ANTIKA FEST U FELIKS ROMULIJANI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Mesto odlično za predstave razne vrste: Žrtvenik u Feliks Romulijani

U poznatom arheološkom lokalitetu kod Zaječara 25. i 26. avgusta pozorišne predstave, promocije knjiga i rekonstrukcija starih narodnih običaja, kaže reditelj Nebojša Bradić
Mesto odlično za predstave razne vrste: Žrtvenik u Feliks Romulijani

Ideja da se bogato antičko nasleđe u Srbiji učini vidljivim bila je motiv osnivanja Antika festa, koji će ove godine prvi put zaživeti u arheološkom lokalitetu Feliks Romulijana kod Zaječara. Reč je o zanimljivoj manifestaciji koja će biti održana 25. i 26. avgusta, a činiće je niz kulturnih događaja inspirisanih antičkim nasleđem na prostoru Srbije. Programi Antika festa biće povezani sa Dunav festom u Beogradu, a sledeće godine ovaj projekat će biti realizovan i na drugim antičkim lokalitetima u Srbiji. Posle Feliks Romulijane sledeća pozornica Antika festa biće na tvrđavi Fetislam u Kladovu.

- Antika fest je više od festivala antičke drame, jer na svoj način prepoznaje antiku u različitim dimenzijama našeg života, ali i ističe potrebu za živim pozorištem. Grci su imali duboku potrebu za dramom. Prilikom njenog stvaranja osnovali su demokratiju i zasnovali temelj naše civilizacije. Zato ćemo pored klasičnih tekstova antike, u narednim edicijama festivala predstaviti i Šekspirove drame koje su locirane u Grčkoj i Rimu, kao i savremenu produkciju drame „Dobro došli u Tebu”. Podsticajna za buduće učesnike ovog festivala svakako će biti i promocija knjige „Antičko pozorište” Gvida Paduana, koja potvrđuje da je antičko pozorište deo naše svakodnevice. U ovoj knjizi prikazano je 85 sačuvanih dela antičkog pozorišta koja se baziraju na iscrpnoj rekonstrukciji zapleta i ideja vodilja, a pisana je sa uverenjem da je ova vrsta teatra i živi deo naše sadašnjice, objašnjava reditelj Nebojša Bradić, inicijator ovog festivala.

Posetiocima Antika festa svakako će biti zanimljiv i ritual „Đurđevdanski običaj molitva sa Stare planine” koji predstavlja povezivanje etno nasleđa sa antičkim nasleđem, što doprinosi stvaranju novih narativa. Ovaj obred će rekonstruisati AKUD „Lola” iz Beograda.

Na Antika festu, saznajemo, biće izvedena i pozorišna predstava „Eneida” u režiji Vlade Keroševića, koja će biti urađena po pomenutoj Vergilijevoj latinskoj poemi.

- Izbor Vergilijevog epa nije slučajan, jer nas je vodila ideja da se predstavljanjem „Eneide” ukaže na velike mitove koji su stvarali kulturu i obrazovali i našu umetnost. Ovaj tekst jedan je od sadržaja koji je verovatno bio poznat u Carskoj palati u Feliks Romulijani, a prati priču o putovanjima legendarnog junaka Eneje. Povezivanje tog epa sa Feliks Romulijanom dodatno je interesantno jer je izvesno da se u tom prostoru Carske palate „Eneida” izučavala i znala, jer je to ključni ep latinsko-hrišćanske civilizacije. Mnoga kasnija umetnička dela su inspirisana tim epom. Predstava će biti realizovana u saradnji sa glumačkom ekipom koju čine mladi glumci iz Bosne i Srbije, objašnjava naš sagovornik.

Nebojša Bradić ima dobro iskustvo u povezivanju ambijenta i savremene produkcije, budući da je bio jedan od autora projekta „Poslednja plovidba Rige od Fere”, koji je izveden na prošlogodišnjem Dunav festu.

