“ZMAJEVA NAGRADA” MARIJI ŠIMOKOVIĆ

Nebojša Đorđević    Konkursi, Vesti

Zmajeva nagrada Matice srpske za 2012. godinu pripala je Mariji Šimoković za zbirku pesama “Čuvari privida”, saopštio je danas žiri

Žiri je na završnoj sednici, održanoj danas, većinom glasova odlučio da Zmajevu nagradu za 2012. dodeli Šimoković za zbirku pesama u izdanju Medijske knjižare Krug (Beograd, 2012), a povodom celokupnog pesničkog stvaralaštva.

U žiriju su bili Đorđe Despić, Ivan Negrišorac, Mihajlo Pantić (predsednik), Đorđo Sladoje i Bojana Stojanović-Pantović. Nagrada ce laureatu biti uručena na Svečanoj sednici Matice srpske 16. februara.

Izvor: Dnevni akter/Tanjug

NACIONALNA BAŠTINA NA JEDNOM MESTU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Zajedničkim trudom SANU, Matematičkog instituta i desetak drugih ustanova stvoren je Srbija forum - internet prezentacija u kojoj na jednom mestu mogu da se pronađu jedinstveni sadržaji srpske nacionalne baštine.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, predstavljen je Srbija forum - sistem adaptiran za potrebe srpske nacionalne baštine na internetu. Za njeno digitalno predstavljanje, desetak institucija od nacionalnog značaja stavilo je na raspolaganje svoj dragoceni materijal.

Matematički institut je, u saradnji sa ustanovama kulture i obrazovanja, kao i Tehničkim univerzitetom u Gracu, postavio sadržaj koji na internetu treba da reprezentuje Srbiju na najbolji način. Za samo godinu dana, urađeno je mnogo toga, kažu autori Srbija foruma.

Predsednik SANU akademik Nikola Hajdin kaže da su saradnici Matematičkog instituta i SANU izvršili adaptaciju i doradu sistema, što je nakon godinu dana razvoja, kako kaže, rezultiralo javnom dostupnom prezentacijom najznačajnije pisane baštine sa preko dva miliona stranica.

Doktor Zoran Ognjanović, koordinator razvoja sistema, navodi da mogu da se gledaju sadržaji iz biblioteke SANU ili iz arhiva Srbije.

“Možete recimo da vidite kako je izgledao prvi ustav Kneževine Srbije iz 19. veka, Miroslavljevo jevanđelje i još neke bisere naše kulture”, ističe Ognjanović.

Filološki fakultet do sada je digitalizovao 120.000 strana. Trenutno se radi na digitalizaciji Andrićeve rukopisne zaostavštine.

“Do sada je digitalizovano 120 000 strana koje se čuvaju u 82 registratorske kutije u SANU, među njima je i 50 Andrićevih beležaka i njegova prepiska i pojedini spisi koji su manje poznati našoj kulturnoj javnosti”, navodi profesorka Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta.

Državni sekretra ministartsva prosvete Radivoje Mitrović kaže da je ovaj projekat od izuzetnog značaja jer u sebi integriše i obrazovanje i nauku i kulturu, što je jedna od razvojnih šansi Srbije.

Kulturno nasleđe pretočeno u novu dimenziju može da ima i komercijalne efekte i da privuče veći broj turista u Srbiju.

Autori se nadaju da će uskoro, dodavanjem novih sadržaja, Srbija forum postati jedan od najvećih resursa digitalne baštine u Evropi.

Izvor: RTS

LATINOAMERIČKI PESNICI - Nebojša Đorđević

Aleksandra Radovanović    Poezija

ARGENTINSKI PESNICI

Motre
umnoženih
Očiju
svaku šumu,
kovitlac
letećih krugova,
Volju
do spoja…

Potrčaće
šakama
Uvis
svetiljke
pomešane
Suncem
Žeđi,
koja se
Zove
Voda ili rum
Pravdi u ime
Čoveka,
Žene,
Deteta
I hleba

„NAŠ DAN JE OKO ILI RUKA!”

 

ČILEANSKI PESNICI

Između senke i prostora
razgovor snega,
kazaljka ravnodnevnice,
geometrija savršenstva…
…vole stvari,koje
nikad nisu imali.

Poput ribe dodiruju tajnu,
u zvono pretvoren glas,
ukus pesme polegao mastilom:
“NEKA STIH BUDE KLJUČ
KOJI OTVARA HILJADU VRATA!”

 

PERUANSKI PESNICI

Zovite ih, tražite:
u puškama, niz korak,
u podnožju neprijateljskih
tenkova:
UVEK SU SADAŠNJA OPASNOST!
Golubice, ponekad suzama
krov im orose…

Čeprkaju po tajnama,
starim i novim,
po iverju zvezda.

Vabe ptice čarobnice
da ih stignu,
da im odvežu pesmu.

