici: Smederevski besednik, Smederevac, Nepoznati Smederevac i kompozitor Kir Stefan Srbin, kao i mnogi vrsni prepisivači knjiga, ostavili su muzička i pesnička svedočanstva visokih umetničkih dometa. Smederevo je opevano u svetski poznatoj srpskoj narodnoj poeziji, a o njemu su pisali i mnogi putopisci, prozni pisci, a najviše i najlepše pesnici.

Na tim temeljima, objašnjava Đorđević, zasnovan je pesnički festival u Smederevu, koji je pokrenut 1970. godine. U protekle 43 godine, festival je okupio više od hiljadu petsto pesnika iz svih krajeva sveta i objavio više od trista knjiga, a festivalske programe je pratilo oko dvesta hiljada posetilaca.U pet biblioteka, festival je objavio oko trista knjiga, organizovao likovne i dokumentarne izložbe, kao i više od dvesta muzičkih programa sa eminentnim izvođačima.

Izvor: Politika/Zoran Radisavljević