“POGLED S PROZORA” SANJE TODOROVIĆ - PROMOCIJA U PONEDELJAK, 22. 04. U NIŠU

Aleksandra Radovanović    Knjige, Poezija, Vesti

Sanja Todorović, „Pogled s prozora”/Agencija za izdavačku delatnost LESTVE,Kosovska Mitrovica, 2013./

U mesecu martu izašla je iz štampe knjiga niške poetese, Sanje Todorović, „Pogled s prozora”a u izdanju Agencije za izdavačku delatnost LESTVE izKosovske Mitrovice.Izdavača potpisuje Zoran Đorđević, recenzenti su Miloje Dončić i Nebojša Đorđević, dok je dizajn uradio Digital print Iz Kosovske Mitrovice, a knjigu odštapala niška štamparija „Sven”. Miloje Dončić o poeziji ove poetese kaže, da tu nije prisutna filozofija opše forme, već čula, te da je njena pozija spontana i prirodna. Dalje, navodi da se koristi imenovanjem „stvarnih stvari”, proričući im transcedentalni smisao ili skriveno značenje.Korecenzent, Nebojša Đorđević ističe da njene pesničke slike, prividno dosežu u svet irealnog i atemporalnosti, gde je pesma shvaćena kao životni čin, koja iziskuje traženje apsoluta, pa, čak i kroz dijalektičku negaciju koordinata, nama nepoznatog sveta, koji „lebdi živ pred našim očima, a koji nam stalno izmiče”.
Promocija knjige Sanje Todorović, zakazana je u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac” u Nišu u ponedeljak, 22.04.2013. godine, sa početkom u 19 časova.
Evo i i nekoliko pesama iz knjge „Pogled s prozora”:

AGORA

Dobošar bez odela
baca reči o bubanj,
u gluvoj noći, crnoj,
pale se smrtna svetla,
ko posrnuli svitac.

Žarulje su uprte u njega,
osuda već je spremna,
ko sme buditi snove,
zlu noć u tišinu što je sela,
dirati u oči svikle.

Stoji na stubu bez srama,
dok vezuju mu jedra,
viče zakucanog ždrela:
Ja ne budim noć što želim, neg’ što moram!
zadnji muk polomljenog rebra:

A g o r a

 

SAMO MOJE

Volela bih da ti poziram,
da sedim naga na stolici
sa smeškom u očima
i crvenim usnama.
Da, imala bih samo
crveni ruž na sebi,
ukus divljih trešanja,
raspuštenu kosu,
umivenu
svetom vodom
ponovnog rađanja.
Znam da ne umeš da slikaš,
ali mogao bi da se pretvaraš,
da me gledaš dugo, dugo,
svojim kišnim očima.

Da uživam!

Prebacila bih svileni kaiš
preko svojih grudi,
da njime lagano prođem
i vežem te za sebe.
Znam
da svila nije čvrsta,
da bi mogao da pobegneš,
da nas ne vežu
neizgovorene reči,
tišina,
čeznja prvog pogleda.
Onda bih legla na krevet,
tik uz tebe,
da prođeš rukom,
otkriješ tajnu neravnina,
vrelinu i svežinu
kao za tebe
isklesanih predela.
Deo po deo,
trajalo bi satima,
dok ne otkriješ
sve ukuse
koje je Majka božija,
samo za tvoju slast,
sa naročitom pažnjom pripremala.
Dok se kroz prozor
prolamaju munje i snage vetrova,
znam,
da je došao trenutak
da te snažno zagrlim,
potražim mesto na tvom telu
koje nije poljubila nijedna.

Da ga usnama obeležim.
Da bude samo moje.

GLAS

Jednog dana će sve nestati.
I ti i ja,
i olinjali kučići.
Jednog dana
će i Bogu sve dosaditi.
Počeće da psuje.
Zapušiću uši.

