BIOGRAFIJA JERUSALIMA

Nebojša Đorđević    Knjige, Olimpijada 2008, Slikarstvo, Vesti

Jerusalim je i ključ i prepreka za mirovni sporazum u izraelsko-palestinskom sukobu, smatra Sajmon Sibag Mintefjore, autor knjige “Jerusalim-biografija” koja je prevedena na srpski jezik. On kaže da postoji podsvesna veza ljudi sa Jerusalimom i objašnjava stvaranje mita o svetosti tog grada.

U izraelsko-palestinskkom sukobu Jerusalim je i ključ i prepreka za mirovni sporazum, smatra Sajmon Sibag Mintefjore, autor knjige “Jerusalim-biografija” koja je prevedena na srpski jezik. Priča o Jerusalimu, prestonici dva naroda i svetinji tri vere ispričana je hronološki. Obuhvaćeni su periodi nastanka judaizma, hrišćanstva i islama, pa sve do aktuelnog izraelsko-palestinskog sukoba.
Pripremila Gordana Glavinić

Delo je jedinstveno po tome što se o Jerusalimu pripoveda kroz priče porodica, muškaraca i žena, vojnika i proroka, pesnika i kraljeva, seljaka i muzičara, svih onih koji su stvorili Jerusalim. U knjizi se nalaze svedočanstva iz teško dostupnih arhiva o tri hiljade godina dugoj istoriji svetog grada.

Prevodilac knjige Gordana Subotić kaže da se u knjizi Jerusalim upoznaje od vremena Davida, Iroda, pa sve do Saladina i vojskovođa iz krstaških ratova. Zastupljeni su i osmanlijski osvajači i ličnosti koje su doprinele današnjem izgledu Izraela i njegove prestonice.

Autora pre svega interesuje vekovna opsednutost ljudi tim gradom.

“Postoji nešto što je iznad svesnog, neka podsvesna vezanost ljudi za Jerusalim koju on objašnjava periodom kada je Biblija prevedena na latinski, grčki i na ostale jezike. E sa tim razdobljem on povezuje stvaranje mita o svetosti Jerusalima”, objašnjava Gordana Subotić.

Autor knjige imao je za cilj da napiše knjigu za sve čitaoce, bilo da su ateisti ili vernici. On je hteo da izbegne političke elemente i da pronađe činjenice, a ne da presuđuje tajnama različitih religija.

Sajmon Sibag Mintefjore je predavač istorije na Kembridžu i više puta je nagrađivan. Njegova dela prevođena su na više od trideset jezika. Knjigu “Jerusalim-biografija” objavio je Evro Đunti.

Izvor: RTS

“SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA” SLAVI 75. ROĐENDAN

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Jedan od najpoznatijih i najlepših crtanih filmova svih vremena “Snežana i sedam patuljaka” danas “slavi” 75. rođendan

Crtani film je premijerno prikazan 21. decembra 1937. godine u Holivudu.

To je prvi dugometražni animirani film u istoriji filmske produkcije u Americi proizveden u punom koloru, prvi u produkciji Volta Diznija (Walt Disney) kao i deseti najkomercijalniji film 20. veka. Rad na filmu “Snežana i sedam patuljaka” je počeo početkom 1934, a u junu iste godine Dizni je u Njujork tajmsu najavio proizvodnju svog prvog dugometražnog animiranog filma.

Pre ovog celovečernjeg, u Diznijevoj produkciji bili su realizovani samo kratki animirani filmovi i serije.Volt Dizni se suočio sa problemima pri samom početku rada na filmu, pošto su njegov brat i poslovni partner Roj Dizni, kao i supruga Lilijan pokušavali da ga odvrate od te ideje.Dizni se nadao da će na ovaj način proširiti ugled studija i povećati prihode što mu je i uspelo.

Međutim, u to vreme da bi obezbedio novac morao je svoju kuću da stavi pod hipoteku kako bi obezbedio potrebne prihode. Troškovi snimanja filma su od predviđenih 250 hiljada dostigli 1,5 miliona dolara što je bio ogroman iznos za film u to vreme.

