PREMIJERA “TAJNE GRETE GARBO”

Nebojša Đorđević    Vesti

Predstava “Tajna Grete Garbo” hrvatskog pisca Mira Gavrana u režiji Ðurđe Tešić, premijerno je izvedena u subotu uveče u zemunskom teatru “Madlenianum”.

Publika je velikim aplauzom pozdravila glumce Miodraga Krstovića, Jovanu Balašević, Petra Benčinu, a posebno Tanju Bošković koja tumači lik intrigantne i tajanstvene Grete Garbo. Drama jednog od trenutno najizvođenijih hrvatskih autora govori o samoći, ljudskoj ranjivosti, ljubavi, odanosti i poverenju.

Boškovićeva je vešto dočarala misterioznost slavne holivudske glumice koja se iznenada povukla u izolaciju, njenu nesigurnost, usamljenost, preosetljivost i njenu očajnu potrebu za ljubavlju. Kroz odnose četiri karaktera, smeštajući radnju u pedesete godine prošlog veka, autor se bavi temama vernosti i izdaje, samoće i ljubavi.

Predstava počinje poput starih holivudskih filmova - na platnu uvodna crno-bela špica sa nazivom filma i imenima autorske i glumačke ekipe, a završava se ođavnom špicom i ispisivanjem reči “kraj”.

Scenografiju je osmislila Zorana Petrov, kostime Jelisaveta Tatić-Čuturilo, prevodilac i saradnik na adaptaciji je Ivana Dimić, a kompozitor je Vladimir Pejković. Publici se poklonio i književnik Gavran, koji je u Beograd doputovao povodom premijere, a u holu se prodavala njegova knjiga “Tajna Grete Garbo i druge priče”.

Izvor: B 92 /Tanjug FOTO TANJUG/FILIP KRAINČANIĆ/tj

KONCERT GRUPE “PSIHOMODO POP” I IZLOŽBA DAVORA GOPCA

Nebojša Đorđević    Muzika, Slikarstvo, Vesti

Četrdesetominutnu svirku u Domu omladine održaće sutra zagrebački bend “Psihomodo pop”. Koncert ide uz otvaranje retrospektivne izložbe slika njihovog frontmena Davora Gobca.

Rok bend “Psihomodo pop” prirediće sutra mini koncert na otvaranju retrospektivne izložbe slika njihovog frontmena Davora Gobca u Domu omladine Beograda, najavio je organizator, koncertna agencija “Long plej”.

Ova četrdesetominutna svirka zagrebačkog benda biće svojevrsna najava njihovih aktivnosti tokom ove godine, s obzirom da grupa radi na novom albumu, pred leto planira novi singl, kao i niz koncerata u regionu na jesen.

Na izložbi nazvanoj “Oh Yeah!”, koja će biti postavljena u Domu omladine 27. i 28. februara, Gobac će predstaviti 24 slike, koje je uradio u peridou od 1987. do 2009. godine inspirisan stripovima i pop artom.

Pevač kultnog benda, poznatog po hitovima “Ja volim samo sebe”, “Frida”, “Sexy magazin”, “Osjećam se haj” i “Domovine sin”, kao “glavne uzore” navodi Volta Diznija i Endija Vorhola, a njegove radove rok kritičar Darko Glavan (1951-2009) svojevremeno je opisao kao “urbanu naivu”.

Gobac kaže da između njegovih slika i muzike “Psihomodo popa” postoji neka povezanost i energija, i da se vidi da “potiču iz istog izvora”.

Izvor: S media /Tanjug

NOĆAS DODELA OSKARA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ceremonija dedele Oskara, okupiće i ove godine ono najbolje i najzanimljivije što Holivud može da ponudi. Pripreme za veče koje putem satelita prati gotovo cela planeta, i koje se održava u čuvenom Kodak teatru u Los Anđelesu, trajale su nekoliko meseci. Sve je spremno da se najpoznatija filmska nagrada noćas dodeli 84. put. Domaćin večeri je američki komičar Bili Kristal, a zlatne statue Oskar uručivaće Tom Henks, Penelope Kruz, Kris Rok, Tom Kruz, Hale Beri, Bredli Kuper, Kameron Dijaz, Dženifer Lopez, Ema Stoun, Anđelina Džoli.

11 nominacija za “Hugo”

Za glavnu nagradu - Oskar za najbolji film, ove godine umesto deset takmiči se devet ostvarenja. Najviše nominacija, 11, ima “Hugo” Martina Skorsezea. To je i prvi Skorsezeov film snimljen u 3D tehnici, za koji je dobio svoj treći Zlatni globus za režiju i nagradu za najbolje ostvarenje godine po izboru američkog Nacionalnog odbora kritičara.

“Huga” u stopu prati “Umetnik” Mišela Azanavisijusa koji ima 10 nominacija, Zlatni globus za najbolji film, sedam nagrada BAFTA.

“Umetnik” važi za glavnog favorita, među kojima su i porodična drama “Potomci” Aleksandera Pejna, drama “Služavke” Tejt Tejlor, kao i drama “Ekstremno glasno i neverovatno blizu” Stivena Daldrija.

Za Oskar se takmiče i “Ponoć u Parizu” Vudija Alena, sportska drama “Formula uspeha” Beneta Milera, “Drvo života” Terensa Malika, kojom je 24. februara otvoren jubilarni Fest.

Favoritima za nagradu Američke filmske akademije za glavne ženske uloge već su proglašene Meril Strip (”Čelična lejdi”) i Glen Klouz (”Albert Nobs”), a u trci za Oskara su i Viola Dejvis (”Služavke,”Runi Mara (”Muškarci koji mrze žene”), i Mišel Vilijams (”Moja nedelja sa Merilin”).

