VUKOV SABOR 78. PUT

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Loznici počeo 78. Bukov sabor. Do 16. septembra u Loznici i Tršiću biće održano 15 književnih, likovnih, muzičkih, scenskih i drugih sadržaja.

Najstarija kulturna manifestacija u Srbiji “Vukov sabor”, posvećen reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću, počeo je sinoć u Loznici.
Vukov-sabor-100912.jpg

Ovogodišnji 78. sabor otvorio je ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković, koji je istakao važnost Vukovog sabora za obeležavanje uspomene na život i rad velikana srpske kulture.

“Od 1933. godine kada je održan prvi sabor, ova manifestacija je dobila opštenarodni kulturno prosvetni karakter. Danas Vukov sabor spaja gradove Srbije, prezentuje njihove umetnike i teži da postane mesto susretanja kultura Balkana i Evrope”, rekao je Petković u prepunoj sali Vukovog doma kulture.

Prve saborske večeri, u okviru ciklusa “Moj grad”, nizom programa predstavljena je kultura i istorija grada Kruševca, dok je u galeriji “Mina Karadžić” postavljena je dokumentarna izložba “Život u Lazarevom gradu” Narodnog muzeja iz Kruševca.

U holu Vukovog doma otvorena je izložba karikatura Festivala humora i satire “Zlatna kaciga”, Kulturnog centra Kruševca, dok su se na gradskom šetalištu mladi Kruševca predstavili pesmom i igrom.

Lozničanima se sinoć predstavilo i Kruševačko pozorište predstavom “Put oko sveta” Branislava Nušića u režiji Juga Radivojevića, a glavne uloge tumačili su: Milorad Mandić Manda, Ljiljana Stjepanović i Milija Vuković.

Tokom sedam saborskih dana u Tršiću i Loznici, biće održano 15 književnih, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih sadržaja.

Završna saborska svečanost biće održana u nedelju 16. septembra na Saborištu u Tršiću, kada će tradicionalnu saborsku besedu održati književnik iz Republike Srpske Ranko Risojević.

Organizator Vukovog sabora je Centar za kulturu “Vuk Karadžić” iz Loznice, a pokrovitelji su Ministarstvo kulture i grad Loznica.

Izvor: RTS

ОБРЕН РИСТИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

 

ИЗ ПРОФИЛА
- Бранку Миљковићу

Неки, ваљда с правом, у тишини изрекоше
Да из профила гледано Бранку сличим
Или им се учини можда онако ко у причи
Давној да вазда неко нечији нос имаше

И сем тог поноса шта би друго могло бити
Неки је српски песник некад ласкао своме егу:
Ако он већ једном оде, ја ћу се свакако родити!
И би тако а знаће се да ли вредело је или бегу

Је принчев одлазак сличан, кад ја тек што
Дођох. Ох, како је бедна та ваша шума кса
Верска и млада грана брезе…Авај, није то

Она слика што завађене мири речи. На пса
Луталицу подсећа воз из Загреба што не сме
Без песника. Јер, изван истине нема песме.

 

ЈУТРО

Јутро. И сунце се распростире лагано на
Нежне таласе морске, кости изморене своје
Предајем том тренутку у ували из праисторије
Развлаче ме по шипражју камењу и шпиљама

Које су некад овде домиле марљиве војаке
А сад само око разроко у кршу и жбуњу прену
Се иако уснуло давно је. У овом трену
То кости ове растурене не осећају, већ знаке

Историје која се на њих наталожила
Спис по спис зрно на зрно прах
У камен, стих и књига о времену Дах

Је и крвоток живота - водена сила
Све што руком хтедох, умаче и оку
И само је ехо минулог у будућем току.

Валданос кодУлциња, 02.08.2011

 

ПОСЛЕДЕЊИ ДАН

Слово Цртеж у песку у таласима звук
Из галаксије далеке, из тајанства и мира
У једно писмо прошло и будуће сабира
А коме ће повест бити поверена за наук

Спознаја или слутња, тек чулима се оте
Какав је био последњи дан, без страсти
Сведочиће завичај мој који из ове красоте
Блиста на хоризонту и са њим ће срасти

Да ли ће час тај имати снагу и лепоту вулкана
Из утробе, силину воде из тамних дубина
Или ће нежно сунце овога умилног дана

Ка свом заласку објавити вечност Оца и Сина
Можда нам камен острошки светлошћу у заметку
Благовести. Или ће реч само као на почетку.

