NOBEL U RUKAMA PISCA KOJI ĆUTI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Mo Jan

Čuveni profesor dr Pang Cengju sa kineskog univerziteta NENU i lični prijatelj ovogodišnjeg nobelovca, pisca Mo Jana, održaće predavanje 21. novembra (13 sati), u knjižari Delfi u SKC-u.

Predavanje profesora Panga „Nobelova nagrada u rukama čoveka koji ćuti” , u organizaciji Instituta Konfucije iz Beograda i izdavačka kuće Laguna, prevodiće naš poznati sinolog i prevodilac Ana Jovanović, dok će učesnike predstaviti profesor Radoslav Pušić sa katedre za kineski jezik.

Mo Jan, jedan od čuvenijih kineskih pisaca, prilično je nepoznat srpskoj publici, a jedino nejgovo delo objavljeno na srpskom jeziku je roman “Velika nedra i široka bedra” (Portalibris). Iz Lagune najavljuju da će uskoro na srpski jezik biti prevedeno još nekoliko njegovih značajnih dela.

Profesor Pang Cengju diplomirao je 1982. godine na univerzitetu NENU (Northeast Normal University) u Kini, na Odseku za kineski jezik i književnost, magistrirao 1984. na Univerzitetu Hunan i doktorirao književnost 1998. godine.

Objavio je preko sto pedeset naučnih radova i pet knjiga u oblasti kineskog jezika i književnosti. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama u svojoj oblasti i više puta je nagrađivan za svoje radove. Jedan je od najvećih kineskih stručnjaka za savremenu kinesku književnost i poznati kineski književni kritičar i teoretičar književnosti.

Na Univerzitetu NANU je bio asistent profesora od 1985, a profesor i dekan Fakulteta za kineski jezik i književnost od 1993. Radio je kao gostujući istraživač u Japanu i dekan Međunarodnog koledža za studije kineskog jezika na Univerzitetu za komunikacije u Kini.

Izvor: B 92

DŽEJ LO ZAVRŠILA KONCERT OGRNUTA U ZASTAVU SRBIJE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Koncert u Beogradu, pevačica je otvorila svojim velikim hitom “Get right”, a njen uski kombinezon bež boje oduševio je muški deo publike. Džej Lo je prisutne pozdravila i rekla da ih voli, a sa publikom iz prvih redova se i rukovala. U publici se moglo čuti da jedan deo pesama zvuči kao plejbek. Ipak, najveće oduševljenje pevačica je kod publike izazvala na kraju koncerta kada je ogrnula zastavu Srbije.

Nastup Dženifer Lopez počeo je sa pola sata zakašnjenja, ali joj je verna publika oprostila čekanje čim je pevačica izašla na binu. “Kombank Arena” skroz je bila puna, a publiku su pretežno činili tinejdžeri.

Pevačica je publiku pozdravila rečima ” Srbijo, hajde da napravimo šou, volim vas” a zatim se rukovala sa devojkama iz prvog reda publike. Latino diva presvlačila se četiri puta tokom koncerta.

Publika je sve vreme pokazivala oduševljenje ali su mnogi tvrdili da je dobar deo koncerta pevačica pevala na plejbek.

Najvatreniji obožavaoci latino pevačice zauzeli bili su su fan pit. Tinejdžerke koje su bile oskudnije odevene nego što je bilo ko očekivao zauzimale su mesto uz ogradu kod bine,a bilo je i roditelja sa decom. Najbolji momenat koncerta dogodio se na samom kraju, kada je Džej Lo uzela zastavu Srbije i ogrnula se njome. Tada je na glas rekla da voli Srbiju i napustila je binu.

Ognjen Amidžić namestio je studio u kojem će uraditi intervju sa Džej Lo posle koncerta, i pokušavaš kao i ostatak novinara da uzme izjavu pred početka nastupa.

Šta se dešavalo pre i posle koncerta:

Čim je stigla u “arenu” Dženifer Lopez već je održala generalnu probu u kojoj je izvela samo jednu pesmu; “Jenny from the block”. Najverniji fanovi pop dive skupljali su se ispred “Kombank arene” ali je broj tada bio jako mali. Ona je decom šetala po hodnicima, ponaša se prirodno i komunicira sa obezbeđenjem.

Pevačica je u bekstejdžu tražila bele ruže, najbolji porcelan, izobilje najskuplje vode, da bude sve belo. Sve to i mnogo više je i dobila.

Ulazak u njen bekstejdž nije biio moguć čak ni organizatorima koncerta. Mere bezbednosti ovog spektakla, kao i same bine bile su na najvišem su nivou, a za vizuelni identitet i scenografiju pobrinula se američka kompanija. Sa Džej Lo stigli su i njeni četvorogodišnji blizanci, majka, koja brine o deci, i dečko Kasper.