 

LJUBAVI

Horda stotinu konja
kroz žile, kroz prste, kroz srce!
ko uzjaha, ko uhvati uzde,
ko osta na utrobi Majke
polomljenih udova

Ljubavi

 

 

 

UŽIČKA KNJIŽEVNA REPUBLIKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Osmi književni festival Na pola puta, od 22. do 26. aprila

Užice - Užice će i ove godine, osmi put zaredom, tokom književnog festivala Na pola puta, od 22. do 26. aprila, biti domaćin piscima, prevodiocima i novinarima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije. Naziv festivala, koji su pokrenuli Ružica Marjanović, profesorka Užičke gimnazije, i Nenad Veličković, književnik iz Sarajeva, ukazuje na to da je Užice tačno na pola puta između Beograda i Sarajeva.

Tokom jučerašnje konferencije za novinare, učenice Užičke gimnazije Nada Lapčević, Dragana Ćosić i Milica Bašanac, najavile su goste, predstavile pisce i istakle da će gosti festivala biti i srednjoškolci iz klubova čitalaca iz nekoliko gradova Srbije, studenti književnosti Filološkog fakulteta Sarajevo i Katedre za slavistiku Karlovog univerziteta u Pragu.

Festival, čije je otvaranje najavljeno za 22. april u 20 časova na maloj sceni Narodnog pozorišta Užice, ugostiće Davida Albaharija, Miletu Prodanovića, Voja Šindolića, Sašu Stanišića, Rumenu Bužarovsku, Emira Imamovića, Bekima Sejranovića, Đerđa Serbohorvata, Boru Kontića, Predraga Lucića, Dejana Ilića i Nenada Veličkovića.

Pisci će držati redovne časove književnosti užičkim gimnazijalcima, pa će tako Rumena Bužarovska govoriti o humoru u književnom tekstu, Đerđ Serbohorvat je svoje predavanja nazvao „Artiratna književnost”, a Emir Imamović će govoriti o književnosti u novinarstvu. Dejan Ilić održaće predavanje „Markes - Hronika najavljene smrti”, David Albahari o kratkoj priči, a Predrag Lucić o poeziji i veronauci. Bekim Sejranović je odabrao temu „Mark Tven - Pustolovine Hakiberi Fina”, a Nenad Veličković „Voćka posle kiše/ Može li se na Facebook postaviti lirska slika”. Mileta Prodanović predstaviće se gimnazijalcima predavanjem „Kako gledati”, dok će Saša Stanišić održati radionicu o pisanju.

Festival će biti otvoren projekcijom dokumentarnog filma „Bez naslova” Bora Kontića, koji nudi dilemu „čije je naš Ivo Andrić”, a u pratećem programu Vojo Šindolić vodiće radionice o prevodilaštvu, dok će u okviru edicije „Svako ima nekog koga nema”, koja je pokrenuta pre tri godine, biti predstavljeno stvaralaštvo Vladimira Bulatovića Viba.

Objasnivši da je osnovni cilj užičkih književnih susreta da se mladi upoznaju sa tokovima u savremenoj regionalnoj književnosti, Ružica Marjanović je istakla da su učenici uključeni u organizaciju festivala i u odabir pisaca, nakon što tokom školske godine pročitaju njihova dela i o njima razgovaraju.

Inače, festival Na pola puta, čija je osnovna karakteristika ta što pisci drže redovne časove književnosti gimnazijalcima i sa njima se druže, u regionu je poznat i kao „Užička književna republika”, ali i po izuzetnoj atmosferi tokom javnih čitanja, te je od velikog značaja i za širu javnost, koja ima priliku da se informiše o savremenoj literaturi u regionu, njenim estetskim i etičkim dometima.

Uveče, na maloj sceni NP Užice od 20 časova, gosti će javno čitati svoje tekstove. U utorak, 23. aprila, nastupiće David Albahari, Emir Imamović i Bekim Sejranović, sutradan Đerđ Serbohorvat, Mileta Prodanović i Nenad Veličković, a 25. aprila Saša Stanišić, Rumena Bužarovska i Predrag Lucić.

Izvor: Danas N. Kovačević

ČUDNA PITANJA KUPACA U KNJIŽARI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Prodavci knjiga neretko se susreću sa pitanjima koja variraju od smešnih do potpuno besmislenih. Džen Kempbel, koja radi u Ripping Yarns knjižari u Londonu odlučila je da ih sakupi na jedno mesto.

Ona je napisala knjigu “Još čudnih stvari koje mušterije izgovore u knjižari” koja ove nedelje treba da se nađe u prodaji. Izdvajamo najinteresantnije delove.

