KARANOVIĆU “ZMAJEVA NAGRADA”

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

/Novosadski pesnik Vojislav Karanović dobio je godišnju “Zmajevu nagradu” Matice srpske za zbirku pesama “Unutrašnji čovek” u izdanju Narodne biblioteke “Stevan Prvovenčani” u Kraljevu, saopštila je danas Matica.

Odluka o laureatu tog najuglednijeg priznanja za pesništvo u srpskom jeziku i kulturi doneta je većinom glasova žirija, kojim predsedava Mihajlo Pantić.

Zmajevu nagradu”, koja nosi ime jednog od najvećih srpskih pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, Matica srpska je prvi put dodelila 1954. godine.

Karanoviću će priznanje biti uručeno 16. februara, na Svečanoj sednici Matice srpske, povodom dana te naše najstarije kulturne ustanove.

Izvor: B92/Tanjug

PROMOCIJA KNJIGE O SONJI SAVIĆ

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Multimedijalna promocija knjige „Sonja Savić - Otvorena stranica” biće održana u utorak, 7. februara u Niškom kulturnom centru.

Na promociji će o knjizi govoriti Zdenka Tomić i Milomirka Cica Jovović, priređivači knjige i Aca Vidić, urednik. Tokom programa nastupiće braća Teofilović, etno duet, Dara Rančić, glumica i Željko-Želja Anđelković, saradnik.

U uvodu priređivača i urednika se navodi: „O Sonji Savić, oštroumnoj, nemilosrdnoj samo prema sebi, sa genom dobroljuba i genom genija govore kroz sećanja i svedočenja kolege glumci, reditelji, producenti, novinari, bliski saradnici, prijatelji i članovi njene porodice…”.

Promocija počinje u 19h, a organizatori su Niški kulturni centar i Studentski kulturni centar iz Niša.

Izvor: Južne vesti Jelena Cvetković

ANĐELA CVETKOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Anđela Cvetković, rođena u Pirotu 1997 godine. Učenica je osnovne škole ‘’Despot Stefan Lazarević” u Babušnici, gde i živi. Aktivan je član pesničke škole, i dobitnica ponosni vlasnik brojnih nagrada i pohvala za svoje stihove i eseje.
Uživa u pisanju, pri čemu svaka napisana reč za nju znači početak novog života.

‘’Sunce na licu” ( 2011. ) je njena prva objavljena zbirka pesama i eseja u izdanju Književne omladine Srbije.

 

DUBINE

Zovu me dubine…
Beskrajne dubine najvećih mora na ovom svetu.
Tamo negde… na njihovom dnu…
Ostali smo ti i ja, zagrljeni,
satkani od ljubavi i nežnosti.

Ne treba biti na površini - tamo još ima ljudi.
Lepše je biti na dnu.
Tonuti do dna od silne blizine i lepote.
Jedino tamo moguće je smejati se od srca,
istinski uživati u svakom trenutku.
Jer, čim izađeš na površinu - nema više čari.
Onda zavlada bol.
Bol od ljudi i njihovih prokletih reči.

Kažu da je od Boga dar voleti, i znati sačuvati ljubav.
Zašto su onda svi, kada rešiš da izađeš na površinu, tako zli?
Tako surovi i bez trunke razumevanja?!

Zovu me dubine…
A mnogi kažu da je za mene površina.
Površina…
Tako surova i hladna…
Tako ohola…
Ne!
Ne želim na površinu.
Želim da se vratim na ono isto dno.
Samo moje dno,
koje me prati i brani od površine.
Želim moje dno!
Tamo je lepo.
Tamo smo samo ti i ja…

Ne zelim na površinu.
Dubine me i dalje zovu…
Žele da padnem u njihov zagrljaj…
Da se smejem i plačem od srca.
Da volim i želim istinski.

Ti…
Ti si moje divno dno.
Moj divan san.
Tako divno želim da ti padnem u zagrljaj.
Tako neopisivo mi nedostaješ.
Mnostvo lepih reči iz pocepanih džepova moga srca,
kriju se u dubinama.
U tim snovima…
Snovima gde ti i ja, zagrljeni, sanjamo…

Zovu me dubine…
zove me moj san…

 

&&&

Dopusti mi da poletim!
Daj mi svoja krila, anđele!
Da sletim na njene grudi,
da me čvrsto zagli
i uhvati za ruku.

Bićemo jednake i u želji,
grehu i nevinosti.
Dopusti mi da poletim!
Prestignuću ptice i avione!
Gledaću drveće i ljude!
Svi će biti toliko mali,
da ih na kraju uopšte neću videti.

Videću samo nebo.
I videću samo nju!
Uhvatićemo se za ruke, i leteti.
Leteti daleko.
Nećemo ništa videti.
Samo mi dopusti svemoćni anđele
da poletim,
i ponovo je ugledam!

 

KO SAM JA?