 

 

 

 

TOP 20: NAJBOLJE GLEM-ROK PESME

Nebojša Đorđević    Vesti

Foto: wikipedia.org, AVRO

Engleski “Gardijan” je objavio listu najboljih glem-rok pesama koju je sastavio poznati novinar Džon Sevidž, na kojoj su se uglavnom našla očekivana imena izvođača, ali je izbor pesama za neke možda bio iznenađenje.

Džon Sevidž je poznati pisac i novinar koji se obrazovao na Kembridžu, a skoro celokupnu prefesionalnu karijeru je posvetio proučavanju popularne kulture kroz poslove koje je obavljao kao radijski disk džokej, rok novinar, a možda je najpoznatiji po svojoj knjizi o grupi Sex Pistols “England’s Dreaming”.

Povod da napravi svoj izbor najboljih glam rok pesama za “Gardijan” je njegova izložba u Liverpulu, a na listi su se našli Dejvid Bouvi, T-Rex, Elis Kuper, Suzi Kvatro, Roxy Music….

Prvih deset (1-10)

1. T-Rex - Hot Love (1971)

Ovo je bio treći uzastopni hit broj 1 za Marka Bolana, a njegov nastup u emisiji “Top of The Pops” u srebrnim pantalonama i jakni ustoličio ga je na sam vrh glam rok zvezda toga doba.

2. Dejvid Bouvi - Queen Bitch (1971)

Pesma u kojoj gitara Mika Ronsona reže i prolazi kroz bilo koju prepreku i kojoj je Bouvi odao počast bendu Velvet Underground. U ovoj pesmi potpuno do izražaja dolazi njegov androgini izgled.

3. Elis Kuper - School’s Out (1972)

Ovaj hard rok bend je svoju tešku šminku kao deo njihovog scenskog nastupa nosio još 1969. godine, tako da je njihov ulazak kroz vrata zvezda glem-roka, sasvim prirodna stvar, a pesma “School’s out” im je definitivno omogućila osvajanje tinejdžerske publike ostavši na na vrhu top liste čitave 3 sedmice za vreme letnjeg raspusta te godine.

4. Roxy Music - Virginia Plain (1972)

Sa prestilizovanim izgledom Brajana Ferija i sintisajzerskim ukrasima Brajana Ina, ova pesma je tog leta 1972. godine zvučala i izgledala kao da je stigla sa Marsa i ubrzo postala proglas novog doba.

5. Mott The Hoople - All the Young Dudes (1972)

Ova pesma je godinama pravila pravi haos u glavama slabije informisanih slušalaca, jer su mislili da je izvodi Dejvod Bouvi. Ništa čudno s obzirom da je Bouvi i napisao pesmu, a mnogi su se pitali zbog čega takav hit nije sačuvao za sebe, već ga je pklonio drugoj grupi. Vremenom je postala zaštitni znak glem-rok generacije sa jakom referencom na pesme sastava The Beatles i The Rolling Stones.

6. Lu Rid - Vicious (1972)

Još jedna Bouvijeva produkcija i još jedan veliki muzički povratak. Pesma se našla na Ridovom drugom solo albumu, a svoj pečat u pesmi ponovo je ostavio Bouvijev dugogodišnji saradnik, gitarista i producent Mik Ronson.

7.Dejvid Bouvi - The Jean Genie (1972)

U ovoj pesmi Bovi je posegao za starim zvukom iz šezdesetih godina ponovo sa Mikom Ronsonom na gitari, a zvečeći zvuk i burleskni ritmovi bili su odličan način za pridobijanje publike uz sjajne žive nastupe.

8. Slade - Cum On Feel the Noize (1973)

Ovo je bio njihov četvrti hit broj 1 za godinu i po dana, koji je gitaristu Dejva Hila podstakao da nosi još neobičniju odeću u televizijskoj emisiji Top of The Pops. Pesma nosi himnični refren i stihove “get wild, wild, wild” koje su direktni poziv da se “otkači”. Svoj drugi život dobila je sredinom devedesetih godina prošlog veka kada su je obradili članovi grupe Oasis.

9. Roxy Music - Editions of You March (1973)

Pesma sa albuma “For Your Pleasure” grupe Roxy Music na čijem se omotu nalazi Amanda Lir koji po kritičarima predstavlja njihov najkoherentniji album. Pesma u kojoj se čuju sirene i besmrtni stihovi “boys will be boys will be boyoyoys”.

10. Bonnie St Claire - Clap Your Hands and Stamp Your Feet (1973)

Sa svojim zaraznim ritmom i šarenim izgledom glem-rok je vrlo brzo stekao popularnost širom Evrope, što potvrđuje i ovaj holandski bend, čija pesma sadrži vokalne delove koji podsećaju na The Beach Boys, gitarske rifove Čaka Berija i zarazno pljeskanje.