Popularna latino zvezda pravo sa aerodroma stigla je u Arenu, koju nije ni napuštala tokom kratkotrajnog boravka u našem glavnom gradu. Jedna od najatraktivnijih žena sveta nije spavala u srpskoj prestonici.

Šta je Džej Lo tražila
- Bekstejdž mora da bude sav u belom
- U svakom ćosku bekstejdža i hotelskog apartmana moraju da budu bele ruže, kao njeno omiljeno cveće
- Pored ruža i beli svećnjaci
- Organska hrana mora da bude servirana isključivo u tanjirima od kineskog belog porcelana
- U bekstejdžu mora biti 50 litara mineralne vode „evijan”

Izvor: BlicOnline A.P./V.V./T.B/V.Đ | Foto: R. R/Z.I./B.J.

VISENTE HUIDOBRO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Visente Huidobro, (Santiago, Čile; 10. 01. 1893. - Cartagena, Čile; 02. 01. 1948), čileanski je pesnik, Istaknuti j predstavnik književnog pokreta nazvanog “kreacionizam”, koji je smatrao da pesnik treba udahnuti život stvarima o kojima piše, a ne ih samo opisivati.

Huidobro potječe iz imućne plemićke porodice. Nakon što je proveo svoje prve godine u Evropi, upisuje se u Isusovačku gimnaziju u Santijagu, odakle je proteran zbog toga što je nosio prsten, a što je dovodilo u pitanje njegovu spremnost za celibat. Kasnije je studirao književnost na Sveučilištu u Čileu, te 1911. godine objavljuje svoj prvi rad “Odjeci duše” (Ecos del alma), s modernističkim tendencijama. Sledeće godine se ženi te počinje uređivati časopis “Mlada muza” (Musa Joven), u kojem objavljuje dio svoje kasnije knjige “Pjesme u noći” (Canciones en la noche), kao i svoj prvi kaligram “Harmonički trokut” (Triángulo armónico).

1913. godine, zajedno s Carlosom Díaz Loyola, uređuje tri broja časopisa Azul, te objavljuje knjige “Pesme u noći” i “Špilja ćuttnje” (La gruta del silencio). Sledeće godine iznosi program Non serviram, u kojem izražava svoja estetska vjerovanja. Iste godine objavljuje i drugi rad u kojem objašnjava svoje religijske nedoumice i eksplicitno kritikuje Isusovce, koji su njemu i njegovoj porodicii nanjeli sramotu.

1916. godine seli u Evropu sa svojom suprugom i decom. U Madridu se nalazi s Rafaelom Cansinos-Assénsom, s kojim se dopisuje od 1914. godine. Skrasio se u Parizu, gdje objavljuje zbirku “Adam” (Adán) s kojom započinje naredna faza njegova umetničkog razvoja. U Parizu se druži s većinom umetnika koji čine parisku avangardu: Pablo Picasso, Juan Gris, Jacques Lipchitz, Francis Picabia, Joan Miró, Max Ernst, Paul Éluard i Blaise Cendrars.

U loktobru 1918. putuje u Madrid. Tu objavljuje delo “Kreacionizam”, te iznosi svoje spoznaje o pariskoj avangardi kao umjetničkoj eliti. Tako nastaje novi književni pokret “Ultraísmo”. Dopisuje se s Tristanom Tzara i surađuje u njegovom Dadaističkom časopisu (Dadaist journal). Sledeće godine u Madridu radi grubi nacrt u nizu pesama koje će na kraju osvanuti kao njegovo remek-djelo, Altazor.

1921. u Parizu pokreće i uređuje međunarodni art časopis “Creación in Madrid”, u kojem objavljuje radove Lipchitza, Georga Braquea, Picassa, Grisa i Alberta Gleizesa. U decembru iste godine objavljuje svoje poznato delo “Poezija” (La Poesía), koje je poslužilo kao prolog knjizi “Potres neba” (Temblor de Cielo).

Svoje umetničku karijeru u Europi nastavlja do 1925. godine, kada se vraća u Čile.

 

PESNIČKA UMETNOST

Neka stih bude ključ koji otvara hiljadu vrata.
Jedan list pada, nešto prolazi u letu,

kad oči gledaju, neka bude stvoreno,
i neka drhti duša onoga koji sluša.

Stvaraj nove svjetove i gaji svoju reč:
pridev ubija kada ne daje život.

Mi smo u krugu živaca.
Mišići vise,
kao sećanje, u muzejima,
ali zbog toga nismo manje jaki:
istinska snaga
počiva u glavi.

Zašto pevate o ruži, o pesnici?
Učinite da ona cveta u pesmi!

Samo za vas
žive sve stvari pod suncem.

Pesnik je mali bog.

