BORINI POZORIŠNI DANI OD 20.10.

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Foto: juznevesti.com

Manifestacija “Borini pozorišni dani” biće održana u Vranju od 20. do 25. oktobra, izjavila je direktorka vranjanskog pozorišta “Bora Stanković” Radmila Đorđević.

“Požar u kome je 2. jula izgorela zgrada pozorišta ‘Bora Stanković’ neće sprečiti organizovanje manifestacije ‘Borini pozorišni dani’, a predstave će biti održane u Domu vojske u Vranju”, rekla je Đorđevićeva.

Ona je rekla da će glumci pozorišta “Bora Stanković” večeras u sali Doma vojske otvoriti sezonu 2012/2013. godine, predstavom “Ženski razgovori” u režiji Nebojše Dugalića, po tekstu Duška Radovića.

“Na osnovu rekvizita i opreme koji su sačuvani od požara možemo da igramo samo četiri predstave, tako da će u nastupajućoj sezoni najverovatnije biti izvođena po jedna predstava nedeljno, ili u dve nedelje”, rekla je Đorđević.

Prema njenim rečima, za festival “Borini pozorišni dani” koji će 32. put biti organizovan u Vranju u čast velikana srpske književnosti Borisava Stankovića, glumci vranjskog pozorišta spremaju premijeru predstave “Narodna drama”.

Komad u režiji Snežane Trišić, po tekstu Olge Dimitrijević, otvoriće 20. oktobra festival koji će ovoga puta imati revijalni karakter, za prikupljanje donacija za obnovu i izgradnju novog pozorišta u Vranju.

Za obnovu vranjskog pozorišta do sada je prilozima različitih donatora prikupljeno 5,6 miliona dinara, rekla je Đorđevićeva.

Na “Borinim pozorišnim danima” od 20. do 25. oktobra učestvovaće glumci Tanja Bošković i Zijah Sokolović, UK Vuk Karadžić iz Beograda i šabačko pozorište. U pratećem programu festivala biće organizovana izložba skica pozorišnih kostima i fotografija Zore Živadinović Davidović, unuke Bore Stankovića.

Izvor: B92/Beta

LJUBAVNA DRAMA U SARAJEVU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Penelope Kruz u filmu „Rođen dvaput”

60. SAN SEBASTIJAN

Dva crno-bela španska filma, Penelope Kruz u fascinantnoj fizičkoj transformaciji, a Monika Beluči kao Iranka Mina u novom filmu Bahmana Gobadija

San Sebastijan - U trenucima dok šaljemo ovu festivalsku priču, u San Sebastijanu baš kao i u celoj Španiji, u toku je generalni štrajk protiv mera vlade koje se odnose na „seču” sredstava namenjenih javnom sektoru u šta spadaju i kulturne delatnosti. Veliki baskijski i španski turistički i kulturni centar na obali Atlantika blokiran je. Nijedna prodavnica ili ustanova ne radi, zatvoreni su svi kafei i restorani, javni prevoz takođe. Od 22 dvorane koje su na raspolaganju sansebastijanskom filmskom festivalu, sa skraćenim radnim vremenom radi samo jedna i to za svega tri projekcije i isključivo za akreditovane novinare i kritičare…

Svi festivalski gosti i učesnici pokazuju razumevanje i za štrajk i za ekonomske nedaće Španije, koje kao da se ne odnose na ovogodišnje, jubilarno festivalsko izdanje, na kojem zvučna filmska imena jedno drugo svakodnevno stižu i prestižu. Juče je ovde boravila i Penelope Kruz sa svojim italijanskim kolegom glumcem Serđom Kasteljitom koji je prema romanu Margaret Mazantini režirao film „Rođen dvaput”, jednim delom snimljen i u Sarajevu. Kruzova tumači lik Đeme koja uoči Olimpijade, u Sarajevu (1984) proučava književno delo Andrića, upoznaje lokalnog pesnika Gojka (Adnan Hasković, inače najuverljiviji u filmu ali i nepotpisan u katalogu) i sreće ljubav svog života - američkog fotografa Dijega (Emil Hirš). Ova tri lika postaju sudbinski povezana, rat u Sarajevu služi kao kulisa za često „nakalemljenu” ljubavnu dramu (očigledan problem scenarija) i mesto rađanja Đeminog sina i mesto u koje će ga posle 16 godina od rata dovesti kako bi upoznao svog pravog oca… Kasteljitov film ima pretenzije da bude umetnički film, ali je rezultat toga artificijelnost. Najzanimljivije je u filmu to što Penelope Kruz doživljava fizičku transformaciju, jer igra lik u rasponu od 20 godina i što italijanski govori bez ikakvog akcenta…

