НАГРАДА “АРНОЛД ПЕТЕРСЕН” СРПСКОМ БАРИТОНУ НИКОЛИ ДИСКИЋУ

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

БЕОГРАД - Оперски певач, баритон Никола Дискић овогодишњи је добитник немачке награде „Арнолд Петерсон Преис”, веома цењеног признања у немачким уметничким круговима.
Награда ће му бити уричена 16. новембра у Националном театру у Манхајму, након представе “”Чаробна фрула”", у којој тумачи улогу љубитеља природе Папагена, саопштио је представник жирија, некадашњи главни и одговорни уредник листа “”Манхајмер морген”" Хорс Дитер Шиле.

Ко је имао прилику да на сцени види Дискића, члана ансамбла Националног театра у Манхајму, да чује његов баритон баршунасте и језгровите боје, може само да потврди одлуку жирија “”Арнолд Петерсен Преис”".

Жири у Дискићу види “”обећавајућег младог талента са светлом будучношћу”", што и представља основни разлог зашто је почаствован наградом.
Дискић је дипломирани економиста и страствени фудбалски обожавалац (његов деда је играо за Црвену Звезду и репрезентацију).

У Националном театру у Манхајму наступа од 2009, а од сезоне 2011/2012. је стални члан ансамбла.
Награда “”Арнолд Петерсен”" је основана 1992, а њен покровитељ је фонд “”Роланд Ернст Штифтунг”". Награда је добила назив по дугогодишњем интенданту Националног театра у Манхајму Арнолду Петерсену.

Извор:Правда/Танјуг

IZLOŽBA O ANDRIĆU U ŠPANIJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Gradskoj biblioteci Valjekas u Madridu ambasador Republike Srbije Danko Prokić 8. novembra je otvorio izložbu ”Ivo Andrić: pisac i/ili diplomata”, saopšteno je iz Muzeja grada Beograda.

Ko je kome pomogao, pisac diplomati ili obratno, tema je ove studijske izložbe koja je tokom 2011. godine, u čast 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost i 120 godina od Andrićevog rođenja, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Skupštine grada Beograda, gostovala u mnogim evropskim gradovima - u italijanskoj Gorici, u Trstu i Trevizu, Budimpešti, Bukureštu, Temišvaru, Solunu, Lajpcigu, Minhenu i Frankfurtu, Parizu, a sada i Madridu, gradu za koji je Andrić bio vezan i svojom diplomatskom misijom i književnim stvaralaštvom.

Andrić je 1928. i 1929. godine bio na službi u Madridu, u vreme proslave velikog i značajnog jubilej povodom 100 godina od smrti velikog slikara Franciska Goje, u Muzeju Prado.

Nobelovac je mesecima nedeljom odlazio u Prado da posmatra Gojine radove i iz tog neobičnog duhovnog susreta dve kulture i dva udaljena vremena, nastalo je čuveno Andrićevo delo ””Razgovor s Gojom”, njegov poetski, duhovni i filozofski traktat, koji će se uskoro pojaviti u prevodu na španski jezik. Andrić je čitao španske pisce u originalu, a Servantesov ”Don Kihot”, staro i retko izdanje koje je sebi nabavio u Madridu, uvek je bio uz njega u trenucima misaonih i stvaralačkih napora.

Ova izložba će boraviti šest meseci u tri biblioteke Madrida, a onda će putovati po drugim gradovima Španije.

U ime Muzeja grada Beograda, otvaranju je prisustvovala muzejski savetnik, autor izložbe Tatjana Korićanac uz predstavnike gradske vlasti i zvaničnike opštine Madrida.

Izvor: B92/Tanjug

RUBEN DARIO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija


Ruben Dario (1876-1916) Felix Ruben Garcia-Sarmiento,
nikaragvanski pjesnik, publicist i diplomat, Jedan od najvećih pjesnika Latinske Amerike. Pod utjecajem franc. parnasovaca i simbolista, D. je uveo u hispano-američku poeziju novu muziku, motive, ugođaje. Zbirke: Piavo (1888), Profane proze (1896), Pesme života i nadanja (1905).

