POKUŠAJ DA SE OTKRIJE MISTERIOZNI NESTANAK REMBOA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Burni život fransukog pesnika

Francuski pesnik Artur Rembo se 1876. godine pridružio holadskoj kolonijalnoj vojsci, plovio je do indonežanskog ostrva Java i onda dezertirao pobegavši u džunglu. Niko ne zna šta se dalje dogodilo.

Više od 130 godina kasnije, američki pisac Džejmi Džejms prati tragove pesnika Remboa kako bi probao da reši misteriju, prenosi Frans pres.

”To je kao priča o Šerloku Holmsu”, rekao je Džejms, aludirajući na detektivski rad koji je potreban da se reši lutajuća enigma pesnika, koji je rođen 1854. godine i koji je umro u 37. godini. Postoji veoma malo detalja o njegovom odlasku na ostrvo Java i o tome šta se desilo u Indoneziji kada je pristupio holandskoj kolonijalnoj vojsci.

”To ostaje jedna od najvećih zagonetki u Remboovom burnom životu”, napisao je Džejms u svojoj knjizi ”Rembo na Javi : Izgubljeno putovanje” (Rimbaud in Java: The Lost Voyage), koja je objavljena prošle godine. ”On nikada nije pisao o Javi, zato što je bio begunac. Mogla ga je uhapsiti holandska vojska zbog toga što je pobegao iz nje”, rekao je ovaj pisac koji je bio zainteresovan za pesnika još od detinjstva. Jedina stvar koja se zna o Remboovom putovanju na Istok je ta da je taj put otpočeo 10. juna 1876. godine kada je on imao 21 godinu i da je otišao u holandsku istočnu Indiju ili današnju Indoneziju. To je tipično kapriciozna Remboova odluka koji je potpisao ugovor na šest godina boravka u holandskoj kolonijalnoj vojsci.

”To je bio poziv novca i orjenta”, rekao je Džejms, dodajući da su svi regruti bili plaćeni 300 forinti što je bilo dosta novca u to vreme. Prema njegovim rečima francuski pesnik je video u tome mogućnost da konačno besplatno poseti Istok, koji ga je toliko privlačio. Svi regruti su 22. jula stigli u Džakartu ili tadašnju Bataviu kako bi se pridružili garnizonu u Salatidži selu u centralnom delu Jave.
Na Javi Rembo, prijatelj pesnika Pola Verlena, nikada nije bio tako daleko od kuće. Autor ”Pijanog broda” i veliki obožavatelj alkohola - Rembo mora da je bio veoma srećan što džin ne samo da je bio dozvoljen kao piće, već je bio smatran kao način ulivanja hrabrosti u vojnike. Međutim on je ostao samo dve nedelje u garnizonu. U avgustu je dezertirao ostavljajući sve što je posedovao da se proda u korist lokalnog stanovništva. U severnu Francusku kod majke vratio se 31. decembra 1876. godine.

Između datuma njegovog nestanka (15. avgust) i njegovog ponovnog pojavljivanja (31. decembar) nalazi se misterija od četiri i po meseca, koja je pokrenula niz spekulacija. Patern Berikon, koji nikada nije upoznao pesnika, ali je sebe nazivao njegovim biografom nakon što je oženio njegovu sestru, tvrdio je da se njegov zet krio u džungli i da su ga orangutani učili da preživljava - uprkos činjenici da je ova vrsta majmuna nestala sa Jave pre dva veka.

”Ne, Rembo nije bio Tarzan”, rekao je Džejms.

Neki eksperti koji su proučavali život i rad ovog pesnika tvrdili su da je on isplovio nazad u Evropu, dok drugi veruju da se ukrcao na jedan škotski brod koji je isplovio iz Jave 30. avgusta i stigao u Irsku 6. decembra 1876. godine.

