PIŠTALU “KOČIĆEVO PERO” ZA ROMAN “VENECIJA”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Vladimiru Pištalu dodeljena nagrada “Kočićevo pero” za roman “Venecija”, saopštila Zadužbina “Petar Kočić”. Žiri odlučio da nagradu Pištalu dodeli za “visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči”.

Književniku Vladimiru Pištalu jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je nagrada “Kočićevo pero” za roman “Venecija” u izdanju “Agore”, saopštila je Zadužbina “Petar Kočić”.

Žiri u sastavu Miljenko Jergović, Mladen Vesković i Nikola Vukolić, odlučio je da nagradu “Kočićevo pero” za proleće i leto 2012. godine dodeli Pištalu za “visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči”.

U obrazloženju je navedeno i da je “Venecija” roman autobiografija, autopoetika, autoreferencija čiji je osnovni kreativni princip i kohezioni faktor asocijativnost.

Predsednik žirija, književnik Nikola Vukolić je, obrazlažući odluku, naveo da nema nikakve sumnje da je roman “Venecija” Vladimira Pištala, knjiga koja je obeležila proteklu godinu u srpskoj književnosti.

“U tu Veneciju, stvarnu i izmaštanu, konkretnu i nedosegnutu, ličnu i univerzalnu, detalj po detalj, udisaj po udisaj, korak po korak, u nesanicu po nesanicu, on je uneo čitavog sebe, sve svoje humane kapacitete i duhovne potencijale, snove i javu. Venecija se, tako, vinula do velike metafore duhovne potrage, kako autora, tako i čitalaca”, istakao je Vukolić.

Nagrada “Kočićevo pero”, koju dodeljuje Zadužbina Petar Kočić Banja Luka - Beograd, Pištalu će biti svečano uručena 20. jula u Vukovoj zadužbini.

Izvor: RTS

LUS KASAL SNIMA DVE PESME ZA MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO

Nebojša Đorđević    Film, Muzika, Vesti

Španska pop pevačica i kompozitor Lus Kasal priprema u Beogradu dve glavne muzičke numere za nastavak filma “Montevideo, Bog te video”, saopštili su u ponedeljak producenti.

Kompozicije za nastavak filma “Montevideo, Bog te video” Lus Kasal uradiće u saradnji sa slovenačkim muzičarem Manjifikom koji je radio i muziku za prvi film.

Španska umetnica svetsku slavu stekla je muzikom za film Pedra Almodovara “Visoke potpetice” i pesmama “Godina ljubavi” (Un año de amor) i “Misli na mene” (Piensa en mí).

Izvor: Beta

PREMINUO DŽON LORD, KLAVIJATURISTA BENDA DIP PARPL

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

U saopštenju objavljenom na njegovom sajtu navodi se da je Lord bolovao od raka pankreasa, a preminuo je zbog embolije pluća

LONDON - U Londonu je u 71. godini preminuo proslavljeni britanski rok muzičar, bivši kvavijaturista legendarnog sastava Dip parpl Džon Lord. U saopštenju objavljenom na njegovom sajtu navodi se da je Lord bolovao od raka pankreasa, a preminuo je zbog embolije pluća.

Lord je 1968. godine osnovao bend Dip parpl i bio je koautor nekih od njihovih najvećih hitova i najpoznatijih pesama u istoriji roka, kao što su “Smoke on the Water” i “Child in Time”. Iz benda se povukao posle 34 godine, da bi 2002. počeo solo karijeru.

Izvor: Poznati.info

U GLAVI STIH, U RUCI ŠTOPERICA

Nebojša Đorđević    Vesti

Plakati Atile Kapitanja „Laza i sport”

O sportskom duhu Laze Kostića biće reči i na Olimpijadi, kada će otpočeti pregovori o pobratimljenju veslačkih klubova iz Novog Sada i Londona

Kao veliki pobornik fiskulture i zdravog života, svuda i na svakom koraku, pesnik Laza Kostić bavio se sportom. Vojvođani su ga viđali na ulicama Sombora i Novog Sada kako svakodnevno trči u kaputu (cilindar je držao u ruci i ako bi naišao na neku damu, stavio bi šešir, pozdravivši je uz naklon), preskakao je stepenice u Matici srpskoj, verao se uz sremske hrastove još od najranijeg detinjstva, a đulad je dizao uz čučnjeve.

Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Udruge vatrogasne, jačačke i veslačke „Soko” 1872, koja se 1885. deli i osniva se „Danubius”, prvi veslački klub u Jugoslaviji, čiji je Kostić osnivač i predsednik. Na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Londonu „Danubius” će otpočeti pregovore o pobratimljenju sa prvim veslačkim klubom iz Londona, i to na inicijativu Fonda „Laza Kostić”.