 

ONA

Ona je išla dva koraka napred
dva koraka natrag
prvi korak je govorio dobar dan gospodine
drugi korak je govorio dobar dan gospođo
a ostali su govorili kako vaša porodica
danas je lep dan kao golub na nebu

Ona je nosila žarku košulju
ona je imala oči koje uspavljuju more
ona je sakrila jedan san u tamni ormar
ona je srela mrtvaca u svojoj glavi
kad je stizala ostavljala je najljepši dio u daljini
kad je odlazila nešto se stvaralo na obzorju da je
dočeka
njeni su pogledi bili ranjeni i krvarili su na brežuljku
imala je otvorene grudi i pevala je maglu svojih
godina
bila je lepa kao nebo pod golubom

Imala je usta od čelika
i smrtnu zastavu nacrtanu među usnama
smejala se kao more koje oseća ugljen svoje utrobe
kao more koje je izgrizlo sva žala
more koje se preleva i pada u prazninu u vreme
oluja

kad se zvezde ljuljaju nad našim glavama
prije nego severni vjetar otvori oči
bila je lepa na svom obzorju od kostiju
sa svojom žarkom košuljom i svojim pogledom
umornog stabla

kao nebo na konju ponad golubova

 

NAPOR

Hodam danju i noću
kao opusteli park.
Hodam danju i noću među sfingama
što popadaše iz mojih očiju -
gledam nebo i njegovu travu koja uči pevati,
gledam polje ranjeno u velikim krikovima,
i sunce posred vjetra.
Grlim svoj šešir, pun posebne svetlosti,
milujem vetar po leđima,
vetrove što prolaze kao tjedni,
vetrove i svjetla nalik plodovima i žeđi krvi,
kad se noć spušta na kuće
i kada miris karanfila kruži oko svoje osi.
Zauzimam mesto, kao pev ptica -
to je dalek napor i hladna magla:
padam kao vetar na svetlost.

Padam na svoju dušu.
Evo ptice čudesa,
evo tetoviranih šara moje tvrđave,
evo moja pera nad morem koje viče zbogom.

Padam iz svoje duše.

I razbijam se u komadiće duše nad zimom,
padam iz vjetra na svetlost,
padam iz goluba na vetar.

 

 

KONKURS ZA NAGRADU “DUŠAN RADOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Konkursi

Upravni odbor Beogradskog aforističarskog kruga raspisao je kokurs za autore koji pišu na srpskom jeziku, ili njihove izdavače, da do 31. decembra dostave knjige aforizama objavljene u ovoj godini, koje će tako ući u konkurenciju za Godišnju nagradu ‘‘Dušan Radović” za najbolju knjigu aforizama

Adresa na koju se šalje primerak knjige je: Beogradski aforističarski krug (Aleksandar Baljak), Jurija Gagarina 190/1, 11070 Novi Beograd, a o dobitniku književne nagrade odlučiće tročlani žiri koji će imenovati Beogradski aforističarski krug.

Priznanje, koje se sastoji iz plakete i novčanog iznosa, dobitniku će biti uručeno početkom iduće godine, na svečanosti u Beogradu.

Nagrada ”Dušan Radović” se ustanovljava ove godine u znak sećanja na velikog srpskog aforističara i satiričara, a namera Beogradskog aforističarskog kruga je da postane tradicionalno i najprestižnije godišnje priznanje za aforistiku u Srbiji i regionu, saopštio je predsednik tog udruženja Aleksandar Baljak.

Izvor: Dnevni akter/Tanjug

KONCERT DUŠKA GOJKOVIĆA SA BIG NEBDOM RTS-a U DOMU OMLADINE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Duško Gojković i Big Bend RTS-a nastupiće u ponedeljak, 26. novembra, na sceni Velike sale Doma omladine Beograda.

Za ovu produkciju pažljivo je pripremljen projekat “Quo vadis samba”, naslovljen po jednoj od najpoznatijih Gojkovićevih kompozicija.

Pred publikom će se naći repertoar inspirisan koloritnom muzikom Brazila i južne Amerike u jasnim okvirima džez tradicije, u autorskim Gojkovićevim aranžmanima za big bend, sastavljen od njegovih originalnih kompozicija i nekih popularnih tema “za sva vremena”.

Deo programa napisan je specijalno za ovu priliku, te premijerno izvođenje novih numera i aranžmana čini ovu produkciju jedinstvenom.

Gost na koncertu biće kontrabasista Martin Gjakonovski, makedonskog porekla, stacioniran u Nemačkoj, koji je na evropskoj džez sceni već duži vremenski period prisutan je kao jedan od najzaposleniih kontrabasista.

Posle beogradskog koncerta Gojković, Big bend i Gjakonovski sele se u Studio VI Radio Beograda gde će snimiti album “Quo vadis samba”.

Ulaznice su u prodaji po ceni od 800 do 1.200 dinara, na Blagajni Doma omladine Beograda.

Izvor: Blic Online N.Džodan Foto: Z.Mančić