VIŠE OD 400 IZVOĐAČA NA NIŠVILU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Beograd - Internacionalni džez festival Nišvil održaće se od 14. do 19. avgusta i biće najposećeniji do sada, jer će se program odvijati paralelno u pet gradova, na 10 stejdževa, a nastupiće preko 400 izvođača, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Kulturnom centru Beograda. Nastupi koji će se održati u Vranju, Leskovcu i u Surčinu predstavljaju ovogodišnje novine Nišville jazz festivala.

Glavni program biće održan na Niškoj tvrđavi, a svi programi, osim onih na mejn stejdževima (Earth & Sky) biće besplatni.

Prvog dana na glavnoj bini nastupiće jedan od najznačajnijih džez i džez-rok muzičara, francuski violinista Jean Luc Ponty, sa kojim je počela nova era kada je reč o violini i džezu. Iste večeri, a u okviru Mercy projekta, nastupiće i dvostruki dobitnik Grammy nagrade, basista John Patitucci. Publika će imati priliku da upozna i čuje jedan od najuspešnijih afričkih sastava, začetnike pravca world music - bend „Osibisa”.

Jedan od ekskluziviteta ovogodišnjeg Nišvila je i sastav „Defunkt Funk Experience”, koji će nastupiti u petak, 17. avgusta. Ovaj sastav predvode fank džez legende Jamaaladeen Tacuma i Joseph Bowie.

U subotu, 18. avgusta, nastupiće najveći broj izvođača, a neki od njih su njujorški kvintet „Opus 5″, koji će tog dana premijerno u Evropi promovisati svoj novi album, zatim makedonski gitarista, kompozitor, aranžer i predavač Toni Kitanovski zajedno sa svojim džez triom i Oscarom Salasom ; Adrian Gaspar Trio ft. Gabriel Rosati & Lucian Nagy, potom i jedan od najboljih gypsy swing gitarista današnjice Lolo Merier i mnogi drugi.

Poslednji dan festivala je rezervisan za pionire londonske acid scene The Brand New Heavies, najoriginalniji i najuzbudljiviji sastav britanske scene Get The Blessing, švedski kvartet koji predvodi jedan od najboljih skandinavskih muzičara - trubač Anders Bergcrantz, kao i jedan od najuspešnijih i najboljih niških fusion džez sastava - Eyot.

Alexandre Cunha Quintet, koji predvodi jedan od najboljih bubnjara, Alexandre Cuha, nastupiće čak tri puta: 15. avgusta na River Stageu, a potom 16. avgusta na glavnoj bini, kao i u prepodnevnim časovima na ceremoniji otvaranja na Matine Stageu.

Pored muzičkog programa, publika će imati priliku da prisustvuje promociji novih knjiga o džezu, kao i da pogleda film „The Artist” francuskog reditelja Michela Hazanavicusa, koji je na poslednjoj dodeli nagrada Američke filmske akademije dobio pet Oskara. Za ovaj film džez segmente je snimio Brussels Jazz Orchestra, koji će, takođe, nastupiti na Nišvilu 17. avgusta. Uz njih će pevati portugalska pevačica Maria Joao i belgijski pevač David Linx. Film će se prikazivati svake večeri, od 16. do 19. avgusta, a ulaz će biti besplatan.

Kako Nišvill svake godine radi na promociji i podršci mladih džez bendova, tako će i ove godine, prvi put na velikoj bini Nišvila nastupiti beogradski sastav „Naked”. Njihova muzika je spoj džeza, fanka i etno balkanske muzike. Za šest godina postojanja, bend je imao preko 120 nastupa širom Evrope. Na ovom 29. džez festivalu, saksofonisti, kompozitoru Milivoju Mići Markoviću biće dodeljena nagrada za životno delo.

Izvor: Danas M. Bojanić

ZATVARANJE OI: KREM BRITANSKOG POPA

Nebojša Đorđević    Vesti

Dejmon Albarn, bend

Pod nazivom „Simfonija britanske muzike”, dvoipočasovna ceremonija zatvaranja Olimpijskih igara održaće se 12. avgusta u Londonu, uz učešće najvećih britanskih muzičkih zvezda.

Iako su se organizatori trudili da u tajnosti sačuvaju imena učesnika poslednje londonske olimpijske večeri, izvesno je da će publiku sa raskošne bine pozdraviti Eni Lenoks, Džordž Majkl, Ed Širan, Fetboj Slim i sastavi „Pet Shop Boys”, „Spice Girls”, „The Who”, „Blur” i „Muse”.

