MARK NOFLER U APRILU 2013. U ARENI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Jedan od najcenjenijih i najkomercijalnijih muzičara svih vremena Mark Nofler (Mark Knopfler), pevač i gitarista legendarnih “Dire Straits”, autor svih njihovih pesama, nastupiće u okviru nove turneje u Beogradu, u Kombank Areni 30. aprila 2013. godine, najavila je danas Arena.

Turneja na kojoj će Nofler promovisati najnoviji, osmi solo album “Privateering” koji Universal Music objavljuje danas, trajaće tokom aprila, maja, juna i jula naredne godine. Imaće 72 nastupa u 25 evropskih zemalja a jedan od gradova biće i Beograd.

Gitarista popularnih “Strejsa”, višestruki dobitnik Gremi nagrada, nedavno je primio najveće priznanje za muzičke autore u Velikoj Britaniji, nagradu za životno delo “Ivor Novello”.

Album “Privateering” sa 20 autorskih pesama prvi je dupli album u njegovoj 35 godina dugoj karijeri. Prema njegovim rečima, što je stariji sve više želi da piše.

“Više nego ikada uživam u pisanju, snimanju i sviranju, u svemu uživam, maštam preko pesama”, izajavio je ovaj britanski muzičar koji će naredne godine krenuti na turneju sa osmočlanim bendom.

Na koncertima pored novog materijala, Nofler će svirati i stare pesme Strejtsa koje su, kako kaže obeležile živote mnogih.

“Naravno, unosim neke promene u sviranju, volim da sviram stare pesme, napisao sam ih i ljudi vole da ih čuju, i to je to,” kaže Nofler koji ove godine obeležava 20 godina od poslednjeg koncerta “Strejtsa”.

Izvpr: RTV

“KLIMT U BEOGRADU”

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Adele Bloh-Bauer, 1907

Povodom 150 godina od rođenja čuvenog austrijskog slikara Gustava Klimta (1862-1918) Grad Beč i Kontaktni biro Grada Beča u Beogradu COMPRESS prirediće u beogradskoj galeriji “Progres” od 31. oktobra do 13. novembra 2012. godine izložbu “Klimt u Beogradu”.

Na izložbi koja je već obišla nekoliko gradova istočne i jugoistočne Evrope biće prikazane visokokvalitetne reprodukcije nekoliko Klimtovih dela.

Osim poznatih slika kao što su “Poljubac”, “Emilie Flege” “Adele Bloh-Bauer” i druge, na izložbi će biti prikazane i reprodukcije slika “Higija” i “Prijateljice II” čiji su originali 1945. godine izgoreli u dvorcu Imendorf u Donjoj Austriji.

Izložba se organizuje uz podršku austrijske kompanije nakita FREYWILLE, a po završetku prikazivanja u Beogradu izložba se seli u Sofiju.

Izvor: Blic - Compress Foto: TWIN

ŠEKSPIR SAVREMENOG FILMA

Nebojša Đorđević    Film, Kultura

Tokom 57 godina dugog filmskog stvaralaštva Kurosava je snimio 30 filmova, tražeći u svakom, počev od “Sage o džudou (1943), odgovor na pitanje kako čovek može biti srećan s drugim

Svetska kinematografija je 6. septembra 1998. godine izgubila jednog od najvećih filmskih stvaralaca. U 88. godini umro je reditelj, scenarista i producent Akira Kurosava, preko čijih je filmova svet upoznao Japan, njegovu istoriju i kulturu, mitove. Filmovi „Rašomon” (1950), „Idiot” (1951), „Živeti” (1952), „Sedam samuraja” (1954), „Telohranitelj” (1961), „Dersu Uzala” (1975) i „Kagemuša: Senka ratnika” (1980) dobili su najveće festivalske nagrade i ušli u anale svetske kinematografije. Tokom 57 godina dugog filmskog stvaralaštva snimio je 30 filmova, tražeći u svakom, počev od „Sage o džudou” (1943), odgovor na pitanje kako čovek može biti srećan s drugim.

