OBJAVLJENA KNJIGA “KLUB LJUBITELJA FILMA”

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Poznati leskovački prof. dr Dušan Janjić objavio je knjigu “Klub ljubitelja filma” u kojoj su pretočena sećanja na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.

Profor Janjić septembra 1967. godine izabran je za predsednika Kluba ljubitelja filma u Leskovcu čiji je cilj bio širenje filmske kulture.

Uspešanom radu Kluba ljubitelja filma, kako naglašava prof. Janjić, išli su na ruku visoki dometi domaće kinematografije, odnosno filmovi Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i Puriše Đorđevića.

- Ovo je knjiga uspomena na epizodu iz mog života koju sam nazvao Klub ljubitelja filma - kaže dr Janjić.

Dušan Janjić je romanist, komparativist, lingvista, istoričar kulture i književnosti, prevodilac, osnivač i glavni urednik časopisa “Alijansa”.

Profesor Janjić je autor nekoliko univerzitetskih udžbenika, kao i jedne studije iz primenjene lingvistika na francuskom jeziku.

Izvor: Južne vesti Danilo Kocić

VLADIMIRU GVOZDENU NAGRADA LAZA KOSTIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

NOVI SAD, - Novosadski pisac Vladimir Gvozden dobitnik je književne nagrade “Laza Kostić” za delo “Srpska putopisna kultura”, u izdanju Službenog glasnika, rekao je u utorak predsednik žirija Dušan Šaponja.

“Delo Vladimira Gvozdena od izuzetne je važnosti za proučavanje srpskih putopisa i nudi drugačiji pogled na taj književni žanr”, rekao je Šaponja na konferenciji za novinare i najavio da će nagrada biti uručena 1. marta nakon otvaranja 18. Salona knjiga na Novosadskom sajmu.

Prema njegovim rečima, i ove godine sabrano je sve što je u Srbiji za proteklih godinu dana napisano u žanrovima kojima se Laza Kostić bavio, a u konkurenciji je ukupno bilo oko 120 književnih dela.

Nagradu za izdavački poduhvat dobio je Službeni glasnik za kolekciju “Srbija i komentari”, a specijane nagrade izdavačka kuća “Paideja” za prva dva kola “Aristotelovih izabranih dela”, “Evro Djunti” za prvi tom “Istorije srpske filozofije” i Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka za knjigu “Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture”.

Urednik programa “Dani Laze Kostića” Djordje Pisarev rekao je da će na ovogodišnjem Salonu knjiga biti prisutni svi ovogodišnji laureati najvažnijih književnih nagrada u Srbiji.

Izvor: Beta

“GLUMAC” JE NAJBOLJI FILM

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Na 84. dodeli Oskara dva filma sa najviše trofeja

Los Anđeles - Na 84. dodeli Oskara nije bilo većih iznenađenja. Sa po pet statueta završili su sezonu dodele nagrada „Glumac” i „Hugo” koji su i ušli u završnu trku sa najviše nominacija. Doduše, „Hugo” je dominirao u tehničkim kategorijama, a imao je 11 nominacija, jednu više od „Glumca”. Uz ova dva filma, o kojima će se najviše i pričati, ostaće upamćen i treći trijumf Meril Strip, u kategoriji najbolje glumice, što je za neke bilo iznenađenje - pošto su očekivali pobedu Viole Dejvis („Služavke”).

Ipak, najmanje iznenađenje je predstavljao pobednik u kategoriji filma na stranom jeziku - iranski „Razvod” koji je suvereno dominirao u skoro svim ranijim nagradama. Ukupno su dodeljena 24 Oskara, uz pet ranije najavljenih priznanja koje, takođe, dodeljuje Akademija filmskih nauka i umetnosti.

Holivud je pokazao da voli svoju istoriju, pošto je to zapravo tema crno-belog i nemog „Glumca”. Ovo je prvi put, posle 1927. godine na inauguralnim dodelama trofeja kada je trijumfovalo ostvarenje „Krila”, da nemi film dobija zlatnu statuetu.

„Ja sam sada najsrećniji reditelj na svetu. Hvala vam zbog toga”, rekao je reditelj „Umetnika” Mišel Azanavisijus, koji je u svom delu ispričao romantičnu storiju o zvezdi koja tamni kako filmovi sa zvukom istiskuju neme filmove. A svoje oduševljenje nije krio ni Žan Dužardin, koji je dobio priznanje kao najbolji glumac, pa je uskliknuo „Volim ovu zemlju”, pre nego što se zahvalio glasačima, tvorcima filma, svojoj supruzi a Daglasa Ferbanksa, glumca iz ere nemog filma, nazvao svojom inspiracijom. „Smeštno je to što je 1929. godine Daglas Ferbanks bio domaćin prve ceremonije dodele Oskara. Koštala je pet dolara i trajala 15 minuta. Vremena su se promenila”, zaključio je glumac.

Meril Strip je osvojila svog trećeg Oskara za rolu britanske premijerke Margaret Tačer u „Čeličnoj Ledi”. Ona je prethodna dva Oskara dobila 1980. (sporedna uloga u „Krameru protiv Kramera”) i 1983. (glavna ženska uloga u „Sofijinom izboru”). I dok je ona apsolutna rekorderka sa 17 nominacija, ipak još nije uspela da nadmaši legendarnu Ketrin Hepbern koja ima četiri Oskara, i to sva četiri u kategoriji glavne ženske uloge. Da za Meril Strip ima vremena pokazuje i veteran Kristofer Plamer koji je, u 82. godini života, dobio statuetu za sporednu ulogu u „Početnicima” i tako postao najstariji laureat.

