SLOBODANU VLADUŠIĆU “ISIDORA SEKULIĆ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

Književnik Slobodan Vladušić ovogodišnji je dobitnik nagrade “Isidora Sekulić” za studiju “Crnjanski, Megalopolis” u izdanju Službenog glasnika.

Ovogodišnji dobitnik nagrade “Isidora Sekulić” za studiju “Crnjanski, Megalopolis” je književnik Slobodan Vladušić.

Žiri, koji je radio u sastavu predsednik Marko Nedić i članovi Petar Pijanović i Aleksandar Jerkov, jednoglasno je odlučio da nagradu za delo objavljeno u 2011. godini dodeli Vladušiću, konstatujući da je reč o celovitoj i provokativnoj studiji o jednom od najznačajnijih pisaca srpske i svetske književnosti 20. veka, navodi se u saopštenju Fonda “Isidora Sekulić”.

“Provokativni rezultati Vladušićevog tumačenja Crnjanskog postavljaju nova pitanja i daju nove odgovore o značenju njegovog dela i predstavljaju važan izazov za buduća čitanja ovog velikog pisca i za savremeni pristup modernoj srpskoj književnosti i književnoj kritici našeg vremena”, navodi se u saopštenju žirija.

Književnu nagradu “Isidora Sekulić” već 45 godina dodeljuje istoimeni Fond, koji je osnovala Opština Savski venac, na kojoj je svoje poslednje decenije živela naša najpoznatija književnica, a za delo u nekom od književnih žanrova kojima se ona u svom bogatom opusu bavila.

Na ovogodišnji konkurs bilo je prijavljeno više od 100 romana, zbirki pripovedaka, putopisa i eseja, a nagrada će dobitniku biti uručena 6. juna, na svečanosti u Skupštini Beograda.

Izvor: RTS

PRONAĐEN PEČAT IZ VITLEJEMA STAR 2.700 GODINA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

JERUSALIM, - Arheolozi su na nalazištu u Jerusalimu pronašli najstariji predmet sa oznakom grada Vitlejema - pečat star 2.700 godina sa imenom mesta u kome je, po Bibliji, rodjen Isus Hrist, saopštio je u sredu Izraelski odsek za antiku.

Izvršni direktor te organizacije Eli Šukron rekao je da je to prvi put da se ime grada pojavilo na predmetu iz tog perioda.

Službeni glineni pečat, ili bula, širok 1,5 centimetara u prečniku, nosi drevno hebrejsko pismo iz perioda prvog biblijskog Jerusalimskog hrama. Grnčarija iskopana na tom nalazištu potiče iz istog perioda, rekao je on.

Izvor: Beta -AP

HOZE EMILIO PAĆEKO - Vetar daljine

Nebojša Đorđević    Kultura

Hose Emilio Paćeko (José Emilio Pacheco), rođen 1939. u Sijudad Meksiku. Pesnik, pripovedač, romanopisac, esejist i kritičar, njegovo delo je raznovrsno, impresivno, stilski briljantno.

Kao pripovedač objavio je zbirku El viento distante (Vetar daljine), knjigu dečjih pričica koje nisu za decu. Zna da izgradi likove i stvori uverljivu atmosferu, ali i da istovremeno razvija priču. Vešto prelazi sa logičnog na apsurdno. Iza činjenica lukavo skriva simbole. Osim pomenute, poznata je i njegova zbirka pripovedaka La sangre de Medusa (Meduzina krv); napisao je roman Morirás lejos (Umrećeš daleko) i priredio delo Antología de la poesía mexicana, Siglo XIX (Antologija meksičke poezije XIX veka).

VETAR DALJINE

U uglu šatre čovek puši, posmatra dim i svoj lik u ogledalu. Žar se gasi, on više ne primećuje dim, u tami se gubi svaki obris.

Čovek je obliven znojem. Noć je gusta i sparna. Vazduh u šatri stoji. U putujućem vašaru prisutna je samo tišina.

