AFRO FESTIVAL 23. I 24.JUNA U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Afro festival, kulturna manifestacija koja se jednom godišnje organizuje u Muzeju Afričke umetnosti, biće održan 23. i 24. juna

Ovogodišnji Afro festival predstaviće stručnjake, predavače, profesore i studente koji će približiti umetnost i kulturu Afrike posetiocima. Tokom festivala biće organizovane izložbe, predavanja, filmske projekcije, muzičke, plesne i likovne radionice.

Tema ovogodišnjeg Afro festivala je vez. Motiv veza u afričkoj kulturi često prenosi poruke značajne za pojedinca, porodicu ili širu zajednicu. Tehnike veza prikazaće Vesna Rusić, koordinator udruženja Re:Crafts (Klaster za revitalizaciju starih zanata u Srbiji) i saradnici udruženja, Zoltan Varga, modelar kože (osnivač brenda Zolika) i Vera Lajko-Bajac (primenjeni umetnik).

Prvog dana festivala, 23. juna održaće se Afrički bazar, popularna manifestacija koja ima za cilj da promoviše likovnu i primenjenu umetnost afričkog kontinenta. Na prodajnom bazaru moći će da se pogledaju i kupe razna umetnička dela s afričkog kontinenata kao i tkanine, nakit i dekorativni predmeti za enterijer.

Predviđene su i dečije radionice u okviru kojih će se deca upoznati sa simbolima na tkaninama naroda Fon i motivima tkanina Filafani, kao i priliku da nauče oblikovanje predmeta od gline. Aktivnosti za decu vodiće antropolog Milica Naumov, primenjeni umetnik Marija Dimitrijević i studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Milan Rakić, Olga Uzelac, Ana Lazić i Olivera Ercegović.

Za nedelju, 24. jun, planiran je centralni događaj manifestacije “Durbar: festival festivala” - dan prijateljstva, muzike i plesa.

Uz podršku afričke diplomatske zajednice u Beogradu, posetiocima će se pružiti prilika da uživaju i u kulinarskim specijalitetima iz različitih krajeva Afrike: Angole, Alžira, Egipta, Gane, Gvineje, Konga, Libije, Maroka i Tunisa.

Događaju će prisustvovati i predstavnici ambasada afričkih zemalja u Beogradu.

Izvor: Dnevni akter Dunja Girić

NOVI RED ENGLESKIH VITEZOVA

Nebojša Đorđević    Vesti

Kenet Brana (Foto: Beta)

Britanski glumac i reditelj Kenet Brana proglašen je za viteza dok je njegova koleginica, oskarovka Kejt Vinslet nagrađena ordenom Komandanta reda britanskog carstva (CBE) koje im je dodelila kraljica Elizabeta povodom proslave svog rođendana.

Kako prenose britanski mediji, pevač grupe “Take That” Geri Barlou takođe je odlikovan kao i dizajnerka Sara Barton koja je osmislila venčanicu vojvotkinje od Kembridža.

Ser Kenet Brana, 51, rekao je BiBiSiju da je “počastvovan, uzbuđen i neverovatno srećan” što mu je dodeljena titula viteza.

Brana je poznat po svojim adaptacijama komada Vilijama Šekspira, ali i ulogom profesora Gilderoja Lokharta u filmovima o Hariju Poteru.

Kejt Vinslet, 36, koja je Oskara dobila za ulogu u filmu “Čitač” iz 2009. godine rekla je da je “iznenađena i počastvovana” odrenom.

“Zbog ovoga sam ponosna što sam Britanka”, rekla je ona.

Kraljica počasti dodeljuje dva puta godišnje - na Novu godinu i svoj rođendan. Izabranike biraju komiteti na osnovu nominacija vlade i javnosti. Većinu počasti uglavnom dobijaju ljudi koji nisu u žiži javnosti, mahom zaposleni u industriji ili građevinskom sektoru, ali se povremeno pojavi i neko poznato lice.

Izvor:: B 92/Tanjug

“HENRI VI” PREMIJERNO U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Beogradska premijera predstave “Henri VI”, kojom se naš nacionalni teatar predstavio na Kulturnoj olimpijadi u Londonu, biće održana 15. juna na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pred predstavu, u Muzeju Narodnog pozorišta biće otvorena izložba “Henri VI, Glob - foto blog, Narodno pozorište u Beogradu na sceni Glob teatra”, autorke Zorice Janković, kazao je upravnik nacionalnog teatra Božidar Ðurović Tanjugu.