Džordž Kluni favorit je u kategoriji za najbolju glavnu mušku ulogu, ali i Žan Dižarden, zvezda filma “Umetnik”. Oskara bi mogli dobiti i Bred Pit (”Formula uspeha”), Geri Oldman (”Dečko, dama, kralj, špijun”), kao i Demijan Bišir (”Bolji život”).

Oskara za strani film nominovan je (što je bilo i očekivano), iranski “Razvod: Nader i Simin” Ašgara Farhadija, pobednik prošlogodišnjeg Berlinala, dobitnik Zlatnog globusa za film van engleskog govornog područja, koji je ovih dana trijumfovao i na dodeli nagrada londonskih filmskih kritičara. U trci su i belgijski “Bulhed” Majkla R. Roskama, izraelski “Fusnota” Jozefa Sedara, poljski “U tami” Agnješke Holand, i kanadski “Gospodin Lašar” Filipa Falardoa.

Izvor: novosti.rs R. Radosavljević

ОБРЕН РИСТИЋ УКЊИЖЕН НА ПОЉСКОМ

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Почетком ове године појавила се и књига Ристићевих изабраних песама под насловом Na wschodzie v Serbii (На истоку, у Сербији) у преводу истакнутог пољског преводица Олге Лалић Krowicke.
Познати српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ доживео је, пре појаве ове књиге, током 2010. и 2011. године завидну афирмацију у Пољској. Циклуси његових песама штампани су у седам најпознатијих пољских књижевних часописа: Радостова, бр. 155 - 156; Доза 3 / 2010; Газета културална 6 / 2011; Мигатониа 2 / 2011; Чехановске књижевне свеске 13 / 2011 (преводилац Ристићевих песама у набројаним часописима била песникиња Олгa Лалић Krowicka); Текстуалија 1 / 2011 (преводилац Милош Валгорски) и Поезија данас 89 / 2011 (преводилац Гжегож Валчак). Наш аутор је био заступљен и у неколиким антологијама на овом словенском језику.

Обрен Ристић
У ГОРАМА ЧУДО
- Слободану Стојадиновићу

Чудовит сонет мним али не не зимски бели
У горама високим једино песми тесно није
Док дува кошава и петнаест испод нуле је
Овде снегом прекривена жеља у срце се сели

Вазда са планине вриште митски коњаници
И на огњишту предачком ватре распаљују
Ту згрејаће кости посланица древна коју
Од гласова и слова у језику носе у бројаници

Мудро у благости зборе сељаци у завичају
Чим се магла спусти са Старе планине
У глуво доба кад пси чувари ланце кидају

Душа у зубима низ кланце и клисурине
Е тек са првом зором виде се трагови и двери
У снегу и тору: Какве ли нас походише звери

 

РАЗГОВОР О НОВОЈ КЊИЗИ НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА У КЊАЖЕВЦУ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Поводом годишњице смрти Бранка Миљковића,(Ниш, 29. 1. 1934 - Загреб 11. 2. 1961) истоимени књижевни клуб из Књажевца организује Разговор о књизи Реч и песма (Речник Миљковићеве Утве златокриле) др Недељка Богдановића у простору клуба у улици Кеј Димитрија Туцовића 8, са почетком од 19часова и 30 минута. У програму учествују аутор и чланови књижевног клуба “Бранко Миљковић” из Књажевца.

КЊИГА НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА
БАЦА НОВО СВЕТЛО НА МИЉКОВИЋЕВУ ПОЕЗИЈУ

Речничко описивање Утве златокриле

Богдановић се определио да Миљковићево дело осмотри са лексикографске стране анализирајући циклус за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним симболима.
У издању Филозофског факултета у Нишу недавно је у библиотеци ,,Litteraria sebica”, објављена књига Недељка Богдановића Реч и песма - Утва златокрила Бранка Миљковића. Књига је припремљена у оквиру пројекта Лексиколошка проучавања југоисточне Србије Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, у оперативном одељку Писци и језик.
На промоцији која је одржана на нишком сајму књиге, Богдановић је истакао да је Миљковићево вишедимензионално дело које је оформљено ,,у српском језику и на традицији српског народа, а обогаћено традицијом филозофије и песништва Европе, нарочито античке и нарочито западноевропске”, и даље врло живо ,,оно се доживљава, оно дејствује, оно утиче.”
Богдановић напомиње да је Миљковићево дело ,,током протеклих деценија изазвало многе аналитичаре, есејисте, књижевне критичаре, и нешто мање књижевне историчаре, да се њиме позабаве”, а овај спис ,,представља покушај да се то дело, макар и у једном сегменту, у виду једног циклуса, за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним сиболима, осмотри и са лексикографске стране, да се речнички опише.”
Наводећи бројна терминолошка питања и дилеме са којима се сусрео одлучивши да приступи овом задатку (,,Песнички језик ће бити само стилски и семантички релевантан производ надахнућа. Али како га издвојити, регистровати и лексикографски описати?”), Богдановић наводи да ,,иако би се могло размишљати о томе да је песма не језик, већ оно у језику, чему је језик само матетријал, мора се прихватити да је песма, ипак, облик, а тај облик је текст, а он је организован језик”.
Богдановић каже да резултат овог истраживања може деловати и обесхраберујуће, пошто ,,љубитеља поезије неће задовољити јер му је повређен доживљај, а неће задовољити ни стручњака, јер му никаква перфекција у опису неће много приближити поетско дело”. ,,Ипак човек ради и не само зарад оног што је сада, већ и зарад будућности. Бранко је српски језик умео упесмити, сада је ред да се поетски валери једног несумњивог песничког достигнућа уграде у речник, у језик као целину”, закључује аутор.

Извор: Народне новине