ČAČANI BAŠ VOLE DA ČITAJU KNJIGE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” u Čačku, sa odeljenjima u Zablaću, Preljini, Mrčajevcima i Prijevoru ima 5.813 članova koji su prošle godine uzeli na čitanje 144.795 knjiga i 21.990 primeraka novina i časopisa.

Direktorka biblioteke Danica Otašević kaže da je to povećanje u odnosu na 2010. godinu od skoro 9.000 naslova. Ukupno je usluženo oko 114.000 korisnika, a u međuvremenu knjižni fond je uvećan za 7.199 novih knjiga.

Čačanska biblioteka već decenijama radi u neuslovnim prostorijama, a do kraja godine trebalo bi trajno da se reši problem smeštaja ove stare kulturne ustanove, posle nedavne kupovine bivšeg Doma vojske u centru grada za čiju adaptaciju je u gradskom budžetu opredeljeno oko 50 miliona dinara.

Izvor: B92

NOVA NAGRADA ZA MIŠU RADIVOJEVIĆA

Nebojša Đorđević    Film

Svetozar Cvetković

Film Miše Radivojevića “Kako su me ukrali Nemci” u produkciji Testament filmS osvojio je jednu od tri glavne nagrade - nagradu za najbolju režiju na upravo završenom filmskom festivalu “Cape Winelands film festivalu” u Južnoj Africi.

Veliku statuetu festivala za najboljeg reditelja za Miloša Radivojevića primio je na subotnjoj ceremoniji zatvaranja u Oude Libertas Auditorium centru u Stelenbošu, producent filma “Kako su me ukrali Nemci” Svetozar Cvetković, nakon čega je ponovo u čast nagrađenih emitovan Radivojevićev film.

Zajedno sa filmom Miše Radivojevića u konkurenciji se našlo 25 igranih filmova prošlogodisne svetske produkcije koju je selektovao direktor festivala Leon van der Merwe.

Istovremeno u selekciji dokumentarnih filmova specijalno priznanje dobio je film “Cinema Komunisto” autorke Mile Turajlic.

Međunarodni “Cape Winelands film festival” (14-24. marta) je najveći i najvažniji festival te vrste u Južnoj Africi koji se održava u u Kejp Taunu i Stelenbošu.

Festival je stvoren sa željom za očuvanjem autorskog pogleda na svet. Ove godine je okupio značajna imena svetske kinematografije i definitivno se okrenuo stvaralaštvu autora koji svojim umećem ne podilaze publici, već opstaju u svojoj snazi i energiji da održe umetničku i autorsku misiju filma, promovišući istovremeno i kinematografiju Južne Afrike najrazvijenije u ovom delu sveta.

Izvor: B92

UŽIVAJTE U POEZIJI U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Kulturni centar Beograda obeležiće danas, dvanaesti put, “Svetski dan poezije”, nizom programa koji će se odvijati u galeriji Artget od podneva do 22 sata.

Od 12 sati, u prostoru galerije biće održan poetski omaž Petru Krdu čiju će poeziju čitati: Tanja Kragujević, Radmila Lazić, Dubravka Djurić, Milica Lilić Jeftimijević, Dragana Mladenović, Vasa Pavković, Mileta Prodanović, Jelena Marinkov i Gabrijel Babuc.

Krdu (1952-2011) je bio je pesnik, prevodilac, antologičar, izdavač. Objavio je više pesničkih zbirki: Donosilac oka (1974, na rumunskom), Zamenice/Pronume (1981, dvojezično), Jagoda u klopci (1988), U crkvi Troja (1992), Ljubičasto mastilo (1997), Škola izgnanstva (1998, na rumunskom) i Moj gradjanski šešir (2009). Preveo je preko 20 knjiga sa rumunskog, srpskog, francuskog i slovenačkog jezika i priredio nekoliko antologija poezije na ovim jezicima

KCB će odati poštu i Tatjani Cvejin (1948-2011) avangardnoj pesnikinji, učesnici brojnih umetničkih akcija i performansa, video-prezentacijom koja će se moći gledati od 12 do 22 sata.

Cvejin je bila jedan od osnivačica Književne komune Apatin, objavila je dvadesetak knjiga poezije i proze i u manifestaciji “Svetski dan poezije” u KCB-u učestvovala od samog početka, ispitujući performativne moći poezije.

U Izlogu KCB biće u 13 sati otvorena izložba fotografija pesnikinja i pesnika nove generacije koju je postavio Danilo Lučić.

Na izložbi su zastupljeni portreti Ane Seferović, Tamare Šuškić, Ana Marije Grbić, Jelice Kiso, Vladimira Tabaševića, Gorana Korunovića, Viktora Radonjića, Uroša Kotlajića, Bojana Savića Ostojića, Marjana Čakarevića, Vladimira Stojnića, Bojana Vasića i Bojana Markovića.

Tribina “Restrikcija ili restrukturiranje: potrošnja i proizvodnja poetskih modela” počinje u 17 sati, a moderatori su Vladimir Stojnić i Bojan Vasić.
U razgovoru će učestvovati: Dejan Ilić, Dubravka Đurić, Alen Bešić, Nenad Šaponja i Biljana Andonovska.

Za poklonike žive poetske reči pesničko veče naslovljeno ” Bilans stanja” počinje u 19 sati, a svoje će stihove govoriti: Nikola Vujčić, Milovan Marčetić, Mirjana Simović, Ljiljana DJurdjić, Jelica Kiso, Bojan Savić Ostojić, Tamara Šuškić, Danica Vukićević, Petar Miloradović, Vladimir Kopicl, Miloš Petković i Ognjen Petrović.

