КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ” РАДЕ ТОМИЋ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Poezija, Vesti

Књижевни клуб “Бранко Миљковић” Књажевац расписао је једанаести песнички конкурс за награду “Раде Томић”, коју ће доделити расположивом термину између 15. и 2о. маја 2012.године, у оквиру прославе Дана општине Књажевац.

Поред награде “Раде Томић”, која подразумева објављивање књиге за најбољи рукопис, органитатор ће доделити  и две новчане награде за циклус песама. Најуспешнијим учесницима биће уручене и специјалне повеље.

Право учешћа на конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику. Необјављене рукописе, као и циклусе необјављених песама у три примерка, под шифром (са разрешењем шифре у посебном коверту) слати (искључиво поштом) на следећу адресу: Књижевни клуб “Бранко МИљковић”, 19350 Књажевац, поштански фах 58, са назнаком - за награду “Раде Томић”.

Конкурс је отворен до 1. 4. 2012. године.

HIT IZLOŽBA: GOJINE GRAFIKE U BEOGRADU DO 31. MARTA

Nebojša Đorđević    Vesti

Uskrsnuće

Izložba grafika čuvenog španskog i svetskog slikara Fransiska de Goje (1746-1828), otvorena u petak uveče u Institutu „Servantes” u Beogradu, prirodno, privukla je i privlači veliku pažnju.

Pod nazivom „Užasi rata i ratna fotografija” izložena su 82 rada proslavljenog umetnika, a upriličena je i povodom obeležavanja pet decenija od kada je Nobelova nagrada dodeljena Ivi Andriću, piscu koji je jedno svoje delo posvetio upravo Goji.

Na izložbi su Gojine grafike grupisane u sedam celina, a s ciljem da se pregledno prikažu osnovne teme i ideje koje je umetnik razvijao: „Front”, „Žrtve”, „Pogubljenja”, „Progonstva i pljačkanja”, „Glad”, „Žena” i „Posleratni period”.

U knjizi „Razgovor s Gojom” Ivo Andrić piše: „Goja vas ponese, zaprepasti, ustraši i oduševi. (…) Život tog čudnog čoveka i velikog majstora, umnogome je legenda puna sjaja i mraka.”

Pišući o Gojinom dečaštvu, umetničkim počecima, zrelom dobu, umetničkim vrhuncima, uzbudljivom životu, Andrić, između ostalog, zapaža: „Taj naprasti Aragonac imao je dušu željnu pravde, svetla i iskrenosti. I slikajući svoju menažeriju ljudskih slabosti, strasti i poroka, on nalazi ne samo liniju i senku nego, kao što ćemo videti, i dramske akcente najdubljeg sažaljenja, krvave ironije i uzvišenog revolta.”

A pišući o Gojinim grafikama „Užasi rata”, naš nobelovac veli: „Goja je na rat gledao kao na jedno od mnogih i neminovnih zala kojima je čovečanstvo podložno. Sa visine svoga bola, on gotovo i ne razlikuje Špance od Francuza. U tim crtežima vidi se, u savršenoj objektivnosti, samo jedno: izbezumljenost ljudi koji se uzajmno uništavaju, i užas tog uništavanja. Tako na jednom crtežu koji prikazuje samo gomilu mrtvaca, piše ‘Pokopati i ćutati’.”

Izložba „Užasi rata i ratna fotografija” stigla je u Beograd nakon što je obišla više svetskih prestonica (Peking, Tokio, Berlin). Otvorena je do 31. marta, a Mirjana Starčević iz Instituta „Servantes” skreće pažnju da izložene grafike imaju posebno mesto u raskošnom Gojinom opusu: „Ti radovi pokazuju ovog umetnika iz jednog drugačijeg ugla.”

Izložbu, koju je beogradski Institut „Servantes” organizovao u saradnji sa Akademijom lepih umetnosti San Fernando iz Madrida otvorili su Antonio Lasaro Gosalo, direktor Instituta, i kustos izložbe Huan Bordes.

Po rečima kustosa, 82 grafike obuhvaćene izložbom „Užasi rata i ratna fotografija” rađene su u bakrorezu i nastajale su od 1808. do 1814. u vreme španskog rata protiv Napoleonovih trupa.

- Fransisko de Goja bio je jedan od prvih umetnika koji je nepristrasno, poput fotoreportera koji će se pojaviti znatno nakon njegove smrti, prikazivao bol, tugu i besmisao rata. Pre njega umetnici su koristili temu rata kao motiv samo po porudžbini od viših staleža. Goja je imao tu sposobnost da objektivno osudi surovost obe strane i da kritikuje vladajuću klasu koja se ne ustručava da prolije tuđu krv - kaže kustos.

Izvor: BlicOnline Tatjana Nježić

PREMIJERA “TAJNE GRETE GARBO”

Nebojša Đorđević    Vesti

Predstava “Tajna Grete Garbo” hrvatskog pisca Mira Gavrana u režiji Ðurđe Tešić, premijerno je izvedena u subotu uveče u zemunskom teatru “Madlenianum”.

Publika je velikim aplauzom pozdravila glumce Miodraga Krstovića, Jovanu Balašević, Petra Benčinu, a posebno Tanju Bošković koja tumači lik intrigantne i tajanstvene Grete Garbo. Drama jednog od trenutno najizvođenijih hrvatskih autora govori o samoći, ljudskoj ranjivosti, ljubavi, odanosti i poverenju.

Boškovićeva je vešto dočarala misterioznost slavne holivudske glumice koja se iznenada povukla u izolaciju, njenu nesigurnost, usamljenost, preosetljivost i njenu očajnu potrebu za ljubavlju. Kroz odnose četiri karaktera, smeštajući radnju u pedesete godine prošlog veka, autor se bavi temama vernosti i izdaje, samoće i ljubavi.

Predstava počinje poput starih holivudskih filmova - na platnu uvodna crno-bela špica sa nazivom filma i imenima autorske i glumačke ekipe, a završava se ođavnom špicom i ispisivanjem reči “kraj”.

Scenografiju je osmislila Zorana Petrov, kostime Jelisaveta Tatić-Čuturilo, prevodilac i saradnik na adaptaciji je Ivana Dimić, a kompozitor je Vladimir Pejković. Publici se poklonio i književnik Gavran, koji je u Beograd doputovao povodom premijere, a u holu se prodavala njegova knjiga “Tajna Grete Garbo i druge priče”.

Izvor: B 92 /Tanjug FOTO TANJUG/FILIP KRAINČANIĆ/tj