SUMNJA DA JE NERUDA OTROVAN

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

SANTJAGO - Čileanska Komunistička partija zatražila je ekshumaciju ostataka dobitnika Nobelove nagrade za književnost Pabla Nerude zbog spekulacija da je pesnik bio otrovan.

Član stranke Huan Andres Lagos kazao je da će zahtev razmotriti sudija Mario Karosa koji istražuje sumnjive smrtne slučajeve tokom diktature generala Augusta Pinočea od 1973. do 1990. godine.

Manuel Araja, koji je bio Nerudin vozač, izjavio je u više navrata poslednjih meseci da su on i Nerudina udovica na dan pesnikove smrti primili telefonski poziv iz bolnice u kojoj je nobelovac lečen od raka prostate u poznom stadijumu.

Araja je rekao da ih je Neruda tada pozvao da “brzo dodju”, pošto je, kako je rekao, lekar ušao u njegovu sobu dok je spavao i “dao mu injekciju”.

Neruda (69) je umro tog dana, 23. septembra 1973, u bolnici u Santa Mariji.

Izvor: (Beta-AP)

УЧЕСТАЛЕ АКТИВНОСТИ КЊИЖЕВНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Књижевна омладина Србије је институција основана 1971. године у Београду, са циљем да промовише књижевно стваралаштво младих људи.

Као издавач, Књижевна омладина Србије је специјализована за издавање прве књиге, односно проналажење младих талената и објављивање њихових рукописа. Такође, посебна пажња се посвећује делима која представљају културно наслеђе Србије.

Током четири деценије рада, ова кућа афирмисала је најпризнатија имена српске књижевности, који су такође освојили најзначајније књижевне награде. Светислав Басара, Горан Петровић и Давид Албахари су добитници чувене НИН-ове награде, док су песникиње Љубица Арсић и Мирјана Павловић, добитнице награде „Исидора Секулић”. Треба навести и да су наведени писци превођени на више светских језика. А ту су и Исидора Бјелица, Васа Павковић, Владимир Пиштало, Александар Јерков, Никола Вујчић, Александар Чотрић, Предраг Марковић и многи други.

Током седамдесетих и осамдесетих година, Књижевна омладина Србије је била позната и по издању часописа „Књижевна реч”, који се штампао и продавао у тиражу од 8000 примерака и у ком су своје текстове објављивали великани тадашње књижевне сцене.

Међутим, распадом Југославије, долази до стагнације у раду Књижевне омладине Србије, која је ипак, и поред свих тешкоћа, за разлику од сличних институција у другим источним земљама, успела да опстане као издавачка кућа, само са много мањим фондом објављених наслова током године.

Такав тренд се задржао до 2008. године, када се Књижевна омладина Србије, захваљујући новом уредништву, на челу са главном уредницом Верицом Секирарски, поново укључује у књижевне токове, стављајући у први план младе и неафирмисане писце, који својим талентом и начином писања заслужују место у српској књижевности.

Верица Секирарски, главна уредница Књижевне омладине Србије

Већ наредне године, установљена је књижевна награда „Пегаз” која сваког месеца обогаћује новим издањима младих писаца и песника. Без обзира на финансијску ситуацију, ова издавачка кућа опстаје захваљујући даноноћном раду уредништва и својих аутора који су укључени у рад, верујући да ће својим радом утицати да књижевност у Србији достигне ниво који заслужује.

Оно по чему се Књижевна омладина Србије разликује од осталих издавачких кућа јесте чињеница да објављује искључиво дела писаца који пишу на српском језику, у нади, да ће на тај начин афирмисати, сачувати и обогатити српско књижевно наслеђе. Као доказ успешно постављених циљева и наставка традиције објављивања успешних аутора, јесу и многе прве награде аутора КОС-е на међународним, књижевним конкурсима 2011 г.

Данас, КОС, објављује по неколико наслова месечно која се налазе у свим боље снабдевеним књижарама у земљи.

Почетком 2011. године, започет је пројекат „Групне промоције”, који обухвата путовања аутора по градовима у Србији и заједничку промоцију њихових издања у културним институцијама.

2011 године, такође, Књижевна омладина Србије је прославила јубилеј, четрдесет година рада, који је означио почетак једног новог пројекта који ће издавачку кућу подићи на виши ниво и вратити је на место које заслужује. Тог дана објављена је књига: “Пегаз - печат времена” као тренутно један од највећих подухвата ове издавачке куће у српском издаваштву, у којој су објављени делови из књига насталих у току 40 година трајања едиције Пегаз.

Извор: Књижевна омладина Србије, Верица Секирарски

ПЕЂА МАРИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

Пеђа Марић је рођен 1974. године у Ваљеву, где и данас живи. Основну школу као и гимназију завршио у родном граду. Студирао филозофију, а радио је као водитељ ноћног програма на „Радио Марш-у” и био новинар и уредник дневно-информативог програма на „Радио Ваљеву”.

Сарађивао  је са бројним телевизијама као и новинским листовима код нас. Награђиван за свој рад,
пише, како прозу тако и поезију, афоризме, анегдоте…

Ироничним сплетом околности остајао без свега до тад написаног, годинама сакупљаног.
Почетком 2011. објављује свој књижевни првенац, збирку поезије под називом „Као кад чекамо” у издању Књижевне омладине Србије, за коју добија награду: Прво место у категорији поезије на основу књижевног конкурса ,,Пегаз,, за 2011 г…

НЕ ДОЛАЗИ НИКО

За кога су велике ватре, ко треба да дође?
Не надај се ничему, крајеви увек изневере.
Одавно је прошло време свему око тебе…

За кога су велике ватре, кога оне чекају
када нико никада доћи неће ?
За даном су измакли сви
остали су само трагови нечијег сна
и ми у њему.