”Moguće je da je to istina”, rekao je Džejms iako ne postoje dokazi da je Rembo bio na brodu. Džejms je putovao više puta na Javu kako bi pronašao dokaze gde je bio Rembo četiri i po meseca i uprkos nedostatku novih informacija njegova knjiga pokušava da interpretira stanje uma problematičnog pesnika.

Džejms je rekao da ovaj pesnik nije bio predmet velikog broja istraživanja, tako da su šanse da se otkrije šta se dogodilo u tom periodu veoma male.

”To je kao sneg na Baliju”, rekao je on.

Izvor: Blic Online

DVESTA GODINA OD ROĐENJA ČARLSA DIKENSA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

LONDON - U utorak, 7. februara biće obeležena 200. godišnjica od rođenja Čarlsa Dikensa (1812-1870), jednog od najznačajnijih britanskih romanopisaca XIX veka i kritičara društvenih nepravdi viktorijanske ere.

Čarls Dikens je rođen u Lendportu, kod Portsmuta 7. februara 1812. godine. Bio je drugo od osmoro dece Džona Dikensa, službenika u Ministarstvu mornarice.

Prekretnica u Dikensovom životu bio je trenutak kad je kao 12-godišnjak bio prinuđen da prekine školovanje i radi u fabrici obuće pošto je njegov otac dospeo u dužnički zatvor. To je na njega ostavilo duboki trag. Tu se upoznao sa siromaštvom i postao najvatreniji glasnogovornik sirotinje svoga vremena.

Dikens je nastavio školovanje kada mu je otac pušten iz zatvora. Po završetku obrazovanja, zaposlio se u jednoj advokatskoj kancelariji, da bi potom radio u sudu, a kasnije kao novinar.

Godine 1833. počeo je da piše kratke priče i eseje za časopise. Njegova prva knjiga, zbirka priča pod naslovom “Bozove crtice” objavljena je 1836. Iste godine oženio se Ketrinom Hogart, ćerkom urednika Ivning kronikla s kojom je imao desetoro dece.

Nakon uspeha “Pikvikovog kluba”, Dikens se posvetio pisanju, stvarajući sve složenija dela. Među njegovim najpoznatijim delima su “Oliver Tvist”, “Nikolas Niklbi”, “Božićna priča”, “Velika očekivanja” i “Dejvid Koperfild”, roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata.

Godine 1842. posetio je SAD i Kanadu, što je dovelo do njegovih kontroverznih “Američkih beležaka”.
Umro je 9. juna 1870. godine. Sahranjen je u Pesničkom kutku Vestminsterske opatije, a natpis na njegovoj grobnici glasi: “Saosećao je sa siromašnima, napaćenima i potlačenima”.

Sa više od 300 filmskih i televizijskih adaptacija snimljenih po motivima njegovih dela, Dikens se može smatrati najomiljenijim piscem sveta kinematografije. Ove godine će u njegovu čast britanski i američki filmski institut prirediti retrospektivu.

Među najboljim adaptacijama smatraju se MGM-ov filmovi “Dejvid Koperfild” i “Priča o dva grada” koji su snimljeni 1935. Klasicima se, takođe, smatraju ekranizacije romana “Velika očekivanja” (1946) i “Oliver Tvist” (1948) britanskog reditelja Dejvida Lina, a među najnovijim ostvarenjima je i film “Oliver Tvist” (2005) Romana Polanskog.

Dok su u Britaniji još prošle godine počele pripreme za veliki jubilej u vidu tribina, festivala kratkih filmova na temu Dikensa, retrospektive filmova snimljenih po njegovim romanima i serije “Velika očekivanja”, ove godine, u pripremi su dva filma po romanima Dikensa - “Velika očekivanja” sa Rejfom Fajnsom i Helenom Bonam Karter, “Tvist” sa za sada nepoznatom glumačkom podelom, kao i serija “Misterija Edvina Druda”.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug

MONOGRAFIJA O HILANDARU

Nebojša Đorđević    Kultura

Iz štampe izašla monografija o manastiru Hilandaru, svojevrna istorija lavre Presvete Bogorodice, duge osam vekova.