11-20

11.T-Rex - 20th Century Boy (1973)

12. Iggy and the Stooges - Search and Destroy (1973)

13. New York Dolls - Trash (1973)

14. The Sweet - The Ballroom Blitz (1973)

15. Mud - Dyna-Mite (1973)

16. Suzi Kvatro - Devil Gate Drive (1974)

17. Sparks - This Town Ain’t Big Enough for Both of Us (1974)

18. Dejvid Bouvi - Rebel Rebel US version (1974)

19. Iron - Virgin Rebels Rule (1974)

20. Sweet - The Sixteens (1974)

Kao izgleda vaša lista najboljih glem-rok pesama svih vremena?

Izvor: B92/www.guardian.co.uk

FEST: REVIJA FILMOVA, A NE ZVEZDA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Scena iz filma Jadnici koji će premijerno biti prizan na FEST-u (Beta/AP)

O dobroj filmskoj godini, slavnim danima FEST-a i njegovoj budućnosti, o Kustendorfu, zvezdama i Oskarima u emisiji „Hoću da znam” 1. februara govorili su predstavnici FEST-a Ivan Karl i Borislav Anđelić.

Selektor festivala Ivan Karl smatra da je prethodna filmska godina bila veoma dobra, ali da je i FEST festival koji je dovoljno vitalan da obezbedi dobre filmove.

„U tom moru raznih dešavanja tokom jedne godine FEST je uspeo da obezebedi ono najrelevantnije iz 2012. godine i ono što je sada najaktuelnije na tržištu”, tvrdi Karl.

Festival će otvoriti prošlogodišnji pobednik festivala u Kanu, nagrađivana drama „Ljubav” Mihaela Hanekea.

„Prošla godina bila je ujednačena po kvalitetu filma, pa nije bilo apsolutnih šampiona. Ali ako jedan film treba da dobije tu titulu, onda je to ‘Ljubav‘. To je veoma emotivni naboj odnosa prema ljubavi u susret smrti”, smatra umetnički direktor festivala, filmski krtičar Borislav Anđelić dodajući da je reč o ostvarenju koje osim maestralne režije objedinjuje i maestralne glumce.

On je preporučio i program filmova iz Južne Amerike, čija je kinematografije ove godine na FEST-u zastupljena kroz program zemlje u fokusu, zatim švedski film „Kol gerla”, novo delo legendarnog Bertolučija „Ja i ti”…

Poredeći Kustendorf, koji su ove godine obeležila brojna zvučna imena, sa FEST-om koji u tom pogledu zaostaje, Karl i Anđelić pohvalili su napore Emira Kusturice.

„To je manifestacija okrenuta ka mladima, što je opet drugačiji stimulans. Pošto je to i ne komercijalna manifestacija, ima sve pozitivne predznake”, navodi Anđelić napominjući da bi za sva ta gostovanja FEST morao da izdvoji značajna sredstva. Osim toga, FEST ima i dodatne probleme, s obzirom na to da se poklapa sa dodelom najprestižnijih filmskih nagrada.

„S jedne strane, što je naša prednost, jeste da u vreme trke za Oskara naša publika u sali može da vidi sve te filmove i donese svoj lični sud. Ali to je i hendikep, jer sva renomirana imena iz sveta filma sklona su da se u to vreme pojave na dodeli Oskara”, smatra on.

Podsećajući se slavnih dana FEST-a, kada su na tu filmsku reviju dolazila najčuvenija imena svetske kinematografije, Karl objašnjava da je za to bila zahvalna značajna uloga Jugoslavije u svetu kao i veće filmsko tržište.

„Naravno da je tada studijima bilo zanimjivo naše tržište. Oni šalju glumce tamo gde ima para, a Jugoslavija je imala i politički položaj ali i jedino otvoreno i veliko tržište u ovom deliu Evrope”, zaključuje on.
Scena iz filma Jadnici koji će premijerno biti prizan na FEST-u (Beta/AP)
Scena iz filma Jadnici koji će premijerno biti prizan na FEST-u (Beta/AP)

Čast da svečano otvorio festival ove godine pripala je američkom glumcu Majklu Medsenu, koji je najpoznatiji po saradnji sa Kventinom Tarantinom. Karl najavljuje da će biti mnogo filmskih gostiju iz regiona, a očekuje se i još jedan značajan gost.

„Trebalo bi da dođe i Albert Majer, poreklom Srbin koji je krajem četrdesetih godina prošlog veka emigrirao iz Jugoslavije. Malo ljudi zna da je to čovek koji je usavršio filmsku kameru u Holivudu, četiri puta nagrađen Oskarom”, kazao je Karl najavljujući dokumentarac o njemu koji će biti prikazan na FEST-u.

Kako je ovo poslednji FEST u okviru kojeg će biti prikazivani filmovi sa filmske trake od 35mm, biće organizovan i okrugli sto posvećen prelasku na digitalnu tehnologiju.

Ulaznice za FEST po ceni od 200 do 350 dinara biće u prodaji od petka, 1. februara, na blagajnama dvorana Sava centra, Doma omladine, Dvorane kulturnog centra i bioskopa Fontana. Od 1. do 7. februara važi popust od deset posto na komplet karata.

Izvor: B 92