- Mi to zovemo primenjeni teatar. U pitanju je primena pozorišnih i dramskih tehnika u neteatarskim uslovima, prilikom čega koristimo istinite ili izmišljene priče u istraživanju, ali i stvaranju zajedničkih iskustava kroz pozorišnu formu. Teatar u ovakvim okvirima često postiže mnogo ubedljiviji efekat nego što ima klasična edukacija populacije svih starosnih grupa. Srbija ima arheološko-istorijske lokalitete, prirodna bogatstava, zaostavštine i predanja koja, u sintezi sa umetničkim doživljajem, mogu dobiti posebnu vrednost i vidljivost. Teatarska forma u tom smislu nudi brojne mogućnosti, objašnjava Bradić.

Produkciju Antika festa realizuju Narodni muzej Zaječar, Centar za nematerijalno nasleđe, Etnografski muzej, pozorište „Zoran Radmilović”, Centar za kulturu Kladovo i Kreativna Srbija.

Izvor: Politika B. G. Trebješanin

NOVI ROMAN PAOLA KOELJA ISTRAŽUJE “VANVREMENSKE VREDNOSTI” I

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Proslavljeni brazilski pisac Paulo Koeljo objavio je svoj najnoviji roman “Manuscript Found in Accra” (Rukopis pronađen u Akri) u kome istražuje “vanremenske vrednosti”.

Koeljov novi roman je priča o Grku koji se pojavljuje u rukopisu koji vekovima kasnije otkriva jedan Englez.

“Razdvajanje fikcije (od stvarnosti) je teško ne samo za pisca već za svakoga. Živimo pod takvim naletom informacija za koje verujemo da su istina, iako je očito da nisu”, rekao je Koeljo a prenosi AFP.

Nova priča “zasnovana je na vrednostima, a vrednosti nikada nisu fikcija. One preživljavaju test vremena”, dodao je pisac.

Pisac je juče takođe obeležio četvrt veka od pojavljivanja jednog od njegovih najpoznatijih dela - “Dnevnik jednog čarobnjaka”.

Izvor: Blice Online/Tanjug

ИВО АНДРИЋ КАО КЊИЖЕВНИ ЈУНАК

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

БЕОГРАД - Наш једини нобеловац и један од највећих српских књижевника свих времена Иво Андрић, постао је и главни јунак тридесет прича које су о великану из Травника написали познати српски али и један аргентински писац, и које су сакупљене у збирци „Земаљски дугови” у издању „Лагуне”, а у едицији „Таласи”.

У „Земаљским дуговима” сазнаће се како и коме Андрић плаћа своје дугове у последњим часовима живота, које су његове последње речи и чиме заветује медицинску сестру која га негује, зашто пред Андрићева врата долази сибирски тигар, ко је жена коју је Андрић упознао у Мадриду, у чијој је хотелској соби заборавио пуловер и шал, како се Андрић понаша на вечерама и шта види у шарама тапета своје радне собе, шта све мора да слуша када га пресретне критичар улизица, где је река Мостонга и каква је историја њених ћуприја…

Кроз ову несвакидашњу и свакако вредну пажње књигу читалац открива не само маестралну прозу, већ и одговоре на питање како књижевници потекли после Андрића виде српског нобеловца као личност и ствараоца.

О Андрићу у књизи „Земаљски дугови” приче су написали: Данило Киш, Ивана Димић, Драгослав Михаиловић, Мирослав Јосић Вишњић, Данило Николић, Гордана Ћирјанић и Октавио Пренс, Милисав Савић, Љиљана Ђурђић, Васа Павковић, Вида Огњеновић, Игор Маројевић, Милован Марчетић, Јовица Аћин, Владимир Кецмановић, Михајло Пантић, Вуле Журић, Мирко Демић, Дејан Стојиљковић, Дејан Симоновић, Милета Продановић, Весна Перић, Ратко Дангубић, Никола Маловић, Миодраг Вуковић, Зоран Ћирић, Ђорђе Писарев, Јаков Гробаров, Миодраг Раичевић, Сава Дамјанов и Светислав Басара.

