PRVA BIBLIOTEKA ZA UGROŽENE GRUPE STANOVNIŠTVA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Informativni poslovni, edukativni i kulturni centar (IPEK Centar) pokrenuo je humanitarnu akciju osnivanja prve biblioteke za ugrožene grupe stanovništva

U saradnji sa brojnim srpskim izdavačima IPEK Centar i NET knjižara pokrenuli su akciju za osnivanje biblioteke i edukativnog centra za polupismene osobe i deo populacije koja nema dovoljno sredstava da nastavi školovanje i usavršavanje. Izdavači Arhipelag, Agora, Albatros, CET, Draslar partner, Dobra knjiga, Dereta, Evro Giunti, Ind Media, Kreativni centar, Laguna, LOM, Propolis, Portalibris, Pčelica, Paideia, Sezambook, SOHOGRAPH, Čigoja uključili su se u akciju prikupljanja knjiga za prvu biblioteku za ugrožene grupe stanovnika. Akcija prikupljanja knjiga trajaće do 10.aprila kada će biti objavljeni rezultati i svečano otvorena prva biblioteka i edukativni centar za polupismene osobe i ugroženo stanovništvo.

Organizatori humanitarne akcije pozvali su sve ljude dobre volje da budu humani i doniraju knjige, svakog radnog dana od 10 do 19 sati u knjižari Portalibrisa, Skadarska 45.

Izvor: Dbevni akter

PROTERANA POEZIJA

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Zoran Bognar

Pesnik u Srbiji je kao vegetarijanac u zemlji roštilja, kaže pesnik Zoran Bognar, kome „Draganić” objavljuje izabrana dela

Izdavačka kuća „Draganić”, povodom tri decenije stvaralaštva Zorana Bognara (1965), pesnika, esejiste, proznog pisca, književnog kritičara i antologičara, rođenog u Vukovaru, objaviće njegova izabrana dela. Poetskom trilogijom pod nazivom „Albedo, Aura, Alhemija” (s podnaslovom „99 pesama o zapanjujućoj jasnoći neizgovorenih reči”), otpočelo je štampanje prvog kola izabranih dela u kojem će još biti knjige „Elizejska trilogija” i „Novo raspeće” (antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967-2000). Prvo kolo, kako najavljuje izdavač, biće objavljeno do ovogodišnjeg beogradskog sajma knjiga, kada će biti najavljeno i drugo kolo, planirano za 2014, s knjigama: „Ejdetske slike”, „Fotografije glasova 1 i 2″ i „Tečni kristal” (antologija srpskog mikroeseja 20. veka).

Upitan čemu teži u svom pesništvu Bognar za naš list kratko kaže: „Ekspresivnosti, polivalentnosti i misaonoj dubini” i dodaje:

- Veliki Tagore je, svojevremeno, govorio „ili vatra u pesmi, ili pesma u vatru”, i ta maksima je na neki način i nepisano pravilo poezije. Dakle, prava poezija je svojom ekspresivnošću, polivalentnošću i misaonom dubinom uvek imala sjajnu komunikaciju sa pasioniranim čitaocima. Ta uzvišena simbioza čitaoca i same poezije traje od pamtiveka. Međutim, imamo primera i u našoj, i u svetskoj književnosti, da je svojevremeno objavljivano dosta knjiga „pesama” koje nemaju nikakve veze sa poezijom. Tu pošast je možda najbolje prokomentarisao kontroverzni i beskompromisni Čarls Bukovski, koji je u jednoj od svojih pesama napisao i sledeći ironični stih: „O Gospode, zašto si stvorio toliko mnogo pesnika, a tako malo poezije?”

Naslov jedne Bognarove pesme glasi: „Vegetarijanac u zemlji roštilja”. Mogli bismo, objašnjava pesnik, tu grotesknu metaforu da koristimo i kada govorimo, ne samo o poziciji pesnika, nego i same poezije u Srbiji. „Pesnik je potpuno neprilagođen u Srbiji, baš kao i vegetarijanac u zemlji roštilja, u zemlji Srbiji iz koje je, baš kao i onomad iz Platonove države, poezija proterana na velika vrata”, kaže Bognar.