On dolazi do akvarijuma, pali šibicu, pušta je da izgori dok posmatra to što mirno leži pod vodom. I razmišlja o prošlim danima, o onoj noći kada se uskovitlao taj vetar daljine, o dugom vremenu koje ih razdvaja i udaljava kao što ih te noći rastavljaju voda i bol, lepljiva tama.

Da bismo ubili vreme, da bismo zaboravili na nas same, Adrijana i ja smo lutali pustim provincijskim ulicama. Na jednom trgu smo ugledali šatre putujućeg vašara i Adrijana je tvrdoglavo zapela da se veremo po nekim od postavljenih naprava. Sišavši sa točka sreće i vrteške, i umakavši ispod biča, uspeo sam da sa sedamnaest dijabola pogodim čak jedanaest pokretnih olovnih vojnika. A onda sam nabacio sve obruče na glinene lutkice, izdržao strujne udare i od izdresiranog kanarinca dobio crvenu ceduljicu koja je otkrivala budućnost.

Adrijana je bila srećna vraćajući se u nekakvo jalovo detinjstvo. Bila je sita ljubavi, reči i svega što ostaje iza reči. Tog nedeljnog popodneva pronašli smo jedno primitivno mesto koje je pružalo zaborav i bezazlenost. Nisam pristao da uđem u kuću sa krivim ogledalima, i tada je Adrijana spazila usamljenu, ofucanu šatru na kraju vašara.

Čim smo prišli, čovek na ulazu je izverglao besmislenu žalopojku: „Uđite, gospodo, pogledajte Madreselvu, nesrećnu devojčicu koja je Božjom kaznom pretvorena u kornjaču jer nije slušala starije i nije išla nedeljom u crkvu. Pogledajte Madreselvu, čujte iz njenih usta priču o sopstvenoj nesreći.”

Ušli smo pod šatru. U osvetljenom akvarijumu nalazila se Madreselva. Imala je telo kornjače i glavu devojčice. Bilo nas je stid što smo tu i uživamo u glupiranju čoveka i devojčice koja mu je najverovatnije bila kći.

Kada je završila priču, kornjača nas je, iz akvarijuma, pogledala bespomoćno poput savladane zveri koja krvari pod lovčevom nogom.
- Užasno, grozno - rekla je Adrijana dok smo se udaljavali.
- Nije ni užasno, ni grozno: čovek je trbuhozborac. Devojčica kleči iza akvarijuma, a optička varka stvara utisak da zaista ima telo kornjače. Prosto kao i svi trikovi. Ako mi ne veruješ, dođi da otkriješ pravu igru.

Vratili smo se. Potražio sam otvor među naborima platna. Već sledećeg trenutka Adrijana me je zamolila da je odvedem i - nikada više nismo spomenuli tu nedelju na vašaru.

Čovek uzima kornjaču u ruke i vadi je iz akvarijuma. Odmah, na podu, kornjača svlači lažnu glavu. Njena prava usta izgovaraju nemušte reči koje se ne razaznaju van vode. Čovek se spušta na kolena, ljubi je i prislanja na grudi. Plače nad vlažnim, nežnim oklopom. Niko ne bi razumeo koliko je usamljen, niko ne bi shvatio koliko je on voli. Ponovo je spušta u mulj, guši jecaje i prodaje nove ulaznice. Akvarijum se osvetljava. Pojavljuju se mehurići. Kornjača počinje svoju priču.

prevela Biljana Bukvić

 

FESTIVAL BAROKNE MUZIKE OD 27. MAJA DO 1. JULA

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

BEOGRAD, - Nimbus festival barokne muzike biće održan od nedelje 27. maja, do 1. jula, a na programu je šest koncerata na kojima će nastupiti izvodjači iz Srbije, Rumunije, Holandije, Slovenije i Švajcarske, najavili su danas organizatori.

Umetnički direktor festivala Andrej Jovanić rekao je novinarima da će na programu koncerata biti kompozicije engleskog podneblja, francuskog dvora i italijansih kompozitora.

On je rekao da se Koncert za dve horne izdvaja iz festivalskog programa, jer su ostali nastupi fokusirani na istorijske instrumente i njihove replike, kao i na autentične note i interpretacije.

Izvor: Beta