NAJVEĆE ARHEOLOŠKO OTKRIĆE U RIMU U 80 GODINA, NAĐEN HADRIJANOV KULTURNI CENTAR

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Na mestu pored kojeg danas prolazi pruga i gde se nalazi taksi stanica, nekad je bio veliki kulturni centar antičkog Rima.

Arheolozi su ispod jedne od najvećih rimskih raskrsnica otkrili ogroman Kulturni centar iz 123. godine naše ere, koji je imao tri sale i mogao je da primi oko 900 posetilaca. Arheolozi kažu da ovo predstavlja najvažnije rimsko otkriće u poslednjih 80 godina.

Centar, koji je sagradio imperator Hadrijan, sadržao je tri ogromne sale u kojima je rimsko plemstvo, zavaljeno u stepenasto raspoređena sedišta, uživalo u poeziji, govorima i filozofskim traktatima.

Sada kada je iskopavanje na trgu Venecija u Rimu završeno, mogu se bolje videti zidovi kompleksa, kao i komadi elegantnog sivog i žutog mermera kojim je bio obložen pod, na dnu iskopine dubine 5,5 metara.

- Hadrijanova slušaonica je najveća pronađena u Rimu još otkako je otkriven Forum dvadesetih godina prošlog veka - kaže Rosela Rea, arheolog.

Nalazište koje bi uskoro trebalo da bude otvoreno za javnost nalazi se pored taksi stanice, stešnjeno između barokne crkve i grandioznog spomenika posvećenog kralju Viktoru Emanuelu Drugom, koji Rimljani žargonski zovu “pisaća mašina”. Kompleks je otkriven posle iskopavanja u cilju gradnje nove linije podzemne železnice, koja treba da prolazi kroz sam centar Rima.

Ljubitelj umetnosti: Hadrijanova mermerna bista iz Kapitolskih muzeja u Rimu

Kada je nalazište otkriveno, inženjeri su morali da pocepaju planove za izgradnju dve stanice metroa u samom srcu Rima. Iskopine bacaju novo svetlo na Hadrijana i govore da je voleo poeziju - i sam je pisao stihove na latinskom i grčkom - i da je voleo smelu arhitekturu, što dokazuju i lučni svodovi u slušaonicama visine 11 metara.

Izvor: Blic Online I.F. Foto: AP

11 ROMANA ZA NIN-ovu NAGRADU

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

NIN-ov žiri

NIN-ov žiri je na sastanku u ponedeljak izabrao 11 romana koji čine uži izbor u trci za prestižno književno priznanje. Odluka o dobitniku biće poznata 14. januara.

Žiri koji radi u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić, u uži izbor za prestižno književno priznanje, NIN-ovu nagradu za roman godine, uvrstio je 11 knjiga, prenosi Blic.

Među njima su „Dugovečnost” Svetislava Basare, „Bonavia” Dragana Velikića („Laguna”), „Veliki rat” Aleksandra Gatalice („Mono&Manjana”), „Posmrtna maska” Lasla Blaškovića („Arhipelag”), „Štampar i Veronika” Katarine Brajović („Štampar Makarije” i „Oktoih”).

Ovogodišnja spisateljska, odnosno izdavačka romaneskna produkcija, bila je bogata, a u osvrtu na nju predsednik žirija Vasa Pavković kaže:

- Žiri je na čitanje dobio 150 romana. Nažalost, srpski izdavači vole da, nazovimo stvari pravim imenom, maltretiraju žiri, pa romane objavljene, na primer, u aprilu šalju na čitanje 25 decembra. U tom nizu knjiga, među kojima ima i onih koje možemo nazvati nepotrebnim, izdvojilo se nekoliko romana koji čine čast savremenoj srpskoj književnosti. Mislim na romane Aleksandra Gatalice, Lasla Blaškovića, Draga Kekanovića, Katarine Brajović, Ivančice Đerić, naravno Basare i Velikića, a ima ih još.

Upitana za osvrt na ovogodišnju produkciju romana u Srbiji i njen eventualni zajednički imenitelj, Vladislava Gordić Petković napominje:

- Godina 2012. donela je interesantnu tematsku slike srpske književnosti. Ona je, pre svega, prilično disperzivna; piše se o istoriji i pojedincu, o porodici, o egzilu i povratništvu… Piše se u maniru žanra, romana reke, tradicionalnog realističnog romana… Romani čiji su autori žene su, istina, malobrojni, ali su, moram reći, vrlo suvereni. Pomenimo „Štampar i Veronika” Katarine Brajović, „Nesreća i stvarne potrebe” Ivančice Đerić, „Zoja” Mire Otašević… Ima ih još, ali toliko zasad.

Odluku o laureatu NIN-ov žiri doneće 14. januara u prostorijama kompaniji „Riniger Axel Springer”, a svečano uručenje nagrade, čiji je novčani iznos milion dinara, je u 21h u Skupštini Beograda.

Izvor: BlicOnline

NAJAVLJENO OTVARANJE SCENE “RAŠA PLAOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić izjavio je da se otvaranje scene “Raša Plaović” može očekivati sutra

Savić je novinarima na Novogodišnjem koktelu rekao da je u toku procedura izdavanja dozvole protivpožarne zaštite, što će garantovati bezbednost publike i umetnika na obe scene.

Svaki dan od požara iskoristili smo da nešto uradimo i što se nas tiče, pozorište može da počne da radi sutra”, rekao je Savić i dodao da će najavljena premijera predstave “Antigona” ipak biti održana u JDP, bez obzira na eventualno otvaranje scene “Raša Plaović”.