Naš sagovornik ističe i podatak da samo još tri srpska izdavača u kontinuitetu štampaju poetske knjige, to su kraljevačka „Povelja”, vršački KOV i smederevska „Arka”. Svi ostali, a pogotovo vodeći srpski izdavači, ili više uopšte ne štampaju pesničke knjige ili za tri godine objave jednu ili dve zbirke pesama. Danas gotovo svi izdavači, u vreme ekonomske krize, štampaju, u najvećem broju, komercijalne knjige kako bi preživeli, dok u fiokama čekaju neka bolja vremena knjige iz oblasti poezije, istorije umetnosti, književne kritike, teorije i esejistike.

Zemlja u kojoj smo živeli u krvi se raspala. Pitamo Bognara da li se pesnici iz regiona, kako se to sada kaže, druže i sarađuju?

Saradnja, kaže, postoji. Srećan je što je njegova „Antologija savremene srpske poezije kraja 20. veka”, koju je „Rad” objavilo 2001. godine, kao prvu antologiju srpske poezije u ovom veku, u ovih 13 godina, doživela potvrdu svega onoga što je zagovarao i slutio o poeziji na početku 21. veka. U vremenu potpuno poremećenih vrednosti, u vremenu kada su blasfemija, licemerje, pohlepa i jad, poput četiri jahača Apokalipse, zavladali uzdrhtalim svetom u književnosti na prostoru bivše Jugoslavije (u poslednje dve decenije) pojavila se, gotovo autohtono i epifanijski, jedna snažna poezija koja nam je ponudila mogućnost i kolektivne i lične katarze; koja nam je ponudila „svemilostivu vodu” u kojoj bi, i s kojom bi, mogli da operemo uprljane ruke obolelog sveta. U stvari, naglašava Zoran Bognar, ova poezija je predstavljala pokušaj pomeranja misli i emocija ka nečem nepoznatom i mogućem, ona je bila izraz stalnih preobražaja u čoveku, ona je bila neprestano traganje koje je (ponekad u molitvenom i ispovednom, a više u burnom i ekspresivnom tonu) podsticalo kreativne promene za daljom i dubljom humanizacijom sveta.

———————————————-

Skromnost nema šansu

Rekli ste, svojevremeno, da je skromnost pogubna osobina u Srbiji. Zašto?

- Svuda u svetu skromnost je uzvišena alegorija gospodstvenog, blagog, stišanog i dostojanstvenog čoveka s merom. Nažalost, u Srbiji takav čovek nema nikakve šanse da opstane. U ovom haotičnom društvu, rekao bih, u ovoj nemilosrdnoj areni najveća i najvažnija veština je preživeti. Biti skroman u toj i takvoj Srbiji - znači pristati na proces samoeliminacije - kaže Bognar.

Izvor: Politika Zoran Radisavljević

SRUDIJA: AMERIČKI PISCI SU EMOTIVNIJI OD BRITANSKIH

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Naučna studija koja je nedavno objavjena došla je do zaključka da su pisci iz SAD, bar kada je reč o emocijama, kilometrima ispred uštogljenih, stisnutih Britanaca.

Četvoro naučnika sa univerziteta u Bristolu, Stokholmu, Šefildu i Daramu svoja zapažanja skupilo je u studiju pod nazivom “Izražavanje emocija u knjigama 20. veka”.

Kvartet je proučavao broj “reči raspoloženja” kojima se izražavaju snažna osećanja - bes, gađenje, strah, radost, tuga i iznenađenje - i poredio koliko se puta pojavljuju u četiri odsto knjiga objavljenih između 1900. i 2008.

Kako prenosi britanski “Indipendent”, studija je zahvatila okean knjiga i reči iz kojih su autori izdvojii nekoliko interesantnih generalizacija.

Visok ili nizak broj određenih “reči raspoloženja” poput radosti ili tuge u 20. veku zavisio je i od toga da li su pisci radili u “srećnim” ili “tužnim” periodima.

Prošli vek za Britance počeo je prilično tužno, smrću kraljice Elizabete, potom je dostigao vrhunac dobrog raspoloženja 1920-ih zahvaljujući džezu, onda je 1940-ih ponovo pao u dubine očaja zbog rata i nemaštine, da bi 1960-ih zemlja povratila stabilnost.

Zanimljivo je da su od 1960-ih američke knjige “srećnije” u poređenju sa britanskim. Reči koje odražavaju lični ego (nezavistan, individua, ja, lično) bukvalno su progalopirale kroz američke knjige dok su staroveremenska osećanja tipa “ujedinjeni stojimo” nestala. Egomanija Amerike 1970-ih trajala je do kraja veka.

