LEGAT MILOŠA CRNJANSKOG U NARODNOJ BIBLIOTECI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - U okviru Dana evropske baštine ”Darivanje i zadužbinarstvo” u četvrtak, 20. septembra u Narodnoj biblioteci Srbije biće otvorena izložba ”Legat Miloša Crnjanskog”.

Prema izričitoj želji, izraženoj u testamentu Vidosave Crnjanski, supruge Miloša Crnjanskog, NBS je 1979. godine primila njegovu zaostavštinu.

Ovaj vredni legat našeg čuvenog pisca sadrži nekoliko bogatih celina - ličnu biblioteku, rukopisnu građu, fotografije, dokumenta, crteže, nameštaj, ukrasne i odevne predmete, navodi se u saopštenju NBS.

Lična biblioteka sadrži 459 bibliografskih jedinica, koje su opisane u štampanom katalogu koji je objavila Svetlana Jančić u ”Katalogu lične biblioteke Miloša Crnjanskog”, dok je 1.211 bibliografskih jedinica rukopisne zaostavštine obradila Nada Mirkov-Bogdanović i objavila u ”Katalogu rukopisne zaostavštine Miloša Crnjanskog”.

Fond fotografija sadrži 179 fotografija Crnjanskog i njegove porodice, dok se u zbirci dokumenata nalaze đačke knjižice, studentski indeksi, novinarske legitimacije i druga lična dokumenta.

Posebnu celinu čine crteži iz gimnazijskih dana, kao i jedan autoportret u ulju.

U legatu se nalaze i pisaći sto i stolica, komoda, pisaća mašina, foto-aparat i nekoliko ukrasnih predmeta. Zanimljivost legata predstavlja kofer Miloša Crnjanskog sa njegovim džemperom i pantalonama.

Postavka predstavlja samo mali deo bogate i raznovrsne zaostavštine Miloša Crnjanskog koja se čuva u NBS.

Povodom izložbe, Nada Mirkov-Bogdanović održaće predavanje na temu Legati i zadužbine kao izvori za naučna istraživanja - rukopisna zaostavština Miloša Crnjanskog.

Izvor:Glas javnosti

BIBLIOTEKE SAME BIRALE KNJIGE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

Predrag Marković (foto arhiva Politike)

Za vreme mandata Predraga Markovića, Ministarstvo kulture otkupilo 2.616 knjiga od njegove kuće „Stubovi kulture”

Bivši ministar kulture Predrag Marković izjavio je juče da za vreme svog mandata nije doneo odluku da se kupe knjige za biblioteke u Srbiji od izdavačkog preduzeća „Stubovi kulture”, čiji je on bio vlasnik, odgovarajući time na optužbe koje mu stavljaju na teret sukob interesa. Marković je rekao da biblioteke same odlučuju koje knjige će da otkupe, a da ministar samo potpisuje te odluke, što je on i učinio, prenela je Beta.

Odluku o otkupu knjiga ne donosi ministar već je to izbor naslova koje biblioteke traže. Stotine izdavača u tom procesu učestvuju, na tom konkursu sve je javno i transparentno, i niko nije imao nikakvu primedbu”, naveo je Marković dodajući da se izdavačka kuća „Stubovi kulture” nije javila na otkup knjiga, ali su se „biblioteke bunile zbog toga što su ostale bez novih knjiga poput naslova Dušana Kovačevića i Svetlane Velmar Janković”.

Sajt „Pištaljka” objavio je juče da je Ministarstvo kulture sredinom ove godine otkupilo 2.616 knjiga, odnosno 24 naslova od izdavačkog preduzeća „Stubovi kulture” d.o.o. čiji je vlasnik bio tadašnji ministar Predrag Marković, a da vrednost knjiga koje je ministarstvo budžetskim novcem otkupilo od „Stubova kulture” za potrebe javnih biblioteka u Srbiji iznosi 1.171.903,12 dinara.

Marković je devetog aprila 2012. potpisao odluku kojom je raspodelio 89.978.938,37 dinara izdavačkim preduzećima i autorima koji samostalno izdaju svoje knjige, podseća sajt „Pištaljka”.