Nežna princeza ili zla kraljica?
Lažna ili iskrena?
Grešna ili nevina?
Krhka kao latica ruže, ili jaka kao stena?
Naivna kao dete, ili mudra kao starica?
Siromah sa parama, ili bogataš bez duše?
Eh, kad bih mogla sebe poznati…
Ili se, avaj, bar ponovo roditi…

 

 

 


“DOBRIČIN PRSTEN” NA RUCI RUŽICE SOKIĆ

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Glumici Ružici Sokić uručen je “Dobričin prsten”, nagrada za životno delo koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije. Na svečanosti na Velikoj sceni pozorišta Atelje 212, 27. laureatu “Dobričinog prstena” priznanje je uručila prošlogodišnja dobitinica Jelisaveta Seka Sablić.

Ružica Sokić rekla je da je uzbuđena i veoma srećna zbog priznanja i da je zbog velike treme večeras htela da kaže da je bolesna i ostane u krevetu.

“Sada znam da mogu i moram još bolje i još više”, kazala je glumica i zahvalila svojim prijateljima i kolegama koji su došli i usrećili je. “Nisam znala da me toliko volite, nisam verovala da ćete doći po ovakvom vremenu”, rekla je glumica.

Dobitnica “Dobričinog prstena” svoj glumački život opisala je kao veliku borbu.

“Ceo život sam pričala tuđe priče, izgovarala tuđe reči i sad stojim srećna tu pred vama”, poručila je Ružica Sokić. O glumici su na svečanosti govorile njene kolege, reditelji, dramaturzi, a među njima Jovan Ćirilov, Mira Banjac, Bora Todorović.

Oni su Ružicu Sokić opisali kao “ružu u reveru pozorišne umetnosti”, kao vanserijsku glumicu i vanvremenskog umetnika.

Glumica Jelisaveta Seka Sablić, uručujući nagradu, poručila je Ružici Sokić da je ovo njeno veče i da su tu svi koji je vole i poštuju.

“Nisi verovala da ćemo doći, a tu smo svi, tvoje kolege, tvoji prijatelji, bio je tu i ministar (kulture Predrag Marković) ali je otišao”, rekla je Seka Sablić. Kako je obrazložio žiri za dodelu nagrade,

Ružica Sokić je likovima žena iz svakodnevice ili sa velegradske periferije, umela da podari svetlost unutarnje nade i da ih prevede u metaforu o životnom optimizmu. Za članove žirija bio je neupitan umetnički značaj koji je izgradila Ružica Sokić tokom svoje poluvekovne karijere “glumice za sve medije i sve žanrove”.

Ružica Sokić glumila je u dramama Bergmana, O”Nila, Čehova, Siniše Kovačevića, a u najnovijoj predstavi Ateljea 212 “Plej Popović” ponovo se vratila Aleksandru Popoviću. Žiri za dodelu nagrade nije se bavio filmskim i televizijskim opusom Ružice Sokić, a u saopštenju se podseća da je za te uloge već dobila nagradu “Pavle Vuisić” za životno delo.

Nagrada “Dobričin prsten” dodeljuje se od 1980. godine i sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića i unikatne diplome na pergamentu, rad slikara Geroslava Zarića. Sastavni deo nagrade je monografija o laureatu koja će biti predstavljena za godinu dana, najavio je Atelje 212.

Izvor: Glas javnosti/Beta

PREMINULA POLJSKA PESNIKINJA I NOBELOVKA VISLAVA ŠIMBORSKA

Nebojša Đorđević    Vesti

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1996. godine, poljska pesnikinja Vislava Šimborska umrla je u 89. godini, saopštio je danas njen lični sekretar Mihael Rusinek.

Rusinek je rekao da je pesnikinja, koja je živela u Krakovu, preminula “mirno, u snu”, prenele su agencije.

U obrazloženju dodele nagrade 1996. godine, Nobelov komitet je Šimborsku nazvao Mocartom poezije, ženom koja je spojila eleganciju jezika sa “žestinom Betovena”.

Poezija Vislave Šimborske opisivana je kao istovremeno duboko politička i razigrana, a ona kao pesnikinja koja humor koristi na nepredvidljiv način.

Šimborska, koja je važila za “veliku damu” poljske poezije, rođena je 1923. godine u oblasti Poznanja, a studirala je u Krakovu gde je i provela veći deo života.

Pesme je počela da objavljuje 1945. ali se docnije odrekla svoje dve prve zbirke objavljene 1952. i 1954. jer su obe predstavljale pokušaj prilagođavanja zahtevima socrealizma.

Kritičari su ocenjivali da njena poezija oličava savršeno jedinstvo dubokog etičkog i fizolofskog stava i lirski poetski izraz.

Objavila je desetak zbirki poezije od kojih su dve bile prevedene i u Jugoslaviji, “Ljudi na mostu” (1989) i “Kraj i početak”, 1996. godine. Uz to, Šimborska je prevodila i francusku srednjevekovnu peoziju, a objavila je i dve zbirke književnih kritika.

Šimborska je bila četvrti dobitnik Nobelove nagrade iz Poljske - pre nje to priznanje su dobili Henrik Sjenkijevič (1905), Vladislav Stanislav Rejmont (1024) i Česlav Miloš (1980).

Izvor: BlicOnline/Beta Foto: AFP