VRATIO SAM NAGRADU DA BIH JOJ SAČUVAO DIGNITET

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Pesnik Miloš Janković za „Blic”
Pesnik Miloš Janković vratio je Udruženju književnika Srbije nagradu „Milan Rakić” koja mu je dodeljena za knjigu „Manastirnik”.

Draže bi mi bilo da je nisam dobio, kaže pesnik

Po pravilu, ovo priznanje može dobiti jedan ili eventualno dva autora, a ove godine po odluci petočlanog žirija kojim je presedavao Srba Ignjatović - ima tri laureata. Uz Miloša Jankovića to su Dragan Lakićević („Snežni vrt”) i Zorica Arsić Mandarić („Činije zvezdanog pirinča”).

U svojim izjavama za medije Miloš Janković je isticao da se njegov revolt ni u kom slučaju ne odnosi na ostala dva dobitnika, kojima svesrdno čestita, već na nonsens da jednu nagradu dobiju tri autora što, po njemu, s jedne strane otvara mogućnost da je u narednim godinama dobije i pet, šest… deset pisaca, a s druge degradira ideju na kojoj je zasnovana.

Janković za „Blic” kaže:
- Poznato je, a i kad uđete na sajt lepo piše, da nagradu može dobiti jedan ili eventualno dva autora. Rakićeva nagrada je najveća pesnička nagrada kod nas, dodeljuje se od 1938, mislim da je san svakog pesnika. I meni je lično žao što je sve to tako. Draže bi mi bilo da je nisam dobio a da je ona ostala nedegradirana. Kako može iz prekršene pravne norme da proiziđe pravno validna odluka? Prekršena pravna norma nužno otvara pitanje legitimiteta. Postoji pravni savet pri Udruženju književnika, videćemo da li će oni nešto reći i šta će reći. Što se mene tiče, ja sam nagradu vratio i to je za mene završena priča. Ovaj moj gest je i vrsta apela, apela koji će možda vratiti Rakićevoj nagradi dignitet. Ako je već sve u ovoj zemlji devastirano, može li bar poezija da ostane na dostojanstvenim granama.

Izvor: Blic Online T. NJ.

ROMAN MLADE SRPSKE KNJIŽEVNICE MEĐU 10 NAJBOLJIH NA LISTI “NJUJORK TAJMSA”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti


Naslovna strana američkog izdanja knjige “Tigrova žena”

“Tigrova žena” Tee Obreht

List “Njujork tajms” objavio je listu 10 najboljih knjiga ove godine, a među njima se našla i “Tigrova žena”, prvi roman mlade Beograđanke Tee Obreht.

Na listi najboljih knjiga po izboru kritičara “Njujork tajmsa” nalaze se i romani “Terenska umetnost”, Čeda Harbaha, najnovija knjiga majstora horora Stivena Kinga “11/22/63″, “Deset hiljada svetaca”, Elenor Henderson i još jedan roman prvenac “Svamplendija”, Karen Rasel.

Preostalih pet knjiga su dela dokumentarne literature, eseji “Verovatno” Kristofera Hičensa, autobiografija “Dečak na mesecu” Iana Brauna, “Malkolm Iks”, nova biografija borca za prava Afroamerikanaca koju je napisao Mening Marabl, “Razmišljanje, brzo i polako”, psihologa i dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Danijela Kanemana i knjiga u ulozi Velike Britanije u Američkom građanskom ratu “Zapaljeni svet”, Amande Forman.

Tea Obreht (26) već je dobitnica prestižne nagrade “Orindž”, a njen roman “Tigrova žena” bio je na listama bestselera u SAD i Velikoj Britaniji.

Mlada književnica, čije je pravo ime Tea Bajraktarević, živela je u Beogradu do 1992. godine, a potom je živela na Kipru, u Egiptu, a sada u Kaliforniji.

Radnja romana “Tigrova žena” dešava se u izmišljenoj zemlji na Balkanu, a u njenom središtu je priča o jednoj mladoj ženi i njenom odnosu prema svom dedi hirurgu.

Tea je najmlađa dobitnica nagrade “Orindž”, koja se već 16 godina dodeljuje autorkama iz celog sveta.

Roman “Tigrova žena” je preveden na srpski jezik, a izdaje ga “Laguna”.

Izvor: Blic Online I. Kešanski

JULIJANA DOBRAŠINOVIĆ - Izbor iz kratkih formi

Nebojša Đorđević    Poezija

Julijana Dobrašinović je mlada poetesa, rođena u Nišu 1993.godine. Registrovana je kao najmlađi pisac Srbije i dijaspore u okviru književnog kluba Konstantin Veliki u Nišu (ogranak USKOR-a). Član udruženja književnika Čegar iz Niša. Tekuće godine svetlost dana ugledao je Julijanin prvenac, zbirka poetske proze ,,Senka mesečeve kći.”

