PAD PRODAJE KNJIGA U EVROPI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

PARIZ- Prodaja knjiga u Evropi opala je za tri odsto prošle godine i ukupna zarada od knjiga na kontinentu iznosila je 22,8 milijardi evra, manje od 23,5 milijardi godinu dana ranije, pokazalo je istraživanje Federacije evropskih izdavača.

Najveće tržište po prometu i dalje je Nemačka, iza koje slede Velika Britanija, Francuska, Španija i Italija. Ipak, Velika Britanija poseduje najveći katalog i u toj zemlji je prošle godine objavljeno najviše novih knjiga.

U Evropi je u izdavaštvu prošle godine radilo oko 135.000 ljudi, što je u rangu 2010.

Ukupan broj naslova u katalogu evropskih izdavača porastao je na 85, miliona, od čega 4,2 miliona u Velikoj Britaniji, 1,4 miliona u Nemačkoj, 700.000 u Italiji, 600.000 u Francuskoj i 450.000 u Španiji.

U 2011. u Evropi je objavljeno 530.000 novih naslova, što je jedan odsto više nego godinu dana ranije.

Izvor: Beta-AFP

JULIJANA MARINKOVIK - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Julijana Marinkovik je savremena makedonska pesnikinja. Po profesiji je diplomirani pedagog. Još kao učenica učestvovala je na raznim literarnim manifestacijama i takmičenjima. Ima osvojenu prvu nagradu literrlnog stvaralaštva Udruženja civilnih invalida rata (Bitola), prvu nagradu na takmičenju Omladinskog saveza Makedonije, povodom dana ekologije, dobitnica je i četiri prve nagrade na takmičenju koje je raspisala O.U. “Braća Miladinovi” povodom školskog praznika. Takođe je dobila prvu nagradu “Semejna paleta” na Makedonskoj televiziji, a i niz drugih nagrada i priznanja.

Autor je zbirki pjesama “Pepelni snista” i “Pregratkata na vetrot”. Većinu ovde zastupljenih pesama,sa makedonskog na hrvatski jezik, preveo je zadarski pesnik Duško Babić.

 

ODA ZA NEŠTO (NE)OBIČNO

 

Živim
u oslikanim savršenstvima
na stazi od odbačenih istina
netko je progutao jame
staklene zemlje
i hoda po rubu
uspavanih ulica

Nije moguće mjeriti se
s putevima
neobjašnjivog proljeća
nije moguće razdijeliti
mrtvu sjenku od sebe
A mogla sam čvrsto
prigrliti miris
na svojim dojkama
da gledam prašinu
što izrasta pod tvojim koracima
da budem dijete
što vodi ljubav
sa svojom polumjesečinom
da odbacim san
hudog vjetra

Koja su to drevna vremena
što određuju
pohlepu za tvojim hljebom
kao da sad ništa ne znaš
o dva mora
što stradala su od studi

a ovdje si tako često
da podsjetiš na prostor
remeteći tren
moje tišine…

prevod:Duško Babić

 

PRODAVAČI SNOVA

Oni dolaze
i razmiještaju
ulice
odzivom
tvog poljupca
A tamo netko od pamtivijeka
podiže vodenice
samo da ne zgasne pepeo
između dva ljeta
Oni dolaze i nestaju
kao neisušeni vjetar
ispunjavaju oči
razletjelim pticama
plašeći se da ne padnu u san
noću od umorne zime

Ne, ja ne moram umrijeti
tek toliko da naslutim
trepet vasionske utrobe
Htjela sam samo da ljubim
drevne ognje
prikovane za tvoje ruke

Oni dolaze
i nesebično prodaju
naše sanje
dok netko je
otimao sunce…

prevod:Duško Babić

 

NA NEBU KOPNO

Glad i tajanstvene staze
razbacujemo prema svjetlosti
iznova za buduća vremena
da bismo ponovili scenu
našeg negdašnjeg razgovora

Naslikat ćemo na primjer
jednu priču za spavanje
u kojoj ćemo ja i ti
zaboraviti
da netko budi snijegove
u ljetnjem uzduhu

Hajde, kažem ti
opravdaj griješne bure
okreni se na
obratnu stranu kruga
da sakriješ
gorku realnost
Budi moje kopno na nebu
u ovo vrijeme
kad golema rijeka
protiče kroz jedan gram zemlje…

prevod:Duško Babić

 

DOĐI KAD SUNCE SE DODVORAVA SRNI

Htjela sam ti objasniti
zašto sitna je rosa
samo suze kaplja
s nebeske dojke
Ti, dođi kada
bijele galije
poharaju
bezimene vode
Teško je biti nota
izgubljena u
vjetru vasione
sklonjena
u kanonskom muku
svemočnih točaka

Potom maske neka se otkriju
i ovo je možda jedini način
da izustim
prašnjave riječi
u šačicu
istkanog sloga
Ipak, dođi
dođi kad Sunce
dodvorava se srni
neka bude
i na zalazu
kad nečije će se oči
uhvatiti
na prozoru
i pisati
skamenjene duše
Možda će tada iznova
svijet prisvojiti
pritajena čuvstva
Možda ćeš se vratiti
da se poigraš
sa neredom sna

I zar nad nama
priče sliče
na zakopane planine
a srna je prikaza
krhkih suza
univerzuma
i onako sve drugo jalovo je
od lude bujice
mrtvih voda

Zato dođi,
dođi dok
grad samotan
ubija slike
jednog vremena

Dođi i kaži mi
od kojeg neba
da kupim sunca
da se vratim ponovo
u svoje vrijeme

Dođi i orobi
ognjište
moje pjesme
a onda ga prinesi svijetu
da se preslika u luč

prevod: Duško Babić