Na konkurs ministarstva za otkup javnih publikacija objavljenih 2011. godine za potrebe javnih biblioteka u Srbiji prijavilo se 220 izdavača. Komisija je predložila ministru da izabere 191 izdavača, uključujući i izdavačko preduzeće „Stubovi kulture”. „Stubovi” su se kasnije našli među 24 izdavača koja su od ministarstva dobila iznos veći od milion dinara.

Marković je, podsetimo, vlasnička prava u ovoj firmi u martu 2011. preneo na Vesnu Tešić-Milovanović. Agencija za borbu protiv korupcije je, međutim, ocenila da Marković, zbog sukoba interesa, mora da napusti i poziciju urednika izdanja u „Stubovima kulture”.

Odgovarajući Agenciji za borbu protiv korupcije Marković je u tekstu objavljenom 25. avgusta u „Politici”, naveo da su fabrikovani napadi na njega sada zamenjeni napadima na njegovu izdavačku kuću koja već dvadeset godina okuplja najeminentnije srpske pisce. Podsetivši uzgred da i dalje namerava da živi u svom jednosobnom stanu, Marković je tom prilikom ponudio prodaju 100 odsto vlasništva „Stubova”, za početnu cenu od jednog dinara. Ponuda, kako je istakao u svom članku, važi mesec dana, dakle, do kraja ovog meseca…
Izvor: Politika M. S.

VUKOV SABOR 78. PUT

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Loznici počeo 78. Bukov sabor. Do 16. septembra u Loznici i Tršiću biće održano 15 književnih, likovnih, muzičkih, scenskih i drugih sadržaja.

Najstarija kulturna manifestacija u Srbiji “Vukov sabor”, posvećen reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću, počeo je sinoć u Loznici.
Vukov-sabor-100912.jpg

Ovogodišnji 78. sabor otvorio je ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković, koji je istakao važnost Vukovog sabora za obeležavanje uspomene na život i rad velikana srpske kulture.

“Od 1933. godine kada je održan prvi sabor, ova manifestacija je dobila opštenarodni kulturno prosvetni karakter. Danas Vukov sabor spaja gradove Srbije, prezentuje njihove umetnike i teži da postane mesto susretanja kultura Balkana i Evrope”, rekao je Petković u prepunoj sali Vukovog doma kulture.

Prve saborske večeri, u okviru ciklusa “Moj grad”, nizom programa predstavljena je kultura i istorija grada Kruševca, dok je u galeriji “Mina Karadžić” postavljena je dokumentarna izložba “Život u Lazarevom gradu” Narodnog muzeja iz Kruševca.

U holu Vukovog doma otvorena je izložba karikatura Festivala humora i satire “Zlatna kaciga”, Kulturnog centra Kruševca, dok su se na gradskom šetalištu mladi Kruševca predstavili pesmom i igrom.

Lozničanima se sinoć predstavilo i Kruševačko pozorište predstavom “Put oko sveta” Branislava Nušića u režiji Juga Radivojevića, a glavne uloge tumačili su: Milorad Mandić Manda, Ljiljana Stjepanović i Milija Vuković.

Tokom sedam saborskih dana u Tršiću i Loznici, biće održano 15 književnih, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih sadržaja.

Završna saborska svečanost biće održana u nedelju 16. septembra na Saborištu u Tršiću, kada će tradicionalnu saborsku besedu održati književnik iz Republike Srpske Ranko Risojević.

Organizator Vukovog sabora je Centar za kulturu “Vuk Karadžić” iz Loznice, a pokrovitelji su Ministarstvo kulture i grad Loznica.