Julijana je ove godine osvojila prvo mesto na međunarodnom književnom konkursu ,,Trifun Dimić” i treće mesto,takođe na međunarodnom konkursu ,,Mihajlo Kovač”. Učenica je Knjaževačke gimnazije.

 

DESILO SE


Kako nazivaš potragu za izgubljenim danima?


Nebu sam dao tvoje ime i razapeto među

tvojim prstima

zarobljeno u tvom dahu

u tvom laganom koraku

kao one jeseni četrdeset i neke

u Parizu,

u našem Parizu madam

tamo gde ste me ostavili da čekam

dok suton zagolica nozdrvu.

Hteo bih nešto al’ ne znam da l’ smem

dok požuda miluje mi obraze

Madam,dobro znate da su prošle decenije

da prođoše dani i sati od kako vam kosu dotakao nisam

a nezvano jutro tek što nije

Sad kreni.

Siluete minulih dana ostavi meni

pa se okreni


Srebrni znoj na čelu pustiću da brišeš

al’ više te nema,ne javljaš se

ne pišeš

i niko ne pita matorom džangrizalu kako je

i kad pitaju ja kažem

dobro je

a nije

a nije


Madam,obriši suzu.

U mome telu padaju kiše

iako nas nema više

na nas miriše.


Na nas miriše.


*    *     *

Samo te gledam. I pitam se još koliko dana treba proći da bi shvatila da život nije bezazlena šala,glupa igra klikerima u kojoj pobedi spretniji.

Život je sebičnost i ozbiljnost.

Život je ruganje. A mi žrtve.

Ne smeši se.

Osmeh te odaje,ti strepiš,lomiš kosti i sišeš dlan. Ne prepoznaješ svoj lik. Ne prepoznaš ni mene dok te umorno gledam i pravim čudne pokrete rukama. U polumraku gluve sobe stapamo sećanja kao da su to obične zvečke iz kovčega,deklamujemo Beketa,čekamo i mi nešto al’ nema. I gledam te dok uvijaš pramen kose,i kidaš dlaku po dlaku.

Volela bih da jednog dana shvatiš ko sam i šta ti želim.

Do tada nadaj se boljitku.


BROJIMO KORAKE, BROJIMO DANE

Naučila sam da dišem i bojim trenutak. Na samoj četvrti tvog osmeha nalazila sam utehu da biće bolje. Ni sam ne veruješ u dane,ni sam ne slutiš da boli dok ne prekineš ritual povređivanja sopstvenih misli.

Živeli smo zajedno u nekoj pesmi,u slikama,živeli smo sa osmesima nam znanim,živeli a nismo marili. I sanjaš,sanjaš o ljubavi a sve vreme je tu,gori pod stopalom,zvižduće i kleči,kleči i moli da ne zaboraviš. O ljubavi ne govorim godinama a sada,sada je sve već drugačije. Više te ne zovem tvojim imenom. Ćutanjem te dozivam i tačno znaš kojim koracima da se približiš k meni. I znam da sve što želiš,da sve što želim a ne možeš,a ne smem, i znam da sve što možeš a ne mogu ostaje da čuči pod oblakom.

Više te ne poznajem.


PROMENE, PROMENE, PROMENE

Jesen mi se uvukla u kosti. Žutilo pred okom. Nečujni koraci gaze po mojim ušima,vraćam se sa napovratnih puteva,dodirujem beskraj,krilima otvaram vrata nepobedivih svetova i čekam da svane,čekam da se život promeni.

Noći znaju da budu duge. Jesen im to čini. Ne volim jesen. Lisje na drumovima mi šušti pod djonovima,i sve minule jeseni mi stvaraju ovu sliku. Mučno zavijanje dzukela,cviljenje i sažaljevanje sopstvenih pređenih staza za mene stvara nemogućnost da vinem palac u nebo kao znak sopstvene pobede.

Imaginacija. Pobedićemo svet ako mi dotakneš ruku. Ukoliko se okreneš nestaće magija. Šapućem ti reči koje ne želiš da čuješ,želim da te naviknem na sadašnjost. Primoran si da osluškuješ svakakve reči,svakakve misli. Ponekad sam sebe ne razumeš od tolike rđavosti. I osluškuješ samo tišinu,dugo već željenu. Ne prođe ni tišina bez šuštanja lišća,ali istrpi.

Postani čovek. Odrasti,na pet minuta. Shvati : svet se ne menja.Svet ostaje isti bez obzira koliko ti želeo promene. Da bi promenili svet,ljudi najpre treba promeniti sebe. I sve se oko promene vrti. Ukoliko si u nemogućnosti da prihvatiš sva pravila koja sadrži život 21.veka,slobodno se okreni i nastavi dalje sa mnom.

Nisam uspela,oprosti.