Čuveni film “Snežana i sedam patuljaka” bio je jedan od samo dva animirana filma, (drugi je Diznijeva “Fantazija”) koji su se našli na listi 100 najboljih američkih filmova svih vremena Američkog filmskog instituta (AFI) 1997. godine i bio je na 49. mestu.

Nakon ažuriranja liste 2007. godine film se popeo na 34 mesto, ovaj put kao jedini tradicionalni animirani film. Sledeće godine AFI je proglasio ovaj film za najbolji američki animirani film svih vremena i najbolji ikada iz Volt Diznijevog Animiranog klasičnog filma.Godine 1989. film je postavljen u Nacionalni filmski registar Sjedinjenih Država i ocenjen je kao delo od kulturnog istorijskog i estetskog značaja.

Čuvena priča o lepoj Snežani koja je pobegla od zle maćehe i našla utočište kod sedam patuljaka u kućici u šumi, ekranizacija istoimene bajke braće Grim, našla se prvi put u bioskopima februara 1938. godine.Film je režirao Dejvid Hend (David Hand), dok su Vilijam Kotrel (William Cottrel), Vilfred Džekson (Wilfred Jackson), Lari Morej (Larry Morey), Pers Pirs (Perce Pearce) i Ben Šarpstin (Ben Sharpsteen) režirali određene sekvence.Glasove su likovima pozajmili Adrijana Kaseloti (Adriana Caselotti), Lusil Verne (Lucille La Verne), Pinto Kolvig (Pinto Colvig), Roj Atvel (Roy Atwell) i drugi.

Izvor: Dnevni akter/Tanjug

JAPANSKI FILM

Nebojša Đorđević    Film

Zlatno doba japanskog filma su 50-e i 60-e godine prošlog veka, kada su japanski reditelji načinili prvi veliki proboj na svetsko kinematografsko tržište. Tada je svet video Kurosavinog Rašomona i Sedam samuraja, zatim Tokijsku priču Jasuđira Ozua, Bumansku harfu i Vatre ravnice Kona Ičikave, Legendu o Ugetsu Kenđija Mizogučija, Godzilu Išira Honde…

Nakon toga, japanski autori počinju sve više da se bave horor žanrom, a Masaki Kobajaši 1965. u Kanu dobija nagradu žirija za Duhove. U sledećoj dekadi, iz revolta prema preteranoj strogosti gigantskih filmskih studija, sve više se snimaju niskobudžetni filmovi sa scenama ekstremnog seksa i nasilja - tzv. eksploatacioni film. Previranja u japanskoj kinematografiji kao da su načela neprikosnovenost dotadašnje industrije koja je tokom osamdesetih doživela potpuni krah - šest najvećih studija je bankrotiralo. Tokom te krize svetsku pažnju uspevaju da drže samo Nagisa Ošima, Šohej Imamura i Akira Kurosava.

Devedesetih godina se pojavljuje nova generacija reditelja koji eksperimentima i sa vrlo malo finansijskih sredstava stvaraju lepezu novih žanrova u japanskom filmu. Među njima su najbitniji Hideo Nakata - tvorac kultnog horora Prsten. Pažnju na ono što je Nakata započeo, a što će se kasnije nazvati J-hororom (žanr azijskog, pre sve japanskog, ali i hongkonškog, tajlandskog i korejskog filma strave i užasa; njime se nazivaju i ostvarenja sa Zapada nastala po uzoru na azijska) skreću i reditelji poput Kanetoa Šinda, Masakija Kobajašija, Nobua Nakagve i nešto mlađi Kijoši Kurosava, Atarua Oikava, Takeši Mike…

Ovaj filmski žanr uticao je i na novu generaciju srpskih reditelja, među kojima je i autor nagrađivanog filma Život i smrt porno bande Mladen Đorđević. “Jedan od prvih japanskih savremenih filmova koje sam gledao je Betl Rojal od Kinjija Fukasakija”, kaže Mladen Đorđević. “Skoro sam video da je Kventin Tarantino, kada je pravio listu najboljih filmova koji su nastali od vremena kada je on počeo da se bavi filmom, stavio na prvo mesto upravo taj film.