„Za mene, ovo treba da bude najbolji after-parti na svetu”, kazao je u razgovoru za „Daily Telegraph” Dejvid Arnold, muzički direktor ceremonije zatvaranja. „Ceremonija otvaranja bila je čin venčanja, potom smo danima gledali svojevrsnu zabavu i prijem. Zatvaranje je onaj deo kada svi izađu iz svojih kola, kažu kako je bilo baš lepo i sve, ali hajde da sada malo đuskaju uz ‘Blame It On the Boogie’ i da se zaista zabavljaju.”

Komentarišući naziv ceremonije, Arnold kaže da će događaj biti prava proslava britanske kulture u svakom smislu, uključujući i poeziju, dramu, dizajn, modu i naravno - pop muziku.

Za sada se zna da će na ceremoniji biti izvedeno tridesetak britanskih hitova iz proteklih pet decenija, odabranih u konkurenciji od hiljadu pesama.

PROČITAJTE: Otvaranje Igara: Pank iznad pompe

Čuveni birtanski rok kritičar Nil Mekormik, novinar „Dejli telegrafa”, nagađa da će se na sceni možda ponovo pojaviti Pol Makartni da začini sve još jednim „The Beatles-momentom”, možda će Edu Širanu da se pridruže preostali članovi sastava „Pink Floyd” u izvođenju pesme „Wish you Were Here”, Adel će verovatno izmamiti koju suzu hitom „Someone Like You”, a vredelo bi videti i Kejt Buš i sastav „Queen”.

Hiljade sportista iz 204 zemlje ušetaće u stadion i biti stojeća publika glavnog dela „Simfonije britanske muzike”. Svojevrsna predstava imaće i osmominutni segment igre i plesa s izvođačima iz Brazila, gde će se održati sledeće letnje Igre 2016.

Biće i ceremonijalnih elemenata s dizanjem zastava Grčke, Britanije i Brazila. Govore zvaničnika pratiće gašenje olimpijskog plamena, čime se Olimpijske igre predaju Riju de Žaneiru.

Izvor: B 92

KO JE BIO HERMAN HESE?

Nebojša Đorđević    Knjige

Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, umro je pre 50 godina. On važi za jednog od najpopularnijih nemačkih autora u svetu, uprkos činjenici da je u svojoj domovini davno bio otpisan.

Oduvek je znao da želi da bude pisac. To nije bio slučaj sa njegovim roditeljima, otac, misionar u Indiji i majka, ćerka misionara smatrali su da njihov sin treba da bude svešteno lice. Rođen je 2. jula 1877 godine u blizini Štutgarta. Kao malog roditelji su ga poslali u protestantski manastir odakle je pobegao ne mogavši da se izbori sa hrišćanskim odgojem.

Ili pisac ili ništa

Želeo je da bude pisac i ništa drugo. Njegov put ka ostvarenju tog sna ličio je na odiseju. Pohađao je razne škole, nije uspeo da se pronađe i u depresivnoj fazi sa petnaest godina pokušao je da izvrši samoubistvo. Potraga za vlastitim identitetom, težak proces samoostvarivanja - to su teme kojima se vraćao u svojim romanima. Njegova dela bazirana su na ličnim iskustvima, to su samoanalitičke poetske ispovesti. Heseov biograf Gunar Deker interes za njegova dela u svetu objašnjava na sledeći način: „Pitanje autonomije koje nadilazi verski nivo. Ono dolazi nakon verskog shvatanja i nije militantno i misionarsko, otvoreno je za druge načine života i za druge ideje. Ovo je veoma prisutno pitanje u arapskom svetu.”

Hese je književni proboj napravio 1904. godine sa romanom „Peter Kamencind”. Iznenada je mogao da živi od pisanja. Oženio se prvi put i dobio decu. Ipak, brak nije bio za njega. Porodična pouzdanost bila mu je suviše udobna. To je za njega bila muka. Odlazi su u Šri Lanku i Indoneziju. Putovanje po Aziji je u velikoj meri uticalo je na njegova kasnija dela, na primer na roman „Sidarta”. Po povratku 1914. godine seli u Švajcarsku i na početku Prvog svetskog rata dobrovoljno se prijavljuje u vojsku. Zbog lošeg vida, proglašen je nesposobnim i umesto na front upućen je da radi sa nemačkim ratnim zarobljenicima u Bernu.

