PRIJAVA SRPSKIH KANDIDATA ZA OSKARA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Akademija filmske umetnosti i nauke iz Beograda pozvala je srpske producente da prijave svoje filmove za izbor domaćeg kandidata za 85. godišnju nagradu Američke filmske akademije Oskar, u kategoriji “Najbolji dugometražni igrani film na stranom jeziku” u 2012. godini

Srpskog kandidata izabraće Stručni odbor AFUN-a i zvanično ga proglasiti na prigodnoj svečanosti 31. avgusta, najavljeno je na sajtu Filmskog centra Srbije.

Prema pravilima Američke akademije, u obzir dolaze filmovi koji su prvi put javno prikazani, odnosno koji će biti prikazani između 1. oktobra 2011. i 30. septembra 2012. godine u zemlji porekla i to najmanje sedam dana u kontinuitetu u komercijalnim bioskopima.

AFUN će primati prijave do 10. avgusta. Zatim će izabrati Stručni odbor sa 15 članova koji nisu u sukobu interesa u odnosu na prijavljene filmove.

Projekcije za članove Odbora biće organizovane od 15. do 25. avgusta. Sledi diskusija o filmovima, a na kraju se odluka donosi tajnim glasanjem.

Producent treba da obezbedi kopiju na filmskoj traci i da je dan uoči projekcije dostavi Jugoslovenskoj kinoteci.

Pored toga, producent treba da plati “participaciju za manipulativne troškove rada Stručnog odbora” u iznosu od 30.000 dinara.

Izvor: Tanjug

AKCENTI OTKRIVAJU POREKLO NARODA

Nebojša Đorđević    Kultura

Vladimir Antonovič Dibo Foto M. Mijušković

Intervju: Vladimir Antonovič Dibo, ruski akademik, akcentolog

Pre oko 3.200 godina Sloveni su se odvojili od Balta i počeli naseljavati jugoistočnu Evropu

Međunarodna konferencija iz baltoslovenske akcentologije „Ivoba” (IWoBA) svake godine okuplja vodeće svetske naučnike koji rade na analizi i rekonstrukciji akcenatskih sistema baltičkih, slovenskih i drugih indoevropskih jezika. Ovih dana održana je u Novom Sadu, a među najuglednijim učesnicima bio je akademik Vladimir Antonovič Dibo iz Rusije, koji je ceo život posvetio veoma složenim pitanjima akcentuacije različitih jezika i duboke prajezičke rekonstrukcije.

Kakav je značaj baltoslovenske akcentologije za proučavanje jezičke problematike na teritorijama gde su živeli i žive Balti i Sloveni? Šta ih povezuje u jezičkom pogledu?

Prema lingvističkim i arheološkim podacima, pradomovina Slovena se nalazila na teritoriji jedne od praistorijskih baltičkih grupa. Pre oko 3.200 godina Sloveni su se odvojili od Balta i počeli da naseljavaju jugoistočnu Evropu. To znači da se praslovenski jezik može nazvati jednim od prabaltičkih dijalekata. U nauci ima i drugih mišljenja o tom pitanju, na primer da su se Sloveni sekundarno približili Baltima u jezičkim kontaktima, ali ja smatram da sličnost u akcentuaciji koja se uočava pri poređenju baltičkih i slovenskih jezika ne može da se objasni ni kontaktima, ni tipologijom jezičkog razvitka, nego baš zajedničkim genetskim poreklom tih jezika. Ta situacija se može uporediti, recimo, sa engleskim jezikom u Americi, koji se odvojio od matice pa počeo vlastiti život na drugom terenu.

Kako se formirala akcentuacija ruskog jezika i kakav odnos ima sa ukrajinskim i beloruskim jezicima?

Ruski jezik, kao i ostali istočnoslovenski jezici, nastao je kao rezultat ujednačavanja i pregrupisanja niza praslovenskih dijalekata. Neki od tih dijalekata su ušli odjednom u dva ili tri savremena jezika. Tako da su, na primer, pojedini središnji velikoruski govori u akcentološkom pogledu veoma bliski određenim ukrajinskim ili beloruskim govorima. Neki od istočnoslovenskih dijalekata, naročito u zapadnoj Ukrajini, pokazuju duboke veze čak i sa južnoslovenskim jezičkim područjem, sa nekim srpskohrvatskim dijalektima, mada te veze nisu očite u okviru savremene situacije, pa se mogu rekonstruisati samo na osnovu naučne lingvističke uporedbe.

Da li ste već bili ovde i poznajete li naše filologe?