Tokom “Svetskog dana poezije” biće prikazivan od 12 do 22 sata danski dokumentarni film u trajanju od jednog sata “Kikiriki i džabe pivo” sa prevodom na engleski jezik.

To je filmsko putovanje kroz dansku poetsku scenu, a autor je Klaus Ankersen, multimedijalni umetnik.

Izvor: 24 sata.rs/Tanjug

JUNIORSKI I ŽENSKI DRŽAVNI REKORD KNJAŽEVČANA NA TAKMIČENJU U VRŠCU

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

Takmičari powerlifting kluba “Knjaževac” učestvovali su na tradicionalnom „Otvorenom prvenstvu Vršca” - državnom kupu u benč presu - Powerliftingu. Ekipa je nastupila u sledećem sastavu: Zoltan Tot je u kategoriji do 59 kg osvojio prvo mesto, kao i Uroš Nikodijević, koji je postavio nov juniorski rekod za kategoriju do 66 kg, sa podignutih 123,5kg u benču.

Drugo mesto, zauzeo je Branko Ostojić u kategoriji do 74 kg, dok je “bronzani”, bio Nikola Aleksić (kategrija do 120 kg). U istoj težinskoj kategoriji, Radomir Jovanović (69 godina - najstariji takmičar), osvojio je 4. mesto u seniorskoj konkurenciji, a prvo mesto u konkurenciji veterana.

U ženskoj konkurenciji Nataša Janić u kategoriji. do 63 k. osvojila je prvo mesto i postavila novi rekord Srbije za žene sa podignutih 92,5 kg.

Jjedan od trojica sudija na ovom takmičenju bio je reprezentativac Srbije i istaknuti član Powerlifting kluba “Knjaževac”, Ilijić Dalibor.

СРЂАН СИМЕУНОВИЋ БОНАЋО - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Срђан Симеуновић Бонаћо рођен је 1976 године у Краљеву. Добитник је књижевне награде ,,Богдан Мрвош,, за 2008 годину ( за циклус песама ,,Гираре Морте,,), коју Књижевни клуб Краљево додељује најбољим младим песницима.

2011 г. објављује своју прву збирку поезије под називом ,,Окрњени креденац,, у издању Књижевне омладине Србије.
Живи и ствара у Сирчи.

 

GITARE MORTEi

Дах из твојих уста
са шест крила лети
дрхтаји су немир
пребијеног прста

слушао сам корак
што анђеле срети
кад су пошли да ме
откују са крста.

Кад спаваш у крилу
снови су ти сузе
калем што те роди
тек ће да процвета

док не оста сама
рука што те узе
испод и изнад
наслућеног света.

 

PANTA REI

Прљаве ноге
по блату газе
пролазе стазе
људи пролазе.

Прљаве кише
на стазе падају
падају кише
и људи падају.

Прљаве реке
с извора извиру
док реке теку
људи умиру.

 

НАЈЉУБАВНИЈА

Убијте ме као неког
ког убише зли крвници
ком од усне даље неће
одјекнути болни крици

чије ће се руке дићи
и предати срце саме
чији корак неће стићи
да побегне из те таме.

Убијте ме као неког
ког ће примит земља црна
и неће му бити тесна
и никнут ће из тог зрна
нова туга једна песма

коју слушат нико неће
све од таме биће црње
нек на гробу не расте цвеће
прекриће га коров трње.

Убијте ме као неког
вама страног и далеког
луталицу и незнанца
убијте ме сада младог
да не живим живот старца.

Убијте ме кад вас молим
јер убицу ја не кривим
нека умрем сад кад волим
него једном сам да живим.

 

КЛОНУЛЕ РЕЧИ

Ту где су клонуле речи
рањено псето цвили
чудан се сок из ока гњечи
и гладан црв по телу мили.

Блато и муљ јастук му глави
тресе га жеђ док крв цури
последњи дах поглед му дави
последњи корак крај њега јури.

То газдарица немарна млада
не виде занесена својим ходом
пријатеља свог што настрада
замућено око прљавом водом.

Ту слику гледам ко да је знам
не справише лек који то лечи
то псето некад био сам сâм
у мени клонуше све речи.

 

КАД СУ ЈЕ ОДВЕЛИ

Какво ли је небо
изнад њене главе
да ли истом сликом
око њено боји
овога ми пива
и ове ми браде
апостол свих јада
покрај мене стоји.

 

ЕЛИКСИР  ВЕЧНОСТИ

Киша спира с града
све окове лета
устајала поподнева
гасе се у налету ветра
мутним очима наздрављам
пролазности сиротиње
док ме болесног оздравља
пар капи црног из Љубостиње.

Сећам се векова
који ће са тобом доћи
где си сакрила откуцаје
који пут цртају
остаћу заувек жељан
твог додира милостиње
кад ме полију белог
капима црног из Љубостиње.

 

КРЧМА КРАСИВАЈА

Подно планине
чије име гледа
у сеоској крчми
учитељица музике
жање хлеб нотама
брадати дрвосеча секиром
дланове у астал урезује
изврнутих модрих капака
нежење помаму сликају
да успава јутро
келнерица балалајку штимује
док разиграни бодежи погледа
падају по дрвеном патосу
каљавим цокулама украшеним.

У сеоској крчми
подно планине
чије име завирује
сваке ноћи трампе живот
за фуруну срца.