Savić je dodao da će Velika scena biti otvorena sredinom januara.

On je novinarima zahvalio što nisu dozvolili da se zaboravi požar u Narodnom pozorištu zbog kojeg su početkom decembra zatvorene obe scene, a, čestitajući Novu godinu i Božić, poželeo još bolju medjusobnu saradnju.

Izvor: Dnevni akter/Beta

LUVR I OVE GODINE NAJPOSEĆENIJI MUEJ NA SVETU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Luvr je saopštio da je i ove godine najposećeniji muzej na svetu, sa blizu 10 miliona posetilaca, što je milion više nego lane.

Kako prenosi AFP, svoju čelnu poziciju čuveni pariski muzej “zacementirao” je posebno zahvaljujući novom krilu, posvećenom islamskoj umetnosti, kao i sve većem broju posetilaca iz Kine koji, pored Amerikanaca i Brazilaca, sada čine najbrojniju grupu stranih turista.

Nakon njih slede Italijani i Nemci, ističe se u saopštenju u kome se navodi da je internet stranica muzeja imala više od 11 miliona pregleda, a da njegova fejsbuk stranica ima više od 800.000 sledbenika.

Novo krilo islamske umetnosti, sa oko 3.000 dragocenih predmeta iz peroda od sedmog do devetnaestog veka, otvoreno je u septembru, od kada ga je videlo 650.000 posetilaca.

Njegova izgradnja, koja je koštala blizu 100 miliona evra, finansirana je od strane francuske vlade, potpomognute donacijama iz Saudijske Arabije, Maroka, Kuvajta, Omana i Azerbejdžana.

Izvor: Blic Online/Tanjug

“FANTOMI LUVRA” ENKIJA BILALA

Nebojša Đorđević    Kultura, Strip, Vesti

Rad sa izložbe „Fantomi Luvra”

Prva izložba jednog strip autora u jednom od najposećenijih muzeja sveta

Pariz - U Francuskoj je nedavno iz štampe izašao novi album „Fantomi Luvra” strip autora Enkija Bilala, jednog od najpopularnijih savremenih francuskih stvaralaca, inače rođenog Beograđanina, pravog imena Enes Bilalović (1951). Album je odmah nakon izlaska doživeo veliku popularnost i plasirao se na drugo mesto po prodaji.

Bilal je zamislio da u Luvru, pored umetničkih dela, žive i duhovi ličnosti vezanih za ta dela, njihove tvorce, modele i drugo. Fotografisao je eksponate i prostore Luvra i potom na fotografijama 50 x 70 cm u tehnici akrilika i pastela oslikao zamišljene fantome.

Od preko 400 prvobitnih fotografija Bilal je odabrao 22, na kojima je oslikao žene, muškarce, decu, odavno pokojne, koji su neretko brutalno završili ovozemaljski život. Rimski legionari, muze, slikari, nemački oficiri i drugi kreću se u Luvru uz dela koja su ih zauvek obeležila: Mona Lizu, Nike sa Samotrake, Hamurabijev zakonik, bistu Voltera… Bilal se suptilno igrao bezgraničnom maštom i pojavljivanje fantoma učinio snažnim i uverljivim.

Album sadrži i zamišljene dramatične biografije fantoma, koje se delimično oslanjaju na istorijske činjenice i nastanak umetničkih dela Luvra. Bilal nas tako vodi kroz period od 4.000 godina stvaralaštva, obuhvaćenog kolekcijom velikog muzeja.

U Luvru se 20. decembra, u prestižnoj sali Sedam kamina, otvara izložba ovih radova, koja će trajati tri meseca, do 18. marta iduće godine. Ovo je prvi put da čuveni pariski muzej priređuje izložbu jednog strip autora. Povodom izložbe će u Auditorijumu Luvra, ispod Piramide, 30. januara 2013. biti priređen dvočasovni susret sa Bilalom, koji će animirati Kristof Ono-di-Bio novinar i pisac.

Strip je izuzetno cenjena i priznata umetnost u Francuskoj, o čemu svedoči i ovaj projekat na čijem čelu je čuveni i najposećeniji muzej na svetu - pariski Luvr.

Enki Bilal je prvenstveno strip autor, crtač i scenarista, ali se bavio i filmom, ilustracijom i scenografijom. Od 1960. živi u Francuskoj. Trilogija „Nikopol” iz 1980. donela mu je veliku popularnost kod publike i kritike. Godine 1987. dobio je Gran pri čuvenog francuskog strip festivala u Angulemu. Među njegovim najpopularnijim albumima su i „Tetralogija Monstruma”, „Animal Z”, „Julija i Roem”…Bilal je najznačajniji predstavnik francuskog naučnofantastičnog stripa već 30 godina. Snimio je dugometražne filmove „Bunker Palas hotel”(1989), „Tiko Muni”(1997) i „Besmrtni” (2004).

„Fantomi Luvra” su objavljeni u izdanju Luvra i Futuropolisa. Album (dimenzija 24×30 cm) u tvrdom je povezu, na 144 strane i u prodaji je u knjižarama širom Francuske, kao i u samom muzeju, po ceni od 25 evra. Priređeno je i luksuzno izdanje po ceni od 165 evra kao i portfolio od 15 evra.

Enki Bilal će u petak, 21. decembra, u knjižari-butiku čuvenog pariskog muzeja potpisivati „Fantome Luvra” od 18 do 20 časova.

Izvor: Politika Gordana Krstić-Faj