Što se tiče izvođenja u “Globu”, on je kazao da nije čuo nijedan negativan komentar. “To su bili hvalospevi - od stručne javnosti koju smo sreli u Londonu, od naših kolega, od ljudi iz sveta pozorišta koji nisu srpskog porekla, kao i od naših zemljaka koji žive u Velikoj Britaniji. Doživeli smo trijumf. Dobili smo i tri veoma afirmativne kritike”, rekao je on.

“Naša predstava je imala zaista ogroman uspeh, tako da sa sigurnošću možemo reći da je u samom vrhu kompletne produkcije Kulturne olimpijade”, izjavio je Ðurović, podsetivši da je do 9. juna, kada je ta manifestacija završena, izvedeno 37 predstava iz isto toliko zemalja, svih 37 sačuvanih drama Vilijama Šekspira.

Uz “Henrija VI” u režiji Nikite Milivojevića, druga dva dela trilogije u “Globu” izvela su pozorišta iz Makedonije i Albanije.

“Razgovarao sam sa svojim kolegama iz Bitolja i Tirane i dogovor je da u oktobru igramo sve tri predstave, iz dana u dan, prvo u Beogradu, a potom u Bitolju i Tirani”, rekao je Ðurović.

“Nacionalni teatar veoma brine o međunarodnoj saradnji, jer bez umrežavanja sa evropskim nacionalnim teatrima, mislim da Narodno pozorište nema ozbiljnu budućnost. Mi smo kuća koja je verovatno najznačajnija u regionu, tako da ćemo u budućnosti još više biti prisutni na evropskim scenama, naravno, zavisno od novca sa kojim budemo raspolagali”, izjavio je Ðurović.

On je napomenuo da za najavljena gostovanja još nije tražen novac od Ministarstva kulture i da će to biti u sklopu redovnih gostovanja Narodnog pozorišta, kao i gostovanja umetnika iz regiona i Evrope na scenama Narodnog pozorišta.

Izvor: B 92

RADOST ZMAJEVIH DEČJIH IGARA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Najveći i najznačajniji festival dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu u jugoistočnoj Evropi, Zmajeve dečije igre održane su u Novom Sadu 55. put. Za slogan igara izabran Zmajev stih “Ima l’ slađe što na svetu od osmeha tog”.

U Novom Sadu su završene 55. Zmajeve dečje igre, najveći i najznačajniji festival dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu u jugoistočnoj Evropi na kome je učestvovalo više od 7 hiljada dece i 60 pisaca.
Pripremila Gordana Glavinić

Trg slobode i Zmaj Jovinu ulicu u Novom Sadu u junu zaposednu mladi pevači, glumci, plesači, recitatori.

I ove godine deca su gospodarila scenom, ali i sticala nova saznanja u ekološkim, lutkarskim, kaligrafskim i likovnim radionicama, otkrivala lepotu matematike i družila se sa piscima. Za slogan igara izabran je Zmajev stih “Ima l’ slađe što na svetu od osmeha tog”.

Pesnik Ljubivoje Ršumović kaže da je taj slogan dobro odabran, jer odgovara i Zmajevoj poeziji. “Odgovara i ovoj deci pred kojom mi čitamo svoje pesme, naravno, odgovara i nama. Kažu da onaj ko se smeje duže živi”, dodaje Ršumović.

Prema rečima pisca Vesne Aleksić, osmeh znači isto što i poslednjih 50 godina. “Osmeh označava nešto lepo, nešto radosno i podseća da u Srbiji postoje deca, koju su svi zaboravili osim Zmajevih igara. Deca postoje, ističe Aleksićeva.

Zmajeve dečije igre predstavile su studije proučavalaca književnosti za decu Zorane Opačić i Jovana Ljuštanovića i antologiju Popa Đurđeva Aversi i versi pisaca na novčanicama evropskih država.