Od dobrovoljca do izdajice

Ipak, Hese je bio protiv rata i propagande. „Prijatelji, ne tim tonom”, napisao je nakon izbijanja rata u članku u listu „Noje ciriher cajtung”, kojim je želeo da upozori nemačke nacionalističke intelektualce da manje polemišu i da budu humani. Kao rezultat toga, Hese je doživeo neprijateljstvo, mržnju i podsmeh. Teško je doživeo sve što ga je snašlo i 1917. godine zatražio je stručnu pomoć. Susret sa psihoanalizom Hesse je opisao pod pseudonimom Emil Sinkler u romanu „Demijan”.

Prvi brak propada, Hese odlazi u Švajcarsku gde piše svoja najvažnija dela „Stepski vuk” i „Narcis i Zlatousti”. Godine 1924. uzima švajcarsko državljanstvo i ženi se drugi put, sa Rut Venger od koje se rastaje tri godine kasnije. Sa trećom ženom, istoričarkom umetnosti Ninon Dolbin, Hese je ostao do kraja života.

Protivnik nacizma

Na dolazak nacionalsocijalista na vlast Hese je gledao sa neodobravanjem i zabrinutošću. Tokom rata on je podržao nemačke izbeglice nacističkog režima, pružao je utočište Tomasu Manu i Bertoldu Brehtu. Tokom rata napisao je svoje poslednje veliko delo, „Igra staklenih perli”. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1946.

Kada je Herman Hese 1962. u svom domu u Švajcarskoj umro, činilo se da je popularnost njegovih dela sasvim izbledela. Kritičari su njegova dela nazivali kičem. Tek je hipi-pokret njegovim delima doneo novu popularnost, koja traje sve do danas.

Izvor: B 92/DW.de L. Dering / Ž. Bašić-Savić

MIGUEL HERNANDEZ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Vesti

Miguel Hernandez (1910-1942), rodio se u Orihueli. U mladosti je bio pastir. Počeo je pisati pod uticajem Gongore. Došao je u Madrid 1934. i odmah postao popularan, koliko po vrlo darovitim stihovima, toliko i po svojoj neobičnoj, priprostoj i ozbiljnoj pojavi. U građanskom ratu borio se na strani republikanaca, a na kraju rata pao je frankistima u ruke i umro je od tuberkuloze u tamnici, u Alicanteu. Pesme je većinom gradio u vezanom stihu i klasičnim oblicima (sonet, tercina) kojima je znao dati izvanrednu dinamiku i svježinu, kroz živu muziku i neobične, sugestivne metafore, često bliske nadrealizmu. Duboka proživljenost i oštrina riječi daju njegovim strofama veliku snagu. Eruptivan je i grčevit, katkada mutan i težak. Okrutna stvarnost i osobna tragika dadoše njegovim stihovima tamni sjaj i prizvuk bolnog, bezutješnog vapaja. Zbog svega toga Španci ga ubrajaju među svoje najsnažnije pesnike novijeg vremena te je jedan poznati kritičar rekao za njega: “Po ljudskoj vrednosti, po emotivnoj vidovitosti, nijedan pesnik našega veka nije nadmašio Miguela Hernandeza”.

Zbirke: Upućen u mjesece (Perito en lunas, 1934), Zraka koja se ne gasi (El rayo que no cesa, 1936), Vetar naroda (Viento del pueblo, 1937), Pesme i romance odsutnosti (Cancionero y romancero de ausencia, posmrtno).

 

DOLAZE STAZOM

Dolaze stazom umorni vrtlari
jer povratku je eto časa sveta,
sa krvlju gorko-bolnom od tereta
proleća, zime i leta što žari.

S napora nadljudskih idu, noge vuku,
ususret pesmi, dragom zagrljaju,
a u gustom zraku ostavljaju
miris alata, miris svojih ruku.

Ja drugom stazom, drugom stazom krećem
što zagrljaju dovesti me neće,
već samo pleni bez cilja i znaka.

Pod tragičnim i strašnim čelom svojim,
bik, samcat, plačuć na obali stoji,
ne misleć na se, bika i mužjaka.

 

POKOP SNA

Jedan je zidar hteo … Snage je imao mnogo.
Hteo je, zid po zid, i sve kamen po kamen,
ne bi li tako vetru spomenik dići mogo, tom
spasiocu za buduće dane.

Hteo je zgradu sposobnu za najtananije stvari.
Nije bio bez snage. O, htio je on svašta!
Kamenje od perja, mora od ptica, što ih žari
uzavrela podnevna mašta.