Izvor: RTS

ОБРЕН РИСТИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

 

ИЗ ПРОФИЛА
- Бранку Миљковићу

Неки, ваљда с правом, у тишини изрекоше
Да из профила гледано Бранку сличим
Или им се учини можда онако ко у причи
Давној да вазда неко нечији нос имаше

И сем тог поноса шта би друго могло бити
Неки је српски песник некад ласкао своме егу:
Ако он већ једном оде, ја ћу се свакако родити!
И би тако а знаће се да ли вредело је или бегу

Је принчев одлазак сличан, кад ја тек што
Дођох. Ох, како је бедна та ваша шума кса
Верска и млада грана брезе…Авај, није то

Она слика што завађене мири речи. На пса
Луталицу подсећа воз из Загреба што не сме
Без песника. Јер, изван истине нема песме.

 

ЈУТРО

Јутро. И сунце се распростире лагано на
Нежне таласе морске, кости изморене своје
Предајем том тренутку у ували из праисторије
Развлаче ме по шипражју камењу и шпиљама

Које су некад овде домиле марљиве војаке
А сад само око разроко у кршу и жбуњу прену
Се иако уснуло давно је. У овом трену
То кости ове растурене не осећају, већ знаке

Историје која се на њих наталожила
Спис по спис зрно на зрно прах
У камен, стих и књига о времену Дах

Је и крвоток живота - водена сила
Све што руком хтедох, умаче и оку
И само је ехо минулог у будућем току.

Валданос кодУлциња, 02.08.2011

 

ПОСЛЕДЕЊИ ДАН

Слово Цртеж у песку у таласима звук
Из галаксије далеке, из тајанства и мира
У једно писмо прошло и будуће сабира
А коме ће повест бити поверена за наук

Спознаја или слутња, тек чулима се оте
Какав је био последњи дан, без страсти
Сведочиће завичај мој који из ове красоте
Блиста на хоризонту и са њим ће срасти

Да ли ће час тај имати снагу и лепоту вулкана
Из утробе, силину воде из тамних дубина
Или ће нежно сунце овога умилног дана

Ка свом заласку објавити вечност Оца и Сина
Можда нам камен острошки светлошћу у заметку
Благовести. Или ће реч само као на почетку.

Књажевац - Утјеха код Бара, 01-08.августа 2011

 

 

 

OMAŽ DANILU KIŠU U NARODNOJ BIBLIOTECI SRBIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Izložbom “Omaž Danilu Kišu” (Hommage a Danilo Kiš), koja će biti otvorena u četvrtak, 13. septembra, u holu Narodne biblioteke Srbije, obeležava se pola veka od objavljivanja prvih romana Danila Kiša - “Mansarda” i “Psalm 44″ (Kosmos, 1962), saopšteno je danas iz te kuće.

Izložba, čiji je autor Petar Kras, sastoji se iz tri segmenta postavke koju čine prostorna instalacija na zidu od crnog satena pod naslovom “Dunav 1942″, video rad “Dunav 2012″ i serija od 27 printova “Omaž Danilu Kišu”.

Ovaj projekat realizuje se sa ciljem da umetnika prikaže u drugačijem svetlu i da pozove na nova čitanja i interpretacije Kišove umetničke proze.

“Mansarda” i “Psalm 44″ nisu bile Kišovi književni prvenci jer se on već ranije pojavio na književnoj sceni, objavljujući u omladinskim biltenima i književnim časopisima svoje prve pesme i eseje.

Ipak, u životu svakog književnika značajan je trenutak kada iz štampe izađu na videlo prvi romani, a to se Kišu dogodilo pre ravno 50 godina, navodi se u Krasovim beleškama o izložbi.

U veri da je moguće vizualizovati neke delove Kišove poetike, nastala je ova izložba koja se oslanja na citate iz njegovog dijaloga sa Gabijem Glanhmajnom koji je objavio Gradac 1987. godine, a koji je integralno unet u četrnaesti tom sabranih Kišovih dela koja je objavila “Prosveta” 2007. godine pod nazivom “Život, literatura”.

Oslanjajući se na piščeve iskaze date u intervjuu Glanhmajnu, nastao je koncept izložbene postavke.

Ovo je, kako se dodaje u autorovom saopštenju, lični omaž stvaraocu koji je uticao na svet njegovih ideja i rada.

Izvor:Glas javnosti/Tanjug