Prvi put sam bio u bivšoj Jugoslaviji 1965. godine, kada sam dobio mogućnost da izađem iz SSSR-a. Posle toga u inostranstvo nisam mogao da idem deset godina, jer sam učestvovao u potpisivanju protestnih pisama protiv političkih represija. Poslednjih godina sam više puta dolazio u Srbiju i u Hrvatsku, gde smo proučavali lokalne arhaične govore. Kao što se vidi i na ovom skupu, lingvisti iz celog sveta aktivno sarađuju sa naučnicima iz bivše Jugoslavije (došli su albanski, austrijski, danski, litvanski i ruski naučnici, napomena redakcije), a što je možda još važnije, pred našim očima odvija se saradnja srpskih i hrvatskih jezikoslovaca. Što se mene tiče, moram da istaknem značajna imena u srpskohrvatskoj akcentologiji kao što su Stjepan Ivšić, Aleksandar Belić i Pavle Ivić, čiji su radovi znatno uticali na moju naučnu biografiju i na razvoj baltoslovenske akcentologije generalno.

Uspeli ste da rešite mnoge probleme koje ste formulisali na početku svog naučnog puta?

Bitno je naglasiti da se skoro svi ti uspesi oslanjaju na rad i rezultate, kako pozitivne tako i negativne, drugih naučnika koji su radili na tim problemima pre mene. Nauka jeste društvena i kolektivna pojava. Naučnik može doći do nekih ozbiljnih rezultata samo ako bazira svoj rad na dosegnućima drugih naučnika.

Izvor: Politika Miroljub Mijušković

Nebojša Đorđević - ŠPANSKI & PORTUGALSKI PESNICI

Aleksandra Radovanović    Poezija

ŠPANSKI PESNICI

Spi kralj, sebe sni,vladara:
Tamo park, svaka reka
Bde do kula, znajući
Čudan svet da je

Ravnica, pozornica slavna,
Pesmom raste cveće:
Sonet do soneta: planina
Odjekuje zagrljene romanse:

O,LJUBLJENA,LAHOR ZBORI,
ŠUM VALOVA, LAK SE VIJE,
MOJA LJUBAV RIZNICA JE,
ZAKON, SILA:
SAN.

 

PORTUGALSKI PESNICI

Maestro zatrese štapićem
I sunce, čije zlato, plen im beše
Posta plavo…

Bele ruke otvaraju tajne prozore,
Ćute bol,Maštu, sva bitna postojanja,
Drugi oblik istog.

IZNENADA SE CEO PROSTOR ZATVARA

U uglu papira žar
Prstima uzdiže piramide.

 

EXIT I DURAN DURAN U ZNAKU BROJA 13

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Foto: Predrag Uzelac/EXIT photo team

Prvi dan 13. Exit festivala obeležio je koncert legendarnog engleskog benda Duran Duran, čiji je nastup potpuno bio u znaku broja 13, pošto su predstavili svoj 13. album na 13. Exitu u prvim satima u petak, 13. jula.

Tipični predstavnici neoromantizma, koji su osamdesetih godina prošlog veka obeležili svetsku mužičku scenu, sa frontmenom Sajmonom le Bonom (Simon) bili su apsolutne zvezde na sinoćnjoj premijernoj večeri, a njihovom nastupu na “Mejn stejdžu” prisustvovalo je blizu 20.000 posetilaca.

Svoj nastup ove mužičke legende iz Birmingema započele su pesmama “Before the Rain” i “Planet Earth” da bi publiku potpuno zapalili čuvenim hitovima “Rio”, “Come Undone”, “Ordinary World”, “Wild Boys”, “Save a Prayer” i hitovima sa pomenutog novog 13. albuma nazvanog “All You Need Is Now”.

Bendu se na bini u jednom trenutku pridružila i pevačica benda Gossipa Bet Dito (Beth Ditto) sa kojom su odsvirali čuveni hit “Notorious”.

Foto: Predrag Uzelac/EXIT photo team

Duran Duran su u Srbiju došli još u sredu i odseli su u jednom ekskluzivnom hotelu u Beogradu. U sredu uveče izašli su sa prijateljima, a jedan deo benda je čak bio u kupovini suvenira na Buvljaku. Oni su se sinoć pre koncerta upoznali sa svojim najvatrenijim obožavaocima, fotografisali se fanovima, a krišom od menadžmenta su čak potpisali i neku majicu… Basista benda Džon Tejlor (John Taylor) na zvaničnoj Facebook stranici benda nakon koncerta ostavio je komentar:„ Čak i po standardima ove sjajne turneje, ovo je bio je***o dobar koncert. Exit festival, Srbija. Hvala x”

Uvod u glavnu predstavu večeri bio je izuzetno atraktivan nastup, američke indi-pop grupe Gossip, koji je privukao veliku pažnju posetilaca Exita, pa ih se tokom tog nastupa na najvećoj festivalskoj bini okupilo više od 10.000 hiljada. Bet Dito neprestano je komunicirala sa publikom, a najveći hit “Heavy Cross” otpevala je sa svojim obožavateljima ispred bine.