Smejao se. Radio. Peevao. Ispod njegovih ruku,
snagom jačom od krila svih gromova sjajnih,
nicali su zidovi kao zamasi u muku,
ali zamasi nisu dugotrajni.

Kamen mu bi pokretač. I gora može biti,
sposobna da uzleti, ako aktivna biva.
Kamen po kamen teret je koji prati i ništi,
pa makar to bila žudnja živa.

Jedan je zidar hteo… Al kamen iznenada
svu svoju strašnu snagu skupi za čas tili.
Taj stvor je tamnicu digao sebi. I tada
u nju on i vetar srušeni su bili.

 

DA SKINE PERJE

Da skine perje s mrzlih arhanđela,
sneženje zuba belo i plameno
na plač izvora sudbom je suđeno
i na pretešku neutešnost vrela.

Da dušu svoju stopi u metale,
da oganj gvozdu da svoja svitanja,
skidahu patnje s krutih nakovanja
kovača besnih ruke uzdrhtale.

Pred bolnu igru oštrih trnovina
i pred zlokobnu malodušnost ruža,
pred samrt koja izjeda i boli

bačen sam evo, i ta ruševina
nit čemu služi niti mi što pruža,
već da te volim, samo da te volim.

 

ČETRDESETŠESTI BITEF OD 12. DO 22.SEPTEMBRA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Na 46. festivalu Bitef, koji se pod naslovom „Izlet u istinu” održava od 12. do 22. septembra, biće izvedeno 13 predstava.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner kazala je na današnjoj konferenciji za novinare da su najmanje posledice od smanjenja budžeta u kulturi pretrpeli festivalii izrazila uverenje da će vrhunska ostvarenja na ovogodišnjem Bitefu nadomestiti njihov broj.

Direktorka festivala Jelena Kajgo rekla je da je bilo teško organizovati ovogodišnju manifestaciju, jer su bili razapeti između visokih očekivanja publike i potrebe da se održi renome festivala, s jedne strane, i smanjenog budžeta, s druge.

Ona je navela da je osnivač Bitefa grad Beograd za 46. izdanje festivala izdvojio 23,6 miliona dinara, Ministarstvo kulture 17 miliona, AP Vojvodina 2,6 miliona, grad Novi Sad 500.000 dinara, nešto manje sume izdvojili su Ministarstvo spoljnih poslova i opština Stari grad, a tu je i više donacija, kako bi se približili iznosu od 60 miliona dinara, koji je „neophodan za organizovanje ovakvog festivala”.

Ministar kulture Bratislav Petković pohvalio je selekciju Bitefa, koji, kako kaže, prati od samog početka i poručio organizatorima da mogu da računaju na podršku ministarstva, jer će se truditi da festival dobije sredstva koja zaslužuje.

Umetnički direktor i jedan od selektora Bitefa Jovan Ćirilov najavio je 13 predstava - šest iz inostranstva, tri regionalne produkcije i četiri domaće.

Festival će otvoriti predstava „Pastorov crni veo” Romea Kastelučija, u izvođenju ansambla „Societas Raffaello Sanzio” (Italija). Na programu će biti i „Život i vremena, epizoda br. 1″ „Oklahoma teatra” iz Njujorka, u režiji Pavola Liske i Keli Kuper, „Velika i neverovatna istorija trgovine” Žoela Pomeraa (Francuska), „Krvave svadbe” po tekstu Garsije Lorke i u režiji Miloša Lolića, u produkciji minhenskog „Folksteatra” i „Deca sunca” holandskog reditelja Iva van Hovea, kao i komad „Suviše smrtni” Šobane Džejasing (Engleska).

U regionalnoj selekciji su dve predstave u produkciji zagrebačkog Teatra &TD - „Mrzim istinu” Olivera Frljića i „Nosferatu” Saše Božića, kao i „Gozba” Simone Semenič, u režiji Primoža Ekarta i slovenačkoj produkciji, koja se izvodi u stanu.

Od domaćih predstava uvrštene su „Henri Šesti” u režiji Nikite Milivojevića, „Oni žive” Maje Pelević i Milana Markovića, „Dogs and Drugs” Andraša Urbana i Vežba iz koreografije pažnje „Tačka bez povratka” Stanice „Servis za savremeni ples”, autora Dalije Aćin i Siniše Ilića.

Pripremljen je i interesantan prateći program, a ulaznice po cenama od 1.000 do 2.000 dinara biće u prodaji od 1. septembra u Pozorištu na Terazijama.

Izvor: Studio B