Разочараш ли се тако понекад када си сам?
Исто као пре, кажеш зна да заболи.
Склони се онда дубоко у ноћ
И са пелцером мрака у себи заспи.
Сањај Сунце и у пурпуру небо прве зоре.
Дозивај се, ал знај да те ни тамо не чека нико.

Сањај велико коначно светло, далеко од сваког мрака
И не обазири се што ни тада ниси више жив.
И не сећај се ничега…Видиш поново си сам
Спреми се на далек пут
Враћаш се себи, о да. Идеш сад кући, дечаче свој…

А велике ватре што чекају на брду?
Узалуд горе. Нико доћи неће.
Јер прошао је рок трајању света
И капије се не отварају никоме.
Још, уплашена једна птица, у некој шуми сакривена
чека твој знак па да крене за тобом..
И онда нам не долази нико више…

 

ПОБЕГНИМО НЕКУДА

Бежимо одавде где су сви,
где их је много.
Сами ти и ја.
Отиђимо некуда, ти ратниче мој!
Твоје је само да устанеш и кренеш
уз раме моје.
А ја ћу трагове наше засипати
сенилом и бледилошћу, да нас што пре
забораве.
Удахнућу ваздух за обоје.
Ти само ногу лепу своју пусти
да буде нечујна, дланови се моји
старају о томе.
А ови валови под ногама као од топлог
ветра су подупираљке
да се воља твоја не умори док се
не увери.
Ја знам пут, наслони се на мене
и осетићеш и ти куда.
Куда носи и где зове ново сутра.
Свет без јуче.
Открићу ти сада само део приче.
Ако си ми гладан:
Никада те више ништа заболети неће.
Јер, убићу те тамо негде, без сведока
досадом вечите среће…

 

ОДМЕТНИК

Само без тебе и увек без тебе
ја сам одметник, излудео и сам.
Нека ми не дође нико,
или нека ме окружују у прстеновима.
Свеједно се исто усамљено осећам.
То је као да си смртно рањен,
и умиреш, у ствари.
Али један део тебе, патрљак нечег трајног
остане светом да лута,
помеша се често као сенка
са другим неким утисцима,
па се створи привид лаки
као и живота ту да има.

Тешка завеса је пала изнад моје главе,
баш оног дана.
За мене више неба да нема,
ни доле одраза, ни лета ни корака,
ни поздрава.
Као кад си своју јакну закопчала
задњи пут пред мојим очима.
И ја сад у том мраку живим,
у твојим блузама, а близу срца.

И сад ту светлуцам,
али не и на кожи да ме згреје
као да сам твој.
Кад би је само дотакла,
одмах би се на њој и залегла
моја шапутања…
Можда би и стара чесма ожеднела.
Можда би ме твоја ноздрва пожелела.
До тад висим као маче на завеси утискано.
Знам да служим ти као украс за ту моћ у очима,
као шнала у коси, брош на свакој усни што остаје,
и неукусни оброк у резерви који се на сламку пије,
и никада не троши.

 

 

 

 

TARNEROVA NAGRADA MARTINU BOJSU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

LONDON - Škotski umetnik Martin Bojs ovogodišnji je dobitnik Tarnerove nagrade, najpoznatijeg i najprovokativnijeg priznanja za savremenu umetnost u Velikoj Britaniji.

Bojs je nagradjen za skulpturalnu instalaciju u galeriji Eva Prezenhuber u Cirihu koja objedinjuje “spoljnu” atmosferu parka sa unutrašnjim uredjenjem i visokim modernizmom. Bojsu su nagrada i ček na 25.000 funti uručeni u ponedeljak u engleskom gradu Gejtshedu, u kojem je upriličena izložba radova umetnika koji su se našli u najužem izboru. Priznanje je uručio modni fotograf Mario Testino.

Žiri je istakao Bojsov doprinos interesovanju savremenih umetnika za istorijski modernizam. Bojs je, kako se navodi, nagradjen za “skulpturalne instalacije koje privlače pažnju posetilaca posebnom atmosferom i pažljivo odabranim detaljima”. U najužem izboru bili su i vajarka Karla Blek, video umetnica Hilari Lojs i slikar Džordž Šo. Njih troje dobili su po 5.000 funti.

Izvor: Beta - AP

POČELA RESTAURACIJA SLIKA U VERSAJU

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

U Versaju je počela restauracija slika iz XVII veka. To je ujedno drugi deo projekta obnove ovog francuskog zamka.

Slike koje se obnavljaju nalaze se u “Roze sobi” (Merkuri soba). Ova prostorija je šesta u nizu velikih kraljevskih odaja. Kada se kralj Luj XIV doselio u Versaj 1682. godine, postala je ceremonijalna spavaća soba, iako je on retko koristio.

Njegov unuk Filip Danžu koji je 1700. postao kralj Španije, tokom svoje vladavine je koristio “Roze sobu” kao svoju spavaću.

Dekorisao je slikar Šarl L Brun kog je kralj Luj XIV proglasio najboljim francuskim umetnikom svih vremena. Skulptori Gaspard i Baltazar Marsi su pravili tavanicu koristeći štuko tehniku, dok je slike na tavanici slikao Žan Batist d Šampanj.

Poslednji put ove slike su restaurirane pre 35 godina.

Izvor: Blic Online I.S. Foto: AFP