 

MELANKOLIJA

Brate, što nosiš u sebi svjetlo koje sija,
reci mi, gde je moje? Slep, hodam tapkajući.
Moram se kroz vetar i kroz oluju vući,
zaslepio me san, izludila harmonija.

To je zlo moje. Sanjati. Poezija nije
nego železna košulja koja mi dušu steže;
hiljadu njenih bodlja ranjava me i reže,
melanholija moja od njih teške kapi lije.

I tako, lud i slep, hodam po pomrčini
gorkoga sveta. Čas mislim: putu nigdje kraja,
a onda mi se opet sasvim kratak čini.

I u tom teturanju uzdaha i agonije
jedva nosim teret čemera i vaja.
Čuješ li, melanholija moja teške kapi lije!

 

NOKTURNO

Hoću da bol izrazim u jesmi koja će reći
kako mi je mladost lišena ruža, snova i nada,
kako mi je venenje gorko počelo život žeći
zbog patnje beskrajne i svagdašnjih jada.

I putovanje na Orijent što obećava čuda,
i žito molitve koje je u psovku cvalo,
i među lokvama zbunjenost belog labuda,
i varavo sunce boeme što je u noći sjalo.

Daleki clavecin, iz čijeg zaborava
u naš san nije došla nikad draga sonata,
brod naivni, gordi jarbol, gnezdo tamno,
koje je noć ovilo milinom punom zlata.

Mirisavu nadu svežih, mladih trava,
jutarnje pevanje slavuja u proleće,
ljiljan što ga kruta sudbina uništava,
besnilo zla i slijepo traženje sreće.

Zlu amforu što je otrovom krcata,
koji će unutrašnje mučenje životu da poda,
žalostivu savest našega ljudskog blata
i strah od prolaznosti, od nesigurna hoda

kroz česte bojazni i staze pune drača
u pravcu neizbježnih i nepoznatih zona,
prema brutalnoj kobi, da spavamo od plača
snom iz kog nas može trgnuti samo Ona

 

FATALIZAM

Blago stablu, jer mu je život pritajen i siv,
još bolje je ne osećati ništa poput tvrda stenja,
jer nema veće boli što je bol biti živ
nit ima većeg tereta od svesna življenja.

Biti i ne znati ništa, ići bez sigurna cilja,
bez straha za ono što bi i budućeg udesa zlog,
bez bojazni da te jutro neće zateći živa,
bez uzdisanja zbog života, zbog sene i zbog

onog što ne znamo i u što tek sumnjamo,
i zbog svežeg grožđa, kojim nas kuša put,
zbog groba što nas čeka sa svojim posmrtnim granama
i ne znati odakle smo
ni kud nam je određen put.

 

VENECIJANSKI POBEDNIK NA 18. FAF-U

Nebojša Đorđević    Film

U okviru glavnog programa 18. Festivala autorskog filma koji se održava u Beogradu od 28. novembra do 5. decembra, biće prikazan film „Pijeta” južnokorejskog reditelja Kim Ki Duka, nagrađen „Zlatnim lavom” ove godine na Venecijanskom filmskom festivalu.

„Pijeta” je priča o mladiću koji radi za zelenaše i uspeva da, na ovaj ili onaj način, od dužnika izvuče svaku paru koju duguju. Jednoga dana, pred njim se pojavljuje žena koja tvrdi da mu je majka i da joj je žao što ga je odbacila. Ovaj brutalan čovek nakon neočekivanog susreta odlučuje da promeni svoj život pun nasilja. Ali, dok se u njemu razvijaju potpuno nova osećanja vezanosti i ljubavi, on otkriva i zastrašujuće i tragične tajne.

„Zlatnog lava” za najbolji film 69. Venecijanskog festivala Kim Ki Duku dodelio je žiri kojim je predsedavao američki reditelj Majkl Men, a među članovima bila i Marina Abramović. „Pijeta” je na ovom festivalu osvojila i priznanja „Zlatni miš”, „Mali zlatni lav”, kao i nagradu „Nazaren Tadei”.

Kontroverzni reditelj Kim Ki Duk, poznat po ostvarenjima „Ostrvo”, „Proleće, leto, jesen, zima… i proleće”, „Vreme” i „Samarićanka”, dobitnik je mnogobrojnih priznanja među kojima su berlinski „Srebrni medved” i nagrada za najbolji film u kanskoj selekciji „Izvestan pogled”. Ovo je njegov prvi „Zlatni lav” u karijeri.