I upravo ta dilema koju imaju njegovi junaci učinila je da ga prozovu Šekspirom savremenog filma, koji je poistovećivao sa svojim životom. „Poznajem sebe dovoljno dobro da bih mogao spoznati prostu istinu: ukoliko mi se desi da se rastanem sa filmom nema mi spasa, propao sam, jer film je moj život”, govorio je Kurosava koji je s „Rašomonom”, rađenim na osnovu dveju novela pisca Akutagave Rjunoske „Vrata Rašomona” i „U gustoj šumi”, 1950. godine Evropi i Americi otkrio japanski ,film. Taj film doneo mu je i međunarodnu slavu, a da je vrhunski majstor scenarija i režije pokazao je kada je sa temama vezanim za japanske legende i istorijske priče prešao na savremene, prikazujući u njima društvene poroke („Pijani anđeo”, „Pas lutalica” i drugi).

Iako se radnje svih njegovih filmova odvijaju u Japanu, sunarodnici, koji su ga nazvali Imperator, zameraju mu veliku vezanost za evropsku kulturu i njene književne klasike: Dostojevskog („Idiot”, snimljen po istoimenom romanu ruskog književnika), Gorkog („Na dnu”) i Šekspira („Krvavi presto”, za koji je inspiraciju našao u tragediji „Magbet” i „Zli ostaju živi”, rađenom po „Hamletu”). Kurosava je 1974. godine u studiju „Mosfilma” snimio „Dersu Uzala”, film o Rusiji, sačuvavši pri tome svoj stil. I taj film, u kome je za sižejnu liniju korišćeno delo ruskog naučnika i pisca Vladimira Arsenjeva, ušao je u istoriju kinematografije, a 1975. dobio je „Oskara”.

Kurosava je u svet filma ušao 1936. godine. Pošto mu je dosadilo slikarstvo javio se na konkurs novog filmskog studija „P.C.L.” za asistenta režisera. Imao je 26 godina i sledećih pet radio je sa raznim režiserima. Najveću ulogu u njegovom razvoju i sazrevanju imao je Kahiro Iamamoto, od koga je, između ostalog, naučio da je dobrom režiseru potreban dobar scenario. Vremenom je počeo sam da piše, zatim režira, i uspeh nije izostao, što je potvrđeno nagradama Američke, Britanske i Francuske filmske akademije, Udruženja kritičara Njujorka, te Berlinskog, Kanskog i Venecijanskog filmskog festivala, na kome mu je 1982. godine dodeljena „Počasna nagrada za životno delo”.

„Telohranitelj” - izvor nadahnuća

Kurosavini filmovi izvor su nadahnuća za mnoge reditelje, od kojih su neki, poput Italijana Serđa Leonea, pokušali da ga plagiraju. Leone je u špageti vesternu „Za šaku dolara” (1964) iz „Telohranitelja” pozajmio ideju i snimke, pa je zbog plagijata odlukom suda Kurosavi platio 15 odsto od svetskog prihoda svog filma, i dao mu pravo isključivog distributera u Japanu, Južnoj Koreji i na Tajvanu. Siže „Telohranitelja” 1996. korišćen je i za film „Usamljeni heroj” sa Brusom Vilisom u glavnoj ulozi. U filmu „12″ Nikita Mihalkov je iz „Telohranitelja” pozajmio kadar sa psom koji nosi otrovanu čovečju kost.

Izvor: Dnevni akter Ljiljana Staletović

GLUMCI KOJI SU SE PRETERANO UŽIVELI

Nebojša Đorđević    Film

Kristijan Bejl u filmu “The Machinist”

Možda ste čuli da je Metju Mekonahi drastično smršao zbog uloge u filmu koji trenutno snima „The Wolf of Wall Street”, ali on nije jedini koji je zbog uloge otišao predaleko.

Predstavljamo vam nekoliko glumaca sa kojima bi se malo ko menjao.

Šia Le Buf

Glumac Šia Le Buf priznao je da je zbog uloge u filmu „The Necessary Death of Charlie Countryman” uzeo LSD kako bi shvatio kako je biti drogiran.