Књажевац - Утјеха код Бара, 01-08.августа 2011

 

 

 

OMAŽ DANILU KIŠU U NARODNOJ BIBLIOTECI SRBIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Izložbom “Omaž Danilu Kišu” (Hommage a Danilo Kiš), koja će biti otvorena u četvrtak, 13. septembra, u holu Narodne biblioteke Srbije, obeležava se pola veka od objavljivanja prvih romana Danila Kiša - “Mansarda” i “Psalm 44″ (Kosmos, 1962), saopšteno je danas iz te kuće.

Izložba, čiji je autor Petar Kras, sastoji se iz tri segmenta postavke koju čine prostorna instalacija na zidu od crnog satena pod naslovom “Dunav 1942″, video rad “Dunav 2012″ i serija od 27 printova “Omaž Danilu Kišu”.

Ovaj projekat realizuje se sa ciljem da umetnika prikaže u drugačijem svetlu i da pozove na nova čitanja i interpretacije Kišove umetničke proze.

“Mansarda” i “Psalm 44″ nisu bile Kišovi književni prvenci jer se on već ranije pojavio na književnoj sceni, objavljujući u omladinskim biltenima i književnim časopisima svoje prve pesme i eseje.

Ipak, u životu svakog književnika značajan je trenutak kada iz štampe izađu na videlo prvi romani, a to se Kišu dogodilo pre ravno 50 godina, navodi se u Krasovim beleškama o izložbi.

U veri da je moguće vizualizovati neke delove Kišove poetike, nastala je ova izložba koja se oslanja na citate iz njegovog dijaloga sa Gabijem Glanhmajnom koji je objavio Gradac 1987. godine, a koji je integralno unet u četrnaesti tom sabranih Kišovih dela koja je objavila “Prosveta” 2007. godine pod nazivom “Život, literatura”.

Oslanjajući se na piščeve iskaze date u intervjuu Glanhmajnu, nastao je koncept izložbene postavke.

Ovo je, kako se dodaje u autorovom saopštenju, lični omaž stvaraocu koji je uticao na svet njegovih ideja i rada.

Izvor:Glas javnosti/Tanjug

RESTAURIRANA SLIKA ĐURE JAKŠIĆA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Kolekcionar Đura Popović pored slike “Usekovanje glave Svetog Jovana”

Slika Đure Jakšića “Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja” restaurisana je i po prvi put prikazana u izložbenom salonu Istorijskog arhiva u Zrenjaninu.

U izložbenom salonu Istorijskog arhiva u Zrenjaninu prvi put je javnosti prikazana restaurisana slika Đure Jakšića “Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja”. Sliku je iz Rumunije otkupio novosadski kolekcionar Đura Popović.

U svojoj privatnoj kolekciji, Novosađanin Đura Popović ima blizu hiljadu dela poznatih slikara i vajara sa ovih prostora, a delo Đure Jakšića koje je nedavno slučajno otkrio u Rumuniji, jedno mu je od najdražih.

“Sliku u privatnoj kolekciji iz ovog dela srpskog romantizma nema niko. Jedini sam koji poseduje delo iz tog razvojnog segmenta romantizma”, kaže Popović.

Delo “Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja” od neprocenjivog je značaja za srpsku umetnost, a nalazilo se u rumunskom zamku, gde je pronađeno i otkupljeno od potomaka, kojima je imovina vraćena restitucijom.

Ova slika nastala je iste godine kada su nastala i remek dela “Devojka u plavom” i “Devojka sa lautom”, što se smatra godinom Jakšićevog uzleta.

“Veličina ovog trenutka je što imamo priliku da vidimo sliku za kojom smo čeznuli”, ističe istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Ova slika, ulje na platnu, nastala je 1855. godine u Kikindi nakon što je Đura Jakšić završio akademiju u Minhenu.

Đura Jakšić je jedan od najpoznatijih predstavnika srpskog romantizma, rodio se u Srpskoj Crnji nedaleko od Zrenjanina, a stvorio je brojna kapitalna dela u istoriji srpske kulture.

Izvor: RTS