“Da li ste videli ovu studiju gospođo (Hilari) Mantel i gospodine (Ijan) Mekjuan? Batalite savršenu prozu i elegantne kadence i dajte nam malo emocija, ok?”, poručuje “Indipendent”.

Izvor: Blic Online/Tanjug

GODIŠNJICA ROĐENJA BRANKA RADIČEVIĆA

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

SREMSKI KARLOVCI - Završna svečanost Brankovog kola, posvećena 189. godišnjici rođenja Branka Radičevića biće upriličena 28. marta, na dan pesnikovog dolaska na svet po novom (gregorijanskom) kalendaru, u najstarijoj srpskoj, Karlovačkoj gimnaziji, u kojoj se Aleksije Aca (Branko) Radičević školovao od 1835. do 1841. godine.

Počevši od 15. marta, dana rođenja Radičevića po starom (julijanskom) kalendaru, Brankovo kolo je priredilo niz događaja u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Beogradu. U Karlovačkoj gimnaziji, 28. marta, u 11 časova, biće uručena prestižna nagrada Brankovog kola - “Pečat varoši sremskokarlovačke” Tanji Kragujević, za knjigu “Hleb od ruža” (Književna opština Vršac) i Goranu Labudoviću Šarlu, za zbirku “Tajnopis” (Biblioteka “Danilo Kiš”, Vrbas).

Oni će u Gradskoj Biblioteci u Novom Sadu, istoga dana, u 19 časova, imati i samostalni program “Pesničko natpevavanje”, najavilo je Brankovo kolo.U svečanom programu nastupiće istaknuta dramska umetnica Ružica Sokić, dugogodišnji prijatelj Brankovog kola, poezije i pesnika, zatim talentovani mladi glumci “Teatra poezije” Brankovog kola - Sonja Mladenov, Nikola Ivačkov i Verica Nikolić.

Oni će iz kapitalnog projekta Brankovog kola - Antologije srpske poezije (1847-2000) Nenada Grujičića, kazivati pesme Radičevića, Petra Petrovića Njegoša (200. godišnjica rođenja), Miloša Crnjanskog (120. godišnjica rođenja) i Desanke Maksimović (20. godišnjica smrti). Slovo o Antologiji srpske poezije imaće Marija Sloboda.

Brankove pesme izvešće mlada operska pevačica Andrijana Kuveljić u klavirskoj pratnji Maje Grujić.Poznati gajdaš Maksim Mudrinić otpevaće čuvenu pesmu J. J. Zmaja “Brankova želja”, nastalu 1877. godine povodom pokretanja akcije prvog, neuspešnog prenosa Brankovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo.

Po tradiciji, u svečanom programu Brankovog kola posvećenom najčuvenijem đaku Karlovačke gimnazije, nastupiće mešoviti hor ove najstarije škole pod dirigentskom palicom Rastka Pavlova, koji će izvesti poznate kompozicije Stevana Stojanovića Mokranjca.

Nastupiće i talentovani gimnazijski đaci pesnici i glumci.U okviru svečanog programa posvećenog Brankovom rođendanu, predstaviće se i aktuelni laureati nagrade “Stražilovo”: Dubravka Milenković, Aleksandra Marilović i Velibor Sikimić, kao i mladi pesnici Brankovog kola: Bojana Vesin, Marko Kovačević, Stela Manasijević i Borislava Dvoranac. Voditelj programa je Tatjana Miražić. Program Brankovog kola protiče i u znaku 160. godišnjice smrti Branka Radičevića i 130. godišnjice prenosa pesnikovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo.

Branko Radičević rođen je 28. marta u Slavonskom Brodu. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču. Prvu knjigu pesama objavio 1847. godine u Beču, gde je preminuo 1853. godine.Prenos njegovih zemnih ostataka iz Beča na Stražilovo, kao veliki srpski kulturni događaj toga vremena u Evropi, odigrao se 1883. godine, tri decenije posle pesnikove smrti.

Na Brankovom grobu na Stražilovu, dve godine potom, podignut je veliki piramidalni spomenik sa zlatnim natpisom: “Branku, srpski narod”. Spomenik je sačinjen od kamenih kocaka planina: Fruška gora, Avala, Klek, Dinara, Velebit, Plješevica, Vršački Breg i Lovćen.

