DANI BRANKA MILJKOVIĆA

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Sećanje na pesnika

Branku u čast ovih dana u Nišu se održava tribina o snimanju dokumentarca „Vatra i ništa” Miroslava Radisavljevića, predstavljaju knjige „Prepiska Branka Miljkovića” Jovana Mladenovića i „Reč i pesma: Utva zlatokrila Branka Miljkovića” Nedeljka Bogdanovića, a na programu je i niz drugih manifestacija

Ubi me prejaka reč - napisao je u svojoj zbirci pesama „Izvor nade” pesnik Branko Miljković, u čiju se čast ovih dana u Nišu održava književna manifestacija koja nosi njegovo ime.

Nišlije se danas sećaju mladog pesnika, esejiste i prevodioca s ruskog i francuskog jezika, rođenog u tom gradu 1934. godine. Godinu dana pred smrt i preseljenje u Zagreb, 1960, dobio je Oktobarsku nagradu Beograda za zbirku pesama „Vatra i ništa” .

Sada mladi pesnici dobijaju nagradu koja nosi njegovo ime. Ove godine s ponosom ju je poneo novosadski pesnik Alen Bešić za zbirku „Golo srce”, u izdanju kraljevačke Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani”. Nagrada se sastoji od povelje, unikatnog rada slikara Dragana Momčilovića i novčanog iznosa, a Bešić je dobio i mapu bojenih grafika na temu „Sedam mrtvih pesnika” (1956).

Branku u čast ovih dana se, pod okriljem Niškog kulturnog centra, održava tribina o snimanju dokumentarca „Vatra i ništa” Miroslava Radisavljevića, predstavljaju knjige „Prepiska Branka Miljkovića” Jovana Mladenovića i „Reč i pesma: Utva zlatokrila Branka Miljkovića” Nedeljka Bogdanovića, a na programu je i niz drugih manifestacija sa ciljem da se publika upozna s delom rano preminulog pesnika, čiji su talenat i lakoća sa kojom se koristio i igrao rečima brzo zapaženi.

Poznato je da je mu je prijateljstvo sa Vaskom Popom i Ivanom Lalićem, koje je upoznao 1953. godine, po dolasku u Beograd, gde je studirao na Filozofskom fakultetu, otvorilo vrata književnih krugova. Vrlo brzo je pesmama objavljenim u časopisu „Delo”, čiji je urednik bio Oskar Davičo, postigao uspeh kod mladih. To mu je omogućilo da 1956. godine objavi zbirku pesama „Uzalud je budim”, a dve godine kasnije „Smrću protiv smrti”. Tom zbirkom skrenuo je pažnju Žan Pol Sartra na sebe, koji mu je te godine u Beogradu odao posebno priznanje.

Kada je 1960. jasno stavio do znanja da neće da se učlani u partiju, imao je osećaj da su mu i najbliži prijatelji okrenuli leđa. Preselio se u Zagreb gde je dobio posao urednika kulture u tamošnjem Radiju. Tada se javno pismom u beogradskom nedeljniku „Duga” odrekao nagrada koje je dobio. Godinu dana kasnije pesnik i boem pronađen je obešen o drvo u blizini jedne zagrebačke kafane, u kojoj se, pre nego što je izašao da se vidi sa nekim, okružen devojkama i prijateljima hvalio da priprema novu zbirku pesama. Imao je 27 godina.

I danas, 52 godine posle njegove smrti, ostalo je nerazjašnjeno da li je izvršio samoubistvo, u noći između 12. i 13. februara 1961. godine, ili je ubijen. Prema zvaničnim nalazima izvršio je samoubistvo. Prijatelji i poznanici tvrdili su da se ubio jer nije više mogao da podnese pritisak i ruganje, i da je to učinio zbog neuzvraćene ljubavi. Drugi su sumnjali da je ubijen, jer ga je u to vreme pratila Udba zbog istraživanja porekla Josipa Broza Tita po njegovom dijalektu.

Izvor: Dnevni akter Milka Milovanović

APRILSKI PROGRAM KINOTEKE POSVEĆEN DINKU TUCAKOVIĆU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Beograd - Muzej Jugoslovenske kinoteke posvetio je aprilski program svom dugogodišnjem upravniku Dinku Tucakoviću, renomiranom filmskom autoru, kritičaru, teoretičaru i istoričaru, koji je nedavno iznenada preminuo.

Aprilski program Kinoteke počeće i biće završen dokumentarnim i igranim filmovima koje je Tucaković potpisao kao scenarista i reditelj (Šest dana juna, Bernisa jača od smrti, The Rubber Soul Project, Zaboravljeni Grand Prix, Zabranjeni bez zabrane, Srbi u Holivudu, Doktor Rej i đavoli), odnosno u kojima je glumio ili bio asistent reditelja (Jug jugoistok, Odisejev pogled, Država mrtvih).

Takođe, selekciju u čast Tucakovića čine filmovi reditelja o kojima je Tucaković pisao poslednjih godina, kao i tematskih ciklusa koje je obrađivao. Tucakovićevi tekstovi o Godaru, Vendersu, Feliniju, Bergmanu, Reju, Bertolučiju, Melvilu, Bogdanoviću, Angelopulosu, ali i Živojinu Pavloviću, Mihajlu Al Popoviću i Puriši Đorđeviću, koji će biti objavljeni u mesečnom programu Kinoteke, pratiće filmovi: Do poslednjeg daha, Ludi Pjero, Pariz Teksas, Nebo nad Berlinom, Sladak život, Sećam se, Krici i šaputanja, Persona, Buntovnik bez razloga, Dvadeseti vek, Poslednji tango u Parizu, Tišina mora, Žaca, Mesec od papira, Poslednja bioskopska predstava, Buđenje pacova, Sa verom u Boga, Jutro i mnogi drugi.

Izvor: Danas K. R.

NAGRADA “MIHAILO ĐORĐEVIĆ” ZA NAJBOLJI PREVOD SA ENGLESKOG FLAVIU RIGONATU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Flavio Rigonat

Beograd - Nagradu „Mihailo Đorđević” za najbolji prevod književne proze sa engleskog jezika za 2010/2012. godinu dobio je Flavio Rigonat za prevod dela Rejmonda Karvera „Odakle zovem” u izdanju Belog puta, objavljeno prošle godine.

Odluku je doneo žiri Udruženja književnih prevodilaca Srbije (UKPS) u sastavu: Slobodanka Glišić, Arijana Božović i Miroslava Spasić. Priznanje se dodeljuje svake druge godine u znak sećanja na profesora Mihaila Đorđevića (1885-1970) koji je srpsku kulturu zadužio prevodima Dikensovog „Davida Koperfilda” Golsvordijeve „Sage o Forsajtima”, R.L. Stivensona „Ostrvo s blagom”, Džeka Londona „Sila života”, „Džeri sa ostrva”, „Beli očnjak”… Preveo je „Prohujalo s vihorom” Margaret Mičel, „Tesu” od D’ Ubervila Tomasa Hardija, Tekerijev „Vašar taštine”.

Profesor Đorđević bio je jedan od osnivača UKPS, a Fond za ovu nagradu ustanovio je 2005. njegov unuk Srđan Karanović.

Svečano uručenje nagrade održano je u prostorijama UKPS u Francuskoj 7.

Izvor: Danas K. R.