***

Mušterija: Želeo bih da vratim ovu knjigu “Gde je Voli?”.

Prodavac: Zašto?

Mušterija: Zato što sam ga našao.

***

Mušterija: Ah, Šekspir. On je svuda, zar ne? Ne možete od njega da pobegnete. Želeo bih da nam svima učini uslugu i umre već jednom.

***

Mušterija: Treba mi neka grozna knjiga da je poklonim nekom koga mrzim. Imate li preporuku?

***

Mušterija (drži knjigu o umetnosti): Pikaso je sigurno imao mnogo ružnu devojku.

***

Mušterija (kupuje knjigu “Guliverova putovanja”): Razmišljam da krenem na putovanje, pa sam mislio da će mi ova knjiga dati ideje da posetim neka mesta. Deluje mi da je bio na nekim vrlo čudnim krajevima sveta!

***

Mušterija (prijatelju): Sviđaju mi se samo knjige koje me mogu uveriti da su se te stvari zaista desile. Kao “Sumrak saga”.

***

Mušterija: “Ponos i predrasude” je objavljena baš davno, zar ne?

Prodavac: Da.

Mušterija: Tako sam i mislila. Kolin Firt je izgledao baš dobro za svoje godine tada.

***

Mušterija: Da li imate audioknjige na znakovnom jeziku?

***

Devojčica (pokazuju knjigu “Mačka sa šeširom”): Napravila sam šešir za svoju mačku, ali ona neće da ga nosi. Ova knjiga je puna laži.

***

Mušterija: Ne volim biografije. Glavni lik obično umre na kraju.

Mušterija: U kom delu knjižare mogu da nađem knjigu o funkcionisanju motora na unutrašnje sagorevanje koja je prikladna za trogodišnjaka?

***

Devojčica: Tata će me voditi u zoo vrt! Htela bih da čitam knjigu šimpanzama. Imate li neku koja ima slike majmuna?

Prodavac: Sigurna sam da imamo, pomoći ću ti da je nađeš.

Devojčica: Hvala. Mislim da će im se slike svideti.

***

Mušterija: Imate li knjige koje su potpisali autori koji će uskoro umreti? Hteo bih da investiram.

***

Mušterija: Tražim knjigu “Romeo i Julija”. Reč je o Dikaprijima i još jednoj bandi.

***

Mušterija: Svidela mi se knjiga “Pedeset nijansi: Sivo”. (Pauza) Imate li ilustrovanu verziju?

***

Mušterija: Imate li “Džejn Er”. Treba da je čitamo u našem književnom klubu.

Prodavac: Naravno. Odmah ću vam doneti primerak.

Mušterija: Hvala. Znate, idem u taj klub, ali zapravo mrzim da čitam.

Prodavac: Pa zašto onda idete?

Mušterija: Zaista ne znam. (Pauza) Kako bih sebi olakšala, kupila sam knjigu pod nazivom “Kako da govorite o knjigama koje nikad niste pročitali”.

Prodavac: I?

Mušterija: Nisam je pročitala.

***

Starija mušterija: Ne mogu da verujem da svi čitaju ovu “Pedeset nijansi: Siva”.

Prodavac: Da. Verujem da mislite da nije za vas.

Mušterija: O, ne! Već sam sve to probala, nema potrebe da još i čitam o tome.

***

Mušterija: Zdravo! Tražim pisanu verziju svog GPSa .

Prodavac: Mislite, mapu puteva?

Mušterija: Možda.

***

Mušterija: Zdravo, tražim Bibliju za svoju majku, ali nisam sigurna ko je autor.

***

Mušterija: Da li su napravili filmsko izdanje Biblije kada je “Stradanje Isusovo” bilo u bioskopima? Znate, tekst je biblijski, ali je Mel Gipson na naslovnoj strani?

***

Mušterija: Imate li neku novu knjigu od Čarlsa Dikensa?

Prodavac: Pa, on nije objavio ništa još od 19. veka…

Mušterija: Onu novu koju promoviše Opra Vinfri.

Prodavac: Oh, da, “Priča o dva grada”; da, imamo je.

Mušterija: Da, kao što rekoh, novu.

***

Mušterija: Kada ćete zvati Tolkina da potpisuje knjige?