„Koliko ja znam, Šon Pen je zapravo seo u električnu stolicu i naterao ekipu da ga zaveže kako bi se uneo u ulogu za ‘Dead Man Walking’. Na takve glumce se ja ugledam”, rekao je on.

Kristijan Bejl

Za ulogu u filmu „The Machinist”, Kristijan Bejl smršao je gotovo 29 kilograma. Verovali ili ne, na snimanju je imao svega 54 kilograma i bio je ozbiljno ugroženog zdravlja.

Nedavno je izjavio da više nikada ne bi otišao tako daleko zbog uloge, ne zato što je mogao umreti, nego zato što ne želi da bude „onaj momak koji gubi kilograme za sve svoje filmove”.

Divajn

Čuveni „drag queen” Divajn pojeo je pseći izmet za potrebe filma „Pink Flamingos”. Kako je ranije izjavio novinarima, kajao se što je to učinio.

Tvrdio je da je tako pisalo u scenariju, ali nije objasnio zašto se nije poslužio nekom zamenom.

Danijel Dej Luis

Danijel Dej Luis jedan je od glumaca koji za svaku ulogu idu predaleko. Za film „My Left Foot” sedeo je u invalidskim kolicima i terao da ga ostatak ekipe hrani tokom celog snimanja.

U pripremama za film „The Boxer” istetovirao je ruke i trenirao kao profesionalac dva puta dnevno, sedam dana u nedelji.

U filmu „In The Name of the Father”, spavao je u napuštenom zatvoru i jeo samo zatvorsku hranu. Za ulogu u filmu „Gangs of New York” lutao je ulicama Rima (gde je film i sniman) i ulazio u tuče sa potpunim strancima.

Čak je dobio i upalu pluća zato što je odbio da nosi topliju jaknu, nego što bi njegov lik.

Robert De Niro

Kako bi odgovarao liku kriminalca iz filma „Cape Fear”, De Niro je smatrao da treba da ima i osmeh kao neko ko je „s one strane zakona”. Pošto prostetika nije mogla da mu pomogne, platio je zubaru 20.000 dolara da mu sve zube izbrusi i praktično pokvari.

Vigo Mortensen

Vigo voli da komunicira sa okruženjem u kom snim film. Zato se družio sa pripadnicima ruskih bandi kada je igrao u „Eastern Promises”, a da bi se pripremio za „Lord of the Rings” pešačio je divljinama Novog Zelanda.

Izvor: B 92

VARAJETI: PASKALJEVIĆEV FILM MEĐU “FILMSKIM LEGENDAMA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Filmski časopis hvali srpskog reditelja

Najuticajniji filmski časopis u svetu “Varajeti” , najavljujući Međunarodni filmski festival u Torontu, posebnu pažnju je posvetio srpskom kandidatu za Oskara, filmu Gorana Paskaljevića “Kad svane dan”, saopštila je danas kuća “Intermedia Netvork”.

Časopis je izdvojio Paskaljevićevo ostvarenje, zajedno sa filmom “Everyday” Majkla Vinterbotoma, koji će imati svoje premijere u okviru prestižne festivalske kategorije “Masters”.

Selekcija “Masters” obuhvatiće 14 filmova reditelja koji su, kako je navadeno, zaslužili status “modernih filmskih legendi”, a među njima su Mihael Haneke, Kristijan Mindjiju, Abas Kjarostami, Bernardo Bertoluči, Kim Ki-duk i drugi.

“Verajeti” je povodom predstojećeg festivala u Torontu objavio i listu zvanica koje će prošetati crvenim tepihom: Tom Henks, Penelope Kruz, Brus Vilis, Gvinet Paltro, Robert De Niro, Marion Kotjar, Džoni Dep.

Domaći kandidat za nagradu Oskar u kategoriji strani film, ostvarenje “Kad svane dan”, koje svedoči o tragičnoj sudbini Jevreja tokom Drugog svetskog rata, na programu festivala je 9. septembra.
Na festivalu u Torontu publici će biti predstavljeno ukupno 289 filmova iz različitih zamalja, od kojih će 146 biti premijerno prikazano.

Izvor; Blic Online/Tanjug