SVETLANA ZAHAROVA ZAČARALA 4.000 GLEDALACA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Prva balerina sveta Svetlana Zaharova oduševila je večeras prepunu salu u Sava centru spektakularnim gala koncertom sa svojim prijateljima, zvezdama vodećih svetskih baletskih kuća.

Treći put pred beogradskom publikom, jedina primabalerina asoluta na svetu, jedinstvenog talenta i senzibiliteta, iznenadila je publiku kao kod prvog susreta pre nekoliko godina, ponovo očarala fascinantnom, prefinjenom, lakom, gotovo bestelesnom igrom.

Prvakinja Boljšog teatra, zvezda svetskih baletskih scena, radosno i posvećeno zaigrala je sa Evgenijem Ivančenkom i baletskim ansamblom Baleta Narodnog pozorišta drugi čin najlepše baletske bajke “Labudovo jezero” Petra Iljiča Čajkovskog.

Zaharova je očarala publiku gracioznom igrom, lebdela je meko scenom, dugim vitkim nogama pretvarala je pokret u san, oblak, lepotu koja ostavlja bez daha.

Osmišljen kao niz baletskih bisera, najlepših dueta i sola iz klasičnih, neoklasičnih i savremenih baleta, gala koncert je bio više od praznika igre.

Vrhunski svetski igrači Andrej Merkurijev, Vječeslav Lopatin i Anastasja Staškevič iz Boljšog teatra, Ivančenko prvak Mariinskog teatra, Kristina Kretova primabalerina Teatra Stanislavski, Aleksander Rjabko prvak baleta u Hamburgu, Silvija Aconi primabalerina Nojmajer baleta, Denis Antila prvak baleta u Esenu, smenjivali su se na sceni sa Zaharovom.

Buru oduševljenja podigla je igra Antile, solo u modernoj koreografiji Kavenberga “Buržoa” na muziku Žaka Brela.

Harizmatična Zaharova briljirala je u složenom savremenom solo komadu Mitoso Hirojama “Revelation” na muziku Džona Vilijamsa, potom se ponovo vratila klasičnom baletu sa Ivančenkom u adadju iz “Karmen svite” Zzorža Bizea i kao svuda u svetu, dobila salve aplauza.

Prvak esenskog baleta Antila podigao je još jednom salu na noge izvođenjem svoje koreografije “Feeling Good” na muziku grupe “Kvin”, a ravnotežu koncepciji programa dali su izvanredni Kretova i Volčkov duetom iz slavnog baleta “Romeo i Julija” Sergeja Prokofjeva.

Primabalerina Boljšog teatra, Milanske skale i Tokio baleta, čest gost Njujork siti baleta, Metropolitena, Pariskog baleta, Engleskog kraljevskog baleta, rekla je da posebno voli beogradsku publiku i obećala da će se vratiti sledeće godine sa nekim novim programom, da neće praviti pauzu kao lane kada nije došla zbog rođenja ćerke Ane.

Izvor: Blic Online/Foto Tanjug

EVROPSKI OSKAR ZA MELANHOLIJU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

U kategoriji scenarija nagrađeni su Žan-Pjer i Lik Darden

BERLIN - Film Larsa fon Trira Melanholija najbolje je ostvarenje 2011. godine prema oceni članova Evropske filmske akademije. Evropskog Oskara za najbolju režiju dobila je Suzan Bir za film U boljem svetu.

Na svečanosti održanoj u Berlinu za najbolje glumce proglašeni su Tilda Svinton, koja je briljirala u filmu Moramo da razgovaramo o Kevinu, i odlični Kolin Firt kao kralj koji se bori sa mucanjem u ostvarenju Kraljev govor.

U kategoriji scenarija nagrađeni su Žan-Pjer i Lik Darden (Dečak sa biciklom).

Najbolji snimatelj je Manuel Alberto Klaro (Melanholija), scenograf Džet Leman (Melanholija), montažer Tarik Anvar (Kraljev govor), kompozitor Ludovik Burs (Artist).

Nagrada za najbolji scenario otišla je Žan-Pjeru i Liku Dardenu.

Nagradu „Evropsko otkriće” dobio je debitant Hans van Nufel za belgijsko-holandski film Adem. U toj kategoriji bio je nominovan i mladi srpski reditelj Nikola Ležaić za ostvarenje Tilva Roš.

Evropsku filmsku nagradu za najbolji dokumentarac dobio je Vim Venders za film Pina, o koreografkinji Pini Bauš, koji domaća publika ima priliku da pogleda u okviru Autorskog festivala u Beogradu.

Evropski ekvivalent Oskaru dodeljen je 24. put. Na svečanosti održanoj u subotu uveče nakon glasanja 2.500 članova Akademije dodeljene su nagrade u 17 kategorija.

Izvor: Kurir