Radičević je napisao svega 54 lirske i sedam epskih pesama, ali je u srpskom jeziku i narodu ostavio delo za sva vremena. Na njegove stihove urađeno je više od 90 muzičkih kompozicija počevši od Jovana Pačua, Stevana Mokranjca, Isidora Bajića pa sve do Dejana Despića, Ljiljane Petrović i Kornelija Kovača.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug

ŽILNIKU NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Želimir Žilnik

Ovogodišnji dobitnik Nagrade za životno delo Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma je Želimir Žilnik, jedan od najuglednijih i najnagradjivanijih domaćih autora, poznat u svetu po svom umetničkom i društvenom angažmanu.

U čast dobitnika biće prikazan njegov film “Pirika na filmu” (2013), najavio je organizator “Kratkog metra”.

Želimir Žilnik (71) autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima.

Od samog početka profesionalnog rada na filmu, okrenut je savremenim temama, koje uključuju kritiku društvenih, ekonomskih i političkih prilika - “Žurnal o omladini na selu, zimi” (1967), “Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava” (1968), “Nezaposleni ljudi” (1968), “Lipanjska gibanja” (1968), “Crni film”, “Ustanak u Jasku” i drugi.

Studentske demonstracije i veliki potres 1968. godine, posle okupacije Čehoslovačke, tema su i Žilnikovog prvog igranog filma “Rani radovi” (1969), nagrađenog Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu, kao i sa četiri nagrade u Puli.

Nakon problema sa cenzurom u Jugoslaviji, te zaustavljanja rada na narednom igranom filmu “Sloboda ili strip” (1972) u produkciji “Neoplanta filma”, Žilnik sredinu sedamdesetih godina provodi u Nemačkoj, radeći nezavisne filmove - sedam dokumentaraca i igrani film “Raj” (1976), koji su među prvima tretirali temu gastarbajtera u toj državi.

Po povratku u zemlju režira seriju dobro primljenih televizijskih filmova i doku-drama, za Televiziju Beograd i TV Novi Sad: “Bolest i ozdravljenje Bude Brakusa” (1980), “Vera i Eržika” (1981), “Dragoljub i Bogdan” (1982), “Prvo tromesečje Pavla Hromiša” (1983), “Stanimir silazi u grad” (1984), “Beograde, dobro jutro” (1986), seriju “Vruće plate” (1987), “Bruklin Gusinje” (1988), “Stara mašina” (1989), “Crno i belo” (1990).

U saradnji televizije i filmskih radnih zajednica nastaje i nekoliko igranih filmova osamdesetih: “Druga generacija” (1983), “Lijepe žene prolaze kroz grad” (1985) i “Tako se kalio čelik” (1988) - koji u fokusu imaju nagoveštaj političkih i socijalnih promena, kao i nadolazećih tenzija u zemlji.

Tokom devedesetih, u nezavisnim filmskim i medijskim produkcijama realizuje niz igranih i dokumentarnih filmova na temu kataklizme na Balkanu - “Tito po drugi put među Srbima” (1994), “Marble Ass” (1995), “Do jaja” (1997), “Kud plovi ovaj brod” (1998).

Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope, problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima proširene Evrope, okvir su tematskog ciklusa započetog filmovima “Tvrđava Evropa” (2000), “Kenedi se vraća kući” (2003), “Gde je Kenedi bio dve godine?” (2005), “Evropa preko plota” (2005), “Dunavska sapunska opera” (2006), “Kenedi se ženi” (2007), “Stara škola kapitalizma” (2009) i “Jedna žena - jedan vek” (2011).

Pomenuti filmovi su pokazani na preko 250 međunarodnih festivala i filmskih manifestacija, a 2010. Žilnuku je dodeljena nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda “Todor Manojlović”, kao i nagrada Fonda za afirmaciju stvaralaštva “Mića Popović”.

Uz kontinuirani rad na filmskoj produkciji, Žilnik se od 1997. godine bavi i pedagoškim radom. Mentor je i izvršni producent niza međunarodnih filmskih radionica za studente iz regiona jugoistočne Evrope, a od 2006. godine je angažovan kao gostujući predavač na nekoliko inostranih filmskih škola (Holandija, Velika Britanija, SAD, Mađarska, Slovenija).

Izvor: B92