Monika Beluči u filmu „Rinova sezona”

Mnogo se bolje na „tuđem terenu” snašla italijansko-francuska zvezda Monika Beluči koja je izvrsna u „Rinovoj sezoni”, novom filmu prognanog iranskog reditelja Bahmana Gobadija, snimanom na granici Turske i Irana. Reč je o poetskom i dramski snažnom filmu inspirisanom istinitom životnom pričom jednog slavnog kurdsko-iranskog pesnika Sahela (u filmu ga igra Bahruz Vosugi) koji je dolaskom ajatolaha Homeinija na vlast bio osuđen na 30 godina robije zbog poezije koja je „u suprotnosti sa svetonazorima islamske revolucije”. Njegovoj porodici je zvanično javljeno da je mrtav, pokazan im je i njegov grob nad kojim su ga njegovi najmiliji oplakivali dok je on u kazamatu prolazio kroz najgore moguće fizičke torture. Njegova supruga Mina (Monika Beluči, dočekana na sceni sa oduševljenjem) provela je 10 godina u zatvoru u kojem je bila i silovana, oplakivala je „mrtvog” muža i konačno prebegla u Tursku. U Gobadijevom filmu ima malo reči. Slike govore mnogo više dok se u pozadini povremeno čuju originalni pesnikovi stihovi koje niko nikada nije mogao da „uhapsi”…

Španski autori su ove godine priredili pravo iznenađenje pojavivši se u glavnom takmičarskom programu sa čak dva crno-bela filma. Izvrstan utisak ostavio je crno-beli nemi film „Snežana” Pabla Bergera koji je na ovom projektu radio još od 2005. godine, znatno pre Hazanavisijusa i njegovog „Artiste”. Bergerov film je šarmantna i humorna rekonstrukcija popularne bajke braće Grim, smeštena u 1920. godinu negde u Andaluziji. Negde u planinskim predelima koji graniče Francusku i Španiju, u godinama Drugog svetskog rata, smeštena je priča filma „Artista i model” Fernanda Truebe, crno-bela oda životu, umetnosti i umetnicima. U opravdano sporom ritmu, u prigušenim tonovima, Trueba slika portrete starog francuskog skulptora (Žan Rošefor), njegove verne žene i umetničkog saborca (Klaudija Kardinale koju je publika ispratila sa ovacijama) i mlade Španjolke odbegle iz Frankovog zatvora (Aida Folš), koja će mu postati model i inspiracija, ujedno otvarajući pitanja čina umetničke kreacije, ali i mogućnosti povratka poverenja u čovečanstvo.

Osim španske neme „Snežane”, u vrhu na listama je i „U kući”, novi film francuskog reditelja Fransoa Ozona koji je, zapravo, adaptacija pozorišnog komada španskog dramskog pisca Huana Majorge ujedno i pisca ovog inteligentnog, duhovitog i veoma kreativnog scenarija. Priča o profesoru književnosti i njegovom talentovanom učeniku, ujedno je i priča o umeću pričanja priče koja, poput stvarnog života, može da ode na bilo koju stranu - u dramu, u suspens ili u komediju. Vrlo dobra kreacija tandema Ozon-Majorga i izvrsni glumački doprinosi Fabrisa Lukinija i Kristin Skot Tomas.

Izvor: Politika Dubravka Lakić

NAIVNO SLIKARSTVO U DOMU VOJSKE OD 2. OKTOBRA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

BEOGRAD - Retrospektivna izložba slika klasika naivne umetnosti Dušana Jevtovića biće otvorena u utorak, 2. oktobra u Galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu, najavili su organizatori.

Muzejski savetnik i autor izložbe Nina Krstić rekla je da će na izložbi biti postavljeno 60 radova Dušana Jevtovića, medju kojima ulja na platnu, crteži i skice, kao i kistovi, štafelaj i boje koje je umetnik koristio.