- Želimo da Kostića osvetlimo iz više uglova. Na Kulturnoj olimpijadi u Londonu predstavili smo ga kao prvog prevodioca Šekspira kod nas, sada ćemo staviti akcenat na njegov sportski duh putem plakata Atile Kapitanja i knjižice koju je fond priredio „Laza Kostić i mi: sport, zdravlje i lepota”. Na Noći muzeja 2010. pokazali smo i „čuvenu” Kostićevu štopericu, poklon mecene Gedeona Dunđerskog, koja se nalazi u Muzeju Vojvodine - kaže Marina Milić-Apostolović, osnivač fonda, pijanistkinja i profesorka na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu.

Kako dodaje, na predlog fonda, 2014. godine u Novom Sadu i Londonu, u saradnji sa Glob teatrom, biće priređen festival „Laza i Vil”, povodom 450 godina od rođenja Šekspira. Pripreme su u toku i za Svetsko bijenale studentskog plakata u decembru u Novom Sadu, gde će, na predlog fonda, studenti iz sveta stvarati na temu „Romeo i Julija”.

- Svaka zemlja na svetu ima svog Lazu koji je prevodio Šekspira.

Kostićeva zamisao bila je da najveće ideje sveta treba da se kaleme kod nas i zato je približio velikog pisca našoj publici. Mi želimo da svetu pokažemo ko je bio Kostić - pesnik, dramski pisac, doktor prava, novinar i poliglota, kaže naša sagovornica koja je kao 28-godišnja devojka osnovala fond u Londonu, gde je devedesetih bila na studijama klavira, kao jedini student profesora Džona Lila.

- Cilj fonda je da promoviše Kostićevo delo, ali i srpsku umetnost. Moj otac, advokat Tomislav Milić, od najranijeg detinjstva vodio me je u svoj i Lazin rodni Kovilj i pokazivao mi ploču na rodnoj kući pesnika, na kojoj stoji uklesano: „Za narod sve što znam, za narod sve što smem, za narod živim, ja za narod mrem, Dr Laza Kostić” O Lazi sam slušala i u Somboru, majčinom rodnom mestu, gde se Laza oženio i gde je sahranjen, navodi Marina Milić-Apostolović.

Prema njenim rečima, te 1991, kada je fond osnovan, obeležavalo se 150 godina od rođenja našeg pesnika, počeo je raspad Jugoslavije, a ljudi se nisu navikli i nisu se osećali sigurnim da podrže nešto što je srpsko. Ufond su, kako dodaje, tada više ulagali Britanci nego Srbi.

- Nameravala sam da ispravim nepravdu prema Kostiću. Kada bi ga videli kako trči ulicama Novog Sada nazivali bi ga „ludi Laza” - čoveka koji je govorio sedam jezika i bio ispred svog vremena. Na studijama sam postala svesna zapostavljenosti srpske kulture. Videvši da je Kostić u Novom Sadu organizovao 300-godišnjicu od rođenja Šekspira, da se 50 godina bavio prevodom ovog barda, i da je bio idealna srpsko-britanska veza za pospešivanje diplomatskih odnosa i kulturno povezivanje dve zemlje, nije bilo dileme da osnujem fond koji je i za vreme sankcija, angažovao strane umetnike (pijaniste Pirsa Lejna, Džulijusa Drejka, soprana Patrišu Rozario…) da izvode dela srpskih autora. Fond je 2009. dobio sestrinski ogranak u Beogradu, kaže Marina Milić-Apostolović i naglašava da će i ubuduće biti svežih ideja za predstavljanje svestrane ličnosti našeg pesnika.

Izvor: Politika M. Sretenović

STUDENTI PREUZIMAJU USTANOVU “VUK KARADŽIĆ”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Pozorište, Vesti

Studentima pozorišnih akademija 20. jula biće predati ključevi Ustanove kulture “Vuk Karadžić”, čime im se pruža prilika sa u potpunosti samostalno osmisle program te ustanove tokom leta

Kao i prošle godine studenti pozorišnih akademija imaju mogućnost da osmisle svoj programski koncept, organizuju dešavanja, pozorišne predstave, koncerte dok su zaposleni Ustanove kulture “Vuk Karadžić” na godišnjem odmoru.

U okviru programa “A sad opet mi”, koji će trajati od 20. jula do 13. avgusta studenti će drugu godinu zaredom biti zaduženi za letnju programsku šemu, najavila je UK “Vuk Karadžić”.

Izvor:DnevniI akter/Tanjug