Na igrama je bilo reči o knjizi Vidi čuda u kojoj je Gordana Timotijević priredila autobiografske zapise o detinjstvu sedmoro srpskih pisaca. Priređena je i izložba bugarskog ilustratora knjiga Petra Stanimirova

Izvor: RTS

LARA DORIN - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Lara Dorin iz Obrenovca, veliki je zaljubljenik u pisanu reč. Do sada je objavila zbirku priča pod nazivom ” Po snegu tiho pada sneg” koja je nagrađena poveljom Pegaz kao najbolja zbirka u 2011 godini. Trenutno priprema zbirku poezije pod nazivom” Čuješ li me Bože.” Član je književnog kluba ” SKOR”, MILOŠ CRNJANSKI” iz Bjeljine i književnog kluba ” Mika Antić.”

BUDAN ĆEŠ ME SANAJTI

Pričaću ti o snovima
Ali ti ne poznaješ jezik ptica, kojim govore žene
Koje umesto ruku imaju krila
I sanjaju ptičiju pesmu

Pričaću ti o zvezdama
O očima koje mrak života osvetljavaju
Ali ti nećeš videtu tu iskru, ni to svetlo
Jer ti ne treba plamen duše
Već vatra prizemnih strasti
Koja dušu oslepljuje
I u bogalja pretvara

Pričaću ti o ljubavi
O ljubavi u kojoj se ne stapaju tela
Već duše jedna u drugu slivaju
I prelivaju u dodir
Ali ti nećeš razumeti tu ljubav
Jer su ti oči ogrubele na dodir duše
A telo otupelo od želje.

Pričaću ti o vremenu
I kako je ono kratko dok te volim
A dugo dok zaboravljam
I da smo u njega kao u mrežu upleteni
U mrežu koju samo dani raspliću
Ali ti nećeš shvatati
lepotu prolaznosti
I ostaćeš zarobljen u sećanju
na mene

Pričaću ti o ćutanju
O ćutanju kojim možemo reći
jedno drugome više
Nego kad glasom remetiš tišinu
A tvoje se reči kao istorija
zaboravljaju
I kao eho odjekuju u prazno

Pričaći ti….

Ali ti nećeš znati da govorim tebi
I ja ću onda zaćutati
Da me ne čuješ nikada više

 

HODAO SAM…

Nisam prohodao godine četiri
I ni jednu ružnu reč
nisam izgovoriti znao…
A sad…
ne mogu da se vratim tamo
gde su me listom oraha kupali
da na noge stanem…

Jer ja sam se rodio star….
I u mraku sam plakao sam
Dok me ruka nečija nije
na svetlo dana izvela…
Da pamtim sve…pamtim
I zavolim detinjstvo svoje,
gde sam bio onako
nepomičan i mali
u mraku tišine….
Nepoznat za svakoga…

A danas svi mi kažu :

Mi te ne poznajemo
i nikada nećemo znati
ko si?
Jer ti ponekad samo
u život svratiš…
Nedovoljno za to
da te nazovemo čovekom!
Ti si samo mrva na
zemlji suvoj,
koju će pozobati
prva gladna ptica,
i odleteti negde
u nebo visoko….

A danas tako mi kažu…
I ja odgovorim rado
da sam trideset i pet godina
zemljom hodao
a ne stizao nikuda
i bežalo mi Sunce…
Pa se rado setim godine četiri
gde sam bio nepokretan i sam
ostavljen u tišini
u kojoj su me
listom oraha kupali
da na noge stanem…
Da bih danas nigde bio
a išao svuda….

 

DOĐI

Dođi…
Dođi da ti pevam pesmu svoju…
Da te rečima toplim uz sebe privijem
U svetu ovom hladnom
gde kapi kiše
sa neba padaju
kao crne senke što nam se
zarivaju u snove.

Dođi…

Nečujni su zvuci usana mojih.
U zenici oka krijem komad sreće
Hoću grehe svoje da ispovedam tebi
Moje telo je žedno kapi tvoje vode.

Dođi….

Ispod sedme kore moga crnog hleba
stoji u kamen urezano žarko ime tvoje.
Zaklinjem se svetlom što u meni gori
da samo ću tajnu sačuvati tvoju

Dođi…

Svet je ovaj pećina tamna
Blistaju u njemu samo moji snovi

Dođi