“U žiži Jevtovićevih interesovanja je čovek, a to pokazuje njegovu humanost i ljubav prema bližnjem”, rekla je Krstić.

Saradnik u postavci i ćerka pokojnog autora Ivanka Jevtović navela je da je njen otac živeo za svoje slike.

“Uvek je govorio da će slikati dok bude živ i da će biti ziv dok bude slikao”, ispričala je Ivanka Jevtović.

Dušan Jevtović (1925-2011.) počeo je da slika 1956. godine, a za pet decenija umetničkog stvaralaštva svrstao se medju najznačajnije naivne umetnike sveta.

Izvor: Beta

KAPOR JE SRPSKU ČEHOV

Nebojša Đorđević    Vesti

Momo Kapor (Foto T. Janjić)

Bileća - Okruglim stolom „Književno delo Moma Kapora”, u Bileći su počeli četrnaesti Ćorovićevi susreti pisaca „Srpska proza danas”. Skupu, u čijem je radu učestvovalo petnaestak pisaca i književnih kritičara, prisustvovala je i Ljiljana Kapor, piščeva supruga.

Jovan Delić, u uvodnim napomenama, podsetio je da je Kapor dobio nagradu „Svetozar Ćorović” za knjigu „Uspomena jednog crtača”, 1999. godine. To je kosmopolitska knjiga jednog izrazito nacionalno usmerenog umetnika. Toliko je u njoj sveta - da čovek poželi malo više Hercegovine. Ali, to je u tradiciji srpske književnosti: ona je od Svetog Save, preko Dositeja i Vuka, pa i Crnjanskog, Rastka Petrovića i Ive Andrića, sve do današnjih svojih najznačajnijih pisaca, izrazito kosmopolitska, univerzalna, s težnjom da se integriše u svet.

O Kaporovom boemskom traganju za „izgubljenim rajem”, u knjigama, i u slikarstvu, govorio je Svetozar Koljević. Njegov roman „Zelena čoja Montenegra”, primetio je, čežnja je da se kulturološke razlike premoste, ili bar gledaju bez zlobe. U tom smislu, značajna je bliskost kneza Nikole i Osman-paše, kao i prijateljstvo Mome Kapora i Zuke Džumhura. Radoslav Bratić je istakao da je „Politika” mnogo dobila što je u nedeljni broj vratila Kaporove priče, a potom je podsetio na njegove reči kada je dobio nagradu „Svetozar Ćorović”: „Mi Kapori, umiremo ili od srca, ili od metka. Najbolji među nama, od metka u srce”.

Poput mitskog grčkog kralja Midasa, koji je sve što pogleda pretvarao u zlato, ističe Rajko Petrov Nogo, Momo Kapor ima prokletstvo da se sve što napiše i objavi - pretvori u bestseler. Ali ima i rastrežnjujuću samosvest, koju kroti oholost, jer zna da je put u književnost, s obe strane, zasut grobljem bestselera. Svaka velika kultura bila bi srećna da ima pisca kakav je Kapor. Samo kod nas, skribenti mogu tako komotno, sa visine svoga nepostojanja, u nekad ozbiljnim novinama, da šilje svoja tupa pera na ono što piše i priča ovaj srpski Čehov. Lak i prozračan, u džinsu, ili maskirnoj uniformi.

Uz napomenu da je Kapor kultni pisac srpske džins-proze, Petar Pijanović je naglasio tri najznačajnije novine koje je donela njegova proza: on uspostavlja kritički, nov odnos prema etabliranim, ideologizovanim vrednostima i prema takozvanoj ozbiljnoj književnost, donosi nove teme koje se, pre svega, tiču sveta mladih i bitno inovira žanr kojim se taj svet prikazuje.

Ranko Popović je govorio o poetici proze Mome Kapora, na primeru njegove knjige „Hronika izgubljenog grada”. Potom je ispričao da u Bosni i Hercegovini nikako da se okonča rad na kolekciji „Sto slovenskih romana”, jer je Republika Srpska, kao svoju prvu, najvažniju knjigu, predložila upravo „Hroniku izgubljenog grada” Mome Kapora. Dodao je na kraju da će Kapor tek dobijati na značaju. Nadahnuto, duhovito, Vule Žurić je govorio o ratnim danima u Sarajevu, gde je rođen, kada je želeo da postane književni lik. I dok tavorimo u „toplom siromaštvu”, nema nikoga da za strašnu budućnost ispiše sadašnjost - kao buduću bolju prošlost. Nedostaje, upravo, Momo Kapor, koji bi, zlu ne trebalo, zapisao sve te vredne sitnice.