Značaj i uticaj japanskog savremenog filma nemerljiv je za svetsku kinematografiju. Prvo, oni su na jedan vešt način spojili eksplicitnost i eksploataciju nasilja i seksa sa artističkim pristupom. To je nama otvorilo neke horizonte i pokazalo kako sve to može da se uradi na inteligentan način. Drugo, Japanci su veliki majstori pravljenja atmosfere napetosti. Oni tačno znaju šta da prikažu, a šta da ne prikažu, a ono što je ključno drže u off prostoru - što stvara filmove sa jakom atmosferom. Japancima je osećaj za pokretnu sliku izuzetno razvijen.

Oni mnoge stvari ne rešavaju verbalno i narativno, već preko slike. To je ključna razlika u odnosu na Zapad. To se vidi i u filmovima pre 40 godina i u savremenom japanskom filmu. Generalno, glavna stvar u japanskim filmovima je odnos prema tradicionalizmu i to bez obzira da li je to eksplicitno rečeno kao tema. U dubini tih filmova je uvek ili sukob sa tradicionalizmom ili njegovo prihvatanje. Uglavnom, postoji taj clash iz koga se javlja stil japanske kinematografije.”

Izvor: Vreme mirko rudić

TURSKI PISAC NEDIM GURSEL DOBITNIK “BALKANIKE”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Turskom piscu Nedimu Gurselu dodeljena je Međunarodna književna nagrada “Balkanika” za roman “Ðavo, anđeo i komunista” na svečanosti održanoj u bugarskom gradu Trnovu, saopštio je njegov srpski izdavač “Geopoetika”

Gurselu (61) je nagradu dodelio osmočlani žiri na čelu sa Endrujom Vahtelom, predsednikom Američkog univerziteta Centralne Azije.

Osnivač fondacije “Balkanika” Nikolaj Stajanov iz Bugarske je najavio da će nagrađeno delo biti uskoro objavljeno u prevodu na ostale balkanske jezike.

“Geopoetika” je nedavno objavila Gurselov roman “Alahove kćeri” u ediciji “Svet proze” i to je prvi put da je neko delo ovog uglednog turskog autora predstavljeno srpskim čitaocima. Ovaj roman je 2009. dobio Nagradu za slobodu misli i izražavanja koju dodeljuje Zajednica izdavača Turske.

Gursel je objavio više knjiga pripovedaka, nekoliko romana, putopise i književnoistorijske studije, preveden je na 20 jezika i dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su ” Nagrada slobode” Francuskog PEN -a, Zlatna plaketa Stručkih večeri poezije(1992), Nagrada za pripovetku Radija Frans internasional, Orden književnog viteza vlade Francuske…

Izvor: Dnevni akter/Tanjug

REKONSTRUISANO LICE PERUANSKE SVEŠTENICE IZ 13. VEKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Muzej u gradu Lambajeku u istoimenom regionu u Peruu otkrio je svoj najnoviji artefakt - skulpturu rekonstruisanog lica sikanske sveštenice koja je živela u 13. veku nove ere, prenosi “Skaj Njuz”.

Bista, izložena u muzeju Bruning, napravljena je na osnovu nađenih mumificiranih ostataka sveštenice, kompjuterski generisanih slika i fotografija žena koje danas žive u regionu Lambajek, od kojih su neke potomci starog naroda Sikan.

Rekonstrukciju su za pet-šest meseci rada napravili naučnici sa univerzita Vali u američkoj državi Juti.

Sveštenice su imale veliku moć i bile su važan činilac društvenog i političkog života sikanskog naroda.

“Ona (sveštenica) je bila verovatno jedna od najmoćnijih osoba u Lambajeku pre nekih 800 godina, moguća centralna figura u političkoj i religijskoj strukturi društva”, izjavio je Hagen Klaus, jedan od naučnika koji je radio na ovom projektu.

Mumificirani ostaci sveštenice su nađeni u grobnici prošle godine na arheološkom nalazištu Čotuna Čornankap, nedaleko od grada Lambajeka u istoimenom regionu.

Naučnici smatraju da je žena imala između 30 i 40 godina kada je umrla.

Narod Sikan živeo je u Peruu u regionu Lambajek između 750 i 1375 godine naše ere, pre uspona civilizacije Inka.

Izvor: Blic Online I.Kešanski