Izdavačka kuća “Svetigora” Mitropolije crnogorsko-primorske nastavlja svoju ediciju - “Nemanjićki manastiri”.

Do sada je objavljeno osam monografija, a iz štampe je upravo izašla deveta, o manastiru Hilandaru. Sve zajedno čine svojevrsnu biblioteku srpske kulturne i duhovne baštine.

Istorija hrišćanstva na Svetoj Gori seže do apostolskih vremena. Po predanju, počinje još u dane zemaljskog života Presvete Bogorodice.

I sada je tu, na Svetoj Gori, smeštena lavra Presvete Bogorodice - manastir Hilandar, najznačajnije duhovno središte srpskog naroda.

“Sama knjiga će vam pomoći i preko slike, i preko tekstova i preko crteža da se približite, kroz jedan presek svemu onome što je bio Hilandar, što jeste i što bi trebalo ponovo da bude”, rekao je Njegovo preosveštenstvo Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski.

U ovoj monografiji, na samo 63 stranice, zabeležena je istorija duga osam vekova.

I sve je tu: osnivanje, obnove, odbrana, graditeljstvo, freskopisanje, ikonopisanje, blago hilandarskih riznica.

U maloj monografiji nalazi se veliko svedočanstvo o Hilandaru - čuvaru i utemeljivaču naše pismenosti, duhovnosti, kulture.

Izvor: RTS

SEZANOVA SLIKA NAJSKUPLJA IKAD

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Slika “Kartaši” koju je 1890-ih godina naslikao Pol Sezan, prodata je za rekordnih 158 miliona funti, što je čini najskuplje plaćenim umetničkim delom.

Ovu cenu platili su članovi katarske kraljevske porodice, objavio je juče magazin “Veniti fer”.

Bivši vlasnik slike je Jorge Embirikos, grčki brodovlasnički magnat. On je sliku prodao krajem prošle godine, ali je tek sada objavljena cena.

Prethodni rekord je držala slika “Broj 5″ Džeksona Poloka, koja je 2006. godine prodata za 88,7 miliona funti.

Pol Sezan je naslikao seriju od pet slika pod nazivom “Kartaši” u periodu od 1890. do 1895. godine.

Preostale četiri se nalaze u muzejima “Orsej” u Parizu, “Metropolitenu” u Njujorku, u institutu Kortald u Londonu i “Fondaciji Barns” u Filadelfiji.

Francuski umetnik Pol Sezan rodio se 1839, a umro 1906. godine. Njegova dela su impresionistička i postimpresionistička.

Izvor: Blic Online I. Kešanski

DVE DECENIJE LIKOVNE KOLONIJE U POGANOVU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Galerija “Metodi Meta Petrov” u Dimitrovgradu priprema se za obeleževanje 20. Medjunarodne likovne kolonije “Poganovski manastir” koja se od 1. do 10. avgusta održava u manastiru svetog Jovana Bogoslova, u Poganovu.

Upravnik Galeriji Dimitar Ilijev rekao je agenciji Beta da su tokom prošle godine organizovali 17 izložbi i medju najvažnijima istakao “Sedam grafičara iz Hjustona”.

Ilijev je rekao da je u radu Kolonije do sada učestvovalo više od 210 slikara iz zemlje i sveta koji su Galeriji ostavili 410 svojih slika.

“Počeli smo pripreme za jubilarnu koloniju. Planiramo da pozovemo pet slikara iz Srbije, sedam iz inostranstva i dva vajara koji će uraditi dve skulpture za neki prostor u gradu. U planu je i štampanje monografije povodom jubileja”, rekao je Ilijev.

“Trenutno na likovnim akademijama u Nišu i Sofiji imamo šestoro studenata i tri učenika Srednje umetničke škole u Nišu iz Dimitrovgrada”, kazao je Ilijev.

Izvor: Beta