„Kada sam čula svoje ime, prosto sam pomislila da Amerika kaže - Oh, zašto ponovo ona”, prokomentarisala je kroz šalu svoj trijumf Meril Strip.

Ti si samo dve godine stariji od mene. Gde si se krio celog mog života”, tepao je svojoj zlatnoj statueti 82-godišnji Plamer, koji je osvojio svog prvog Oskara.

Porodična drama „Potomci” dobila je samo Oskara za adaptirani scenario, iako je važila za jednog od ozbiljnijih favorita, a među onima koji su i ovoga puta ostali bez Oskara je film „Hari Poter i relikvije smrti, drugi deo”, osmi deo filmskog serijala koji je zaradio preko sedam milijardi dolara u bioskopima, ali nema niti jednu zlatnu statuetu.

Izvor: Danas V.T.

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ” РАДЕ ТОМИЋ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Poezija, Vesti

Књижевни клуб “Бранко Миљковић” Књажевац расписао је једанаести песнички конкурс за награду “Раде Томић”, коју ће доделити расположивом термину између 15. и 2о. маја 2012.године, у оквиру прославе Дана општине Књажевац.

Поред награде “Раде Томић”, која подразумева објављивање књиге за најбољи рукопис, органитатор ће доделити  и две новчане награде за циклус песама. Најуспешнијим учесницима биће уручене и специјалне повеље.

Право учешћа на конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику. Необјављене рукописе, као и циклусе необјављених песама у три примерка, под шифром (са разрешењем шифре у посебном коверту) слати (искључиво поштом) на следећу адресу: Књижевни клуб “Бранко МИљковић”, 19350 Књажевац, поштански фах 58, са назнаком - за награду “Раде Томић”.

Конкурс је отворен до 1. 4. 2012. године.

HIT IZLOŽBA: GOJINE GRAFIKE U BEOGRADU DO 31. MARTA

Nebojša Đorđević    Vesti

Uskrsnuće

Izložba grafika čuvenog španskog i svetskog slikara Fransiska de Goje (1746-1828), otvorena u petak uveče u Institutu „Servantes” u Beogradu, prirodno, privukla je i privlači veliku pažnju.

Pod nazivom „Užasi rata i ratna fotografija” izložena su 82 rada proslavljenog umetnika, a upriličena je i povodom obeležavanja pet decenija od kada je Nobelova nagrada dodeljena Ivi Andriću, piscu koji je jedno svoje delo posvetio upravo Goji.

Na izložbi su Gojine grafike grupisane u sedam celina, a s ciljem da se pregledno prikažu osnovne teme i ideje koje je umetnik razvijao: „Front”, „Žrtve”, „Pogubljenja”, „Progonstva i pljačkanja”, „Glad”, „Žena” i „Posleratni period”.

U knjizi „Razgovor s Gojom” Ivo Andrić piše: „Goja vas ponese, zaprepasti, ustraši i oduševi. (…) Život tog čudnog čoveka i velikog majstora, umnogome je legenda puna sjaja i mraka.”

Pišući o Gojinom dečaštvu, umetničkim počecima, zrelom dobu, umetničkim vrhuncima, uzbudljivom životu, Andrić, između ostalog, zapaža: „Taj naprasti Aragonac imao je dušu željnu pravde, svetla i iskrenosti. I slikajući svoju menažeriju ljudskih slabosti, strasti i poroka, on nalazi ne samo liniju i senku nego, kao što ćemo videti, i dramske akcente najdubljeg sažaljenja, krvave ironije i uzvišenog revolta.”

A pišući o Gojinim grafikama „Užasi rata”, naš nobelovac veli: „Goja je na rat gledao kao na jedno od mnogih i neminovnih zala kojima je čovečanstvo podložno. Sa visine svoga bola, on gotovo i ne razlikuje Špance od Francuza. U tim crtežima vidi se, u savršenoj objektivnosti, samo jedno: izbezumljenost ljudi koji se uzajmno uništavaju, i užas tog uništavanja. Tako na jednom crtežu koji prikazuje samo gomilu mrtvaca, piše ‘Pokopati i ćutati’.”

Izložba „Užasi rata i ratna fotografija” stigla je u Beograd nakon što je obišla više svetskih prestonica (Peking, Tokio, Berlin). Otvorena je do 31. marta, a Mirjana Starčević iz Instituta „Servantes” skreće pažnju da izložene grafike imaju posebno mesto u raskošnom Gojinom opusu: „Ti radovi pokazuju ovog umetnika iz jednog drugačijeg ugla.”

Izložbu, koju je beogradski Institut „Servantes” organizovao u saradnji sa Akademijom lepih umetnosti San Fernando iz Madrida otvorili su Antonio Lasaro Gosalo, direktor Instituta, i kustos izložbe Huan Bordes.

Po rečima kustosa, 82 grafike obuhvaćene izložbom „Užasi rata i ratna fotografija” rađene su u bakrorezu i nastajale su od 1808. do 1814. u vreme španskog rata protiv Napoleonovih trupa.

- Fransisko de Goja bio je jedan od prvih umetnika koji je nepristrasno, poput fotoreportera koji će se pojaviti znatno nakon njegove smrti, prikazivao bol, tugu i besmisao rata. Pre njega umetnici su koristili temu rata kao motiv samo po porudžbini od viših staleža. Goja je imao tu sposobnost da objektivno osudi surovost obe strane i da kritikuje vladajuću klasu koja se ne ustručava da prolije tuđu krv - kaže kustos.

Izvor: BlicOnline Tatjana Nježić