Gossip su se ceo dan veselili u bekstejdžu glavne bine festivala, dok je ceo pres centar odzvanjao od njihovih glasova, igrali su pikado i uživali. Bet Dito je bila miljenica festivalskog obezbeđenja, te se sa svima slikala nakon koncerta, a u maniru izuzetnog profesionalizma se nakon svirke zahvalila svim tehničarima ponaosob. Bravo Bet! Gossip su takođe upoznali deset najvećih obožavalaca, pripadnika Exit trajba i slušalaca Radija B92, koji su uživali u društvu Bet Dito, njenom zvonkom glasu, a bend je insistirao i na tome da svi obožavaoci s njima igraju limbo - plešu ispod šipke koja se postavlja sve niže i niže.

Prvi koncert na glavnoj bini izveo je beogradski bend Kriške, a nakon njih je usledio Skindread iz Velike Britanije koji beskompromisnu gitarsku svirku kombinuje sa rege zvukom. Skindread su bili potpuno oduševljeni publikom i poručili su im da su “najbolji na svetu”, te da bi voleli da i sledeće godine sviraju na Exitu.

Na “Fusion Stageu” program je počeo u 19 časova nastupom benda Manfellow iz Rumunije, a u nastavku večeri nastupili su i domaći Block Out, Line Out i Hype. Poslednji je na Fjužn bini nastupio Edo Maajka u ranim jutarnjim časovima, a na prostoru ispred bine ostali su najuporniji obožavaoci.

Jedna od najpopularnijih bina, Dance Arena, za ljubitelje elektronske muzike, sinoć je ugostila popularnog di-džeja Avicii-a koji je atmosferu među više hiljada obožavalaca doveo do vrhunca.

Di-džej i producent Felix Da Housecat počeo je nastup oko 5 sati ujutro, a žurka na Dens areni trajala je do sedam sati uz nastup još jedne zvezde elektronske muzike Brodinskog.

Osim muzike na festivalu je organizovan i tradicionalni “NVO sajam”, na kojem je predstavljeno više od 50 nevladinih organizacija, među kojima su svoj štand postavili i Asocijacija potrošača Srbije, organizacije za zaštitu ljudskih prava i udruženje Ateisti Srbije.

Posetioci su već prvog dana mogli da uživaju i u pratećim programima, među kojima je Silent Disco, bina na kojoj se muzika sluša preko slušalica, jedna od najpopularnijih. Na Agora bini, namenjenoj za tribine i debate nevladinih organizacija, održana je prezenacija publikacije “Bukvar slobodnog interneta”.

Portparol Exita Srđan Marjanović rekao je agenciji Beta da je prve večeri na festival ušlo oko 30.000 ljudi, što je, po njegovim rečima, u skladu sa procenama organizatora.

Na ovogodišnjem EXIT festivalu, koji se Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu održava od 12. do 15. jula, na više od 20 bina nastupa oko 400 izvođača iz celog sveta.

Organizatori festivala za II dan Exita najavljuju posebno atraktivan program, u kome će uz maskenbal u karnevalskoj atmosferi biti obeležen petak 13, a zvezde večeri biće New Order, čiji ćete koncert moći da pratite u direktnom prenosu na radiju B92, koji i ove večeri svoj specijalni program sa Petrovaradina počinje u 18h.

Izvor: B92, Beta, Tanjug

PESNIKINJI KEROL EN DAFI NAGRADA “PEN/PRINTER”

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

LONDON - Pesnikinja Kerol En Dafi ovogodišnji je dobitnik nagrade Pen/Pinter, koja se u znak sećanja na engleskog književnika Harolda Pintera, dodeljuje britanskim autorima za izvanredna književna dostignuća.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, Dafi će nagradu primiti na ceremoniji u Britanskoj biblioteci 8. okobra. Pesnikinja je rekla da je “veoma počastvovana i dirnuta nagradom”.

Članica žirija ledi Antonija Frejzer rekla je da je Kerol En Dafi izvanredan pesnik sposoban da kroz svoj rad ukaže na važne stvari.

“Ona komentariše savremene događaje direktno i na način na koji nijedan prethodni laureat nije radio”, rekla je Frejzer, koja je udovica Harolda Pintera.

Nagrada Pen/Pinter ustanovljena je 2009. u znak sećanja na velikog nobelovca i dodeljuje se britanskom autoru sa “žestokom intelektualnom odlučnošću da definiše pravu istinu naših života i društava”.

Prethodni dobitnici su ser Dejvid Hare, Hanif Kureiši i Toni Harison.

Izvor: Tanjug