Извор: Правда /СМ

KO JE U KONKURENCIJI ZA BUKERA?

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Među 12 pisaca na široj listi za ovogodišnju književnu nagradu “Men Buker” je četvoro debitanata, ali i Hilari Mantel (Hilary), dobitnica tog prestižnog priznanja 2009. godine.

Mantelova je nominovana za roman “Bring Up The Bodies”, nastavak knjige “Vučje leglo” za koju je nagrađena 2009.

U širem izboru su i Vil Self (Will Self), Majkl Frejn (Michael Frayn), Debora Levi (Deborah Levy)… kao i četvoro debitanata (Rachel Joyce, Alison Moore, Jeet Thayil i Sam Thompson), prenosi SEEcult.org.

Prema rečima predsednika žirija, urednika književnog podlistka “Tajmsa” ser Pitera Sotarda (Peter Stothard), među temama romana u širem izboru su božanstvo, ludilo, urbane promene… Sotard je izjavio BBC-u da su sva odabrana dela “knjige koje će trajati”, a tiču se i tema kao što su demencija, stanje grada, tehnološke promene…

Žiri je pročitao ukupno 145 knjiga, a uži izbor saopštiće 11. septembra, dok će dobitnik nagrade, vredne 50.000 funti, biti proglašen 16. oktobra.

Dobitnik nagrade, osim priličnog novčanog fonda, može da očekuje i rast prodaje knjiga. Prošle godine nagrađena knjiga “The Sense of An Ending” Džulijana Barnsa, prodata je u više od 100.000 primeraka. Barns je postao dobitnik Bukera iz četvrtog pokušaja.

Šira lista kandidata za nagradu Man Booker 2012:

Nicola Barker - The Yips
Ned Beauman - The Teleportation Avvident
Andre Brink - Philida
Tan Twan Eng - The Garden of Evening Mists
Michael Frayn - Skios
Rachel Joyce - The Unlikely Pilgrimage of Harold Fry
Deborah Levy - Swimming Home
Hilary Mantel - Bring Up the Bodies
Alison Moore - The Lighthouse
Will Self - Umbrella
Jeet Thayil - Narcopolis

Sam Thompson - Communion Town

Izvor; B92

GODIŠNJICA SUSRETA BARBAROSE I STEFANA NEMANJE

Nebojša Đorđević    Kultura

Na današnji dan 1189. godine, Veliki župan Stefan Nemanja ugostio je u Nišu nemačkog cara, Fridriha Barbarosa, na njegovom proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu.

Dvojica državnika sastali su se u porti Pantelejske crkve, a tom prilikom potpisan je i prvi međudržavni ugovor između Srbije i Nemačke, koji mnogi istoričari smatraju za prvi srpski međunarodni sporazum.

Sporazum je, navode istoričari, potpisan u “Latinskoj” crkvi, iznad sela Matejevca, nedaleko od Niša.

Tom prilikom Barbarosa je Nemanji ponudio i vojni savez protiv Vizantije, što je ovaj odbio.

U čast 800 godina od tog susreta u centru Niša, 1989. godine podignut je i spomenik na kome je na srpskom i nemačkom jeziku ispisano “Prvi srpsko-nemački međunarodni sporazum sklopili su u Nišu Veliki župan Stefan Nemanja i 27. jula 1189. godine i car Fridrih Barbarosa”.

Prema istorijskim izvorima, prilikom ovog susreta Stefan Nemanja i srpska delagacija jeli su koristeći viljuške, dok su Barbarosa i njegove vojskovođe jeli rukama. Navodno zbog toga i sam spomenik predstavlja viljušku.

Izvor: Južne vesti Predrag Blagojević