U filmu „Pijeta” između ostalog govori i o surovom kapitalizmu u Južnoj Koreji, koji nemilosrdno uništava tradiciju i identitet jedne nacije.

Osamnaesti Festival autorskog filma održava se od 28. novembra do 5. decembra u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima „Fontana”, „Cineplexx Delta City” i „Kolosej”, Muzeju Jugoslovenske kinoteke i bioskopu Doma kulture Studentski grad.

Osamnaesto izdanje kultnog festivala umetničkog filma publici predstavlja raznovrstan program sačinjen od pobednika svetskih filmskih festivala, novih ostvarenja reditelja koji publika festivala voli i odlično poznaje, kao i zanimljivih filmova koji pokazuju nove tokove u autorskom filmu.

Kao i svake godine osim glavnog programa deo festivala biće i brojni prateći filmski i ostali umetnički programi, a sve informacije o programu uskoro će se naći naći na sajtu festivala, na adresi www.faf.rs.

Izvor: B92

PREDSTAVA U KOJOJ IGRAČI LETE

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Premijera baleta „Petar Pan” u Narodnom pozorištu

Beograd - Čuvena bajka o dečaku-nestašku, Petru Panu, prvi put je postavljana na scenu Narodnog pozorišta 1969. i to na Sceni „Zemun”, a  u subotu  je izvedena na Velikoj sceni.premijera baleta po istim motivima, a na muziku Tomasa Semanskog, i u koreografiji Brusa Stajnvela, svetski priznatog koreografa, na Velikoj scen.

- Izazovno je napraviti predstavu koju sa jednakim uživanjem mogu da gledaju i deca i njihovi roditelji. Balet „Petar Pan” je upravo takav događaj jer deca ga vole, a ni mi ne želimo da odrastemo, već da večno ostanemo deca i da se igramo. Svi patimo od kompleksa Petra Pana. Moram da istaknem oduševljenje kostimima za balet, ali i istrajnošću ovdašnje plesne kompanije da prevaziđe poteškoće u učenju nekih potpuno novih stvari. Kada sam ovaj balet radio u Kaliforniji, oni su imali ansambl koji je bio uvežban da leti, ti mehanizmi bili su razrađeni. Ovde su plesači morali da uče sve od početka, ali nisu se bunili što su izubijani i pod upalama, već su predano učili da lete. Jedino, eto, Zvončica ne leti u predstavi, ona je vezana za zemlju. Bilo bi previše, znate, za svakog igrača koji leti, potrebno je dvoje koji mu pomažu, a to je već suviše za scenu - rekao je na konferenciji u Narodnom pozorištu koreograf Brus Stajnvel.

Plesači u ovoj predstavi veoma su mladi i uglavnom roditelji mališana zbog kojih, i osim ove predstave, imaju prilike da čitaju pomenutu bajku. Oni su saglasni da im je rad veoma prijao i da jedva čekaju da to iskustvo podele sa najmlađima.

Kapetana Kuku u predstavi igra Nejtan Kotam, koji je naglasio da ga ova uloga prati od detinjstva.

- U četvrtom razredu održavala se audicija za mjuzikl „Petar Pan” i oduševio sam komisiju, ali sam dobio ulogu Kapetana Kuke, a Petra je igrala devojčica. Predstava je bila sjajna, a kada sam godinama nakon toga učestvovao u audiciji za ovaj balet, odmah sam znao da me uloga Kuke čeka - kaže Kotam.

Leteća družina

Uloge u baletu „Petar Pan” dobili su: Jovan Veselinović, Igor Pastor, Bojana Žegarac, Tamara Ivanović, Miloš Kecman, Dušan Milosavljević, Miloš Marijan, Balint Raušer, Silvija Džunja, Tamara Silađi, Milica Jević, Tijana Šebez, Aleksandra Bibić, Nejtan Kotam i Aleksa Jelić. U predstavi učestvuju učenici Baletske škole „Lujo Davičo” i Baletske škole Nacionalne fondacije za igru. Kostime je radila Olga Mrđenović, a dekor Boris Maksimović.

Izvor: Danas A. V. M.