Mićo Cvijetić je uporedio tri književna gledanja na prozno delo Moma Kapora: Milisava Savića, Rajka Petrova Noga i Branka Stojanovića. Savić, u predgovoru knjige „Najlepše priče Moma Kapora”, kaže da se Kaporove lepe priče dešavaju u sadašnjosti, svuda tamo gde se njihov autor „skita”: na Adi Ciganliji, u Sarajevu, Njujorku, Parizu, Dubrovniku ili krševitoj i ratničkoj Hercegovini. U knjizi „Zapiši to, Rajko”, Rajko Petrov Nogo govori o nerazdvojnom prijateljstvu dva potpuno različita karaktera, koji su se kao magnet privlačili: „Ja papan, on raja. Ja isključiv, on blagorodan i otvoren. Ja seosko, pa domsko, on gradsko dete”. Branko Stojanović je Kaporu posvetio čitavu knjigu: „Momo Kapor - od džins proze do proze u maskirnoj uniformi”, u kojoj se bavi Kaporovim delom i odnosom kritike prema njemu.

Na dramaturške „rukavce” u prozi Moma Kapora ukazao je Branko Brđanin. Prva Kaporova pozorišna drama bila je „Licitacija”, koja je izvedena u Narodnom pozorištu u Sarajevu, 1964. Duško Pevulja je analizirao odnos Igora Mandića prema delu Moma Kapora. Mandić ističe lakoću Kaporovog pisanja, kao i nesumnjiv kvalitet njegovog literarnog talenta, a posebno ukazuje na njegov humor i ironiju, s kojom razobličava skorojevićevski mentalitet. Srđan Milićević je naglasio da je Momo Kapor bio slavniji od najvećih muzičkih zvezda, slavniji od najpoznatijih glumaca. Pisao je zanimljivo, čitaoci njegove knjige ne ostavljaju nedočitanim.

U galeriji „Prosvjete”, u Bileći, izložbu slika i crteža Moma Kapora, otvorio je Nikola Kusovac.

U Gacku, počeo je s radom naučni skup: „Hercegovina za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije 1918-1941″.

Izvor: Politika Zoran Radisavljević

POČELA 90 SEZONA BEOGRADSKE FILHARMONIJE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Koncertom iz ciklusa “Nove godine”, Beogradska filharmonija je u Kolarčevoj zadužbini otvorila 90. sezonu.

Ostale vesti iz kategorije

U prisustvu predstavnika verskih zajednica, Filharmonija je sinoć u jubilarnu sezonu ušla obeležavanjem Jevrejske nove godine.

Pod upravom gostujućeg dirigenta orkestra Aleksandra Rahbarija, u prisustvu predstavnika verskih zajednica, Fulharmonija je počela koncert izvodjenjem dela himne Srbije.

Dirigent Rahbari, jedan od sledbenika Hansa Svarovskog i nekadašnji asistent Herberta fon Karajana u Berlinskoj filharmoniji, još prilikom prvog gostovanja u Beogradskoj filharmoniji, ostvario je poseban odnos sa orkestrom za koji kaže da je “mlad, svež i motivisan”, a od sezone 2011/2012 je stalni gostujući dirigent.

Na programu su bila prva simfonijska ostvarenja Leonarda Bernštajna i Gustava Malera (Jeremija i Titan), inspirisana jevrejskom tradicijom, a kao solista nastupila je mecosopran Sanja Anastasija.

Kao i prethodnih godina, Beogradska filharmonija ciklus koncerata “Nove godine” počela je koncertnim obeležavanjem Jevrejske nove godine.
Slede novogodišnji koncerti po islamskom, gregorijanskom, julijanskom i kineskom kalendaru.

Novina je što se koncerti iz ovog ciklusa više ne održavaju petkom već četvrtkom. Svi ostali koncerti ostaju u stalnom koncertnom terminu, petkom na Kolarcu.

Izvor: 24 sata/Tanjug