VERGILIJE U GAMZIGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

Gamzigrad, Beograd - Tokom proteklog vikenda duh antike oživeo je arheološko nalazište carske palate Feliks Rimuliane - Gamzigrada, koje se od sredine 2007. nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Gamzigrad u subotu, a Kladovo sinoć bili su domaćini prvog Antika festa, u okviru koga je tuzlanski Teatar Kabare izveo Vergilijevog „Eneidu”, beogradski KUD Lola đurđevdanske običaje timočkog kraja, a predstavljena je i knjiga Gvida Padauana „Antičko pozorište” u izdanju Klija.

„Trodelni” program proveo je u subotu publiku kroz različite delove Galerijevog carskog grada osvetljene bakljama, a na istočnom brdu Magura, gde se nalaze carske grobnice Galerija i njegove majke Romule, zapaljena je vatra u znak sećanja na poslednju apoteozu u Rimskom carstvu. Imperator Galerije je poslednji smrtnik koji uzdignut među bogove pre više od 1.700 godina.

Pred publikom najpre je održano kratko ilustrativno predavanje o antičkoj drami. Osim čitanih delova iz Padauanovog vodiča kroz „Antičko pozorište” izvedeni su i odlomci pojedinih drama u klasičnom i savremenom kostimu, ističući svevremenost antičkih tema. Reditelj Vlado Kerošević nije krio uzbuđenje što je Teatar Kabare deo Vergilijevog epa o trojanskom junaku Eneju i njegovoj tragičnoj ljubavi sa kraljicom Kartagine Didonom izveo u Feliks Romulijani, čija je „atmosfera izmeštena van vremena”.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture prvi Antika fest realizovali su: Narodni muzej Zaječar, Pozorište „Zoran Radmilović”, Centar za kulturu Kladovo, Etnografski muzej iz Beograda, Izdavačka kuća Klio i Kreativna Srbija. U programu su neposredno učestvovali i pokretači ove manifestacije: reditelj Nebojša Bradić, direktori Klia i zaječarskog Narodnog muzeja Zoran Hamović i Bora Dimitrijević.

- Naša ideja je da se napravi nešto u vezi sa antičkim nasleđem, ne u elementarnom vidu popularizacije, nego kao određena vrsta znanja koja treba da dopre do ljudi. Važno je saznamo nešto i o sopstvenom antičkom nasleđu, jer je to, verovatno, najtanje znanje koje naš narod ima. To je veoma važno, ne zbog 2013. i Konstantina, nego zbog jedne vrste inspiracije umetnicima i ljudima koji se bave drugim stvarima, ali ih može zanimati antičko nasleđe. Naša ideja je da oni animiraju ovaj prostor, što je samo jedan od činilaca važan da mesto „progovori” i postane deo ne kulturne mape, nego mreže interesovanja. Drugi važan činilac je publika - kaže za Danas Zoran Hamović.

On napominje da su Klio i Kreativna Srbija sa Antika festom želeli da „pokažu šta se sve može uraditi sa dobrim idejama i da nije sve uvek u parama”. Kreativna Srbija, prema njegovim rečima, „kreira narative koji omogućavaju pojedinim gradovima da sebe prepoznaju u sasvim novom ruhu sa željom da se razvijaju i kao kulturne destinacije”. Kako se planira, Antika fest narednih godina trebalo bi da uključi i druge antičke arheološke lokalitete u Srbiji.

Izvor: Danas J. T.

BERČEK GLUMAC PRVE VEČERI FILMSKIH

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Za glumca prve festivalske večeri niška publika izabrala je Aleksandra Berčeka za ulogu profesora Koste Vujića u istoimenom filmu.

Ulogu u ovom filmu Berček je posvetio svom nekadašnjem kolegi Pavlu Vujisiću. On je pohvalio odnos niške publike prema glumcima.

- Taj odnos je jedinstven i toga zaista nema nigde u svetu. Zbog te prisnosti sa publikom glimci vole da dolaze u Niš - rekao je Berček.

Večeras od 20:30h biće prikazan film “Zverinjak”, a nakon toga na programu je film “Doktor Rej i đavoli”.

Drama “Zverinjak” dešava se u jednom srpskom selu početkom devedesetih godina. Starain, najmoćniji čovek u selu, obećao je ruku svoje kćeri, sinu seoskog šumara.

Priča se komplikuje kada se u selo, sa robije, vrati Petar koji je bio osuđen zbog ubistva starijeg Strainovog sina.

Film “Doktor Rej i đavoli” je priča o slavnom holivudskom reditelju Nikolasu Reju, koji dolazi u Jugoslaviju kako bi sarađivao sa direktorom “Avala filma” na projektu “Doktor Rej i njegovi đavoli” po romanu kultnog autora Dilana Tomasa.

Po tradiciji, između filmova će biti održan “In memoriam”, kraći filmski omaž, koji će publiku podsetiti na sve one glumce koji više nisu sa nama.

U okviru pratećeg progama od 17h u bioskopu “Kupina” biće održana projekcija filmova sa “Free Net World” festivala. Od 18:30h u istom bioskopu biće prikazan dokumentarni film “Sonja”, o glumici Sonji Savić.

Ulaz na pratzeći program je slobodan.

Izvor Južne vesti Jelena Cvetković