NOVOGODIŠNJA ČESTITKA

Nebojša Đorđević    Obaveštenja

Pablo Pikaso - Gospođice iz Avinjona 1906.-1907. (klikni za uvećanje); Stihovi: Nebojša Đorđević

 

“PATRIOTSKI MARŠ” NA KONCERTU U BEČU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Dirigent: Maris Jansons

Program 72. po redu čuvenog Bečkog novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije, kojim će po drugi put dirigovati Maris Jansons, počinje 1. januara u 11 časova, a sastavljen je iz nekoliko segmenata.

Koncert će otvoriti (prvo izvođenje u okviru ove manifestacije) zajednička kompozicija braće Johana i Jozefa Štrausa „Patriotski marš”.

U prvom delu Novogodišnjeg koncerta na programu su dva valcera Johana Štrausa, a između dva valcera naći će se takođe Štrausove dve brze polke u izvođenju Hora bečkih dečaka. Na kraju prvog dela predviđene su dve programske tačke koje podsećaju na sportski događaj 2012. godine - Olimpijske igre u Londonu.

Drugi deo Novogodišnjeg koncerta otvoriće delo bivše prve violine, koncertnog majstora i dirigenta Bečke filharmonije Jozefa Helmesbergera juniora.

Sledećih sedam izvođenja u vezi su s biografijom dirigenta Marisa Jansonsa, koji je rođen 1943. u Rigi, studirao u Lenjingradu i Beču, 1992. godine debitovao u Bečkoj filharmoniji. Na programu su Štrausove polke „Fireproof”, s Horom bečkih dečaka.

Sa dve briljantne polke Johana Štrausa „Thunder and lightning” i „Tik-Tak” biće završen oficijelni deo programa, a zatim sledi dodatni deo, koji se već tradicionalno zatvara „Dunavskim valcerom” i „Radecki maršom”.

Izvor: Blic Online

NIN-OVA NAGRADA TRIPUT OSKARU DAVIČU, A DVAPUT DOBRICI ĆOSIĆU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Oskar Davičo

Najbolji romani od 1954.

BEOGRAD - Nedeljne informativne novine (NIN) pokrenute su 1935, a NIN-ova nagrada za roman godine prvi put je dodeljena 1954. godine. U tadašnjoj redakciji čiju okosnicu su činili Stevan Majstorović, Najdan Pašić i Radosav Era Ratković, ta nagrada je osmišljena kao svojevrstan podsticaj za razvoj književnosti.

U konkurenciji za nagradu bili su pisci sa prostora bivše Jugoslavije, a raspadom te države kandidati za to priznanje su romanopisci Srbije.

Davne 1954. godine Dobrica Ćosić je nagrađen za roman „Koreni”, kao i 1961. godine za roman „Deobe”.

Više od njega, čak tri puta, nagradu je dobio Oskar Davičo: 1956. za „Beton i svici”, zatim dve godine zaredom, 1963. i 1964. za romane „Gladi” i „Tajne”.

Ova prestižna nagrada nije dodeljena 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta.

Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom “Crveni petao leti prema nebu”. Nagrada je svega četiri puta u poluvekovnoj istoriji dodeljena ženama piscima - Dubravki Ugrešić za “Forsiranje romana reke” 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković za “Bezdno” 1995, Grozdana Olujić “Glasovi u vetru” i prošle godine Gordana Ćirjanić za roman “Ono što oduvek želiš”.

Događalo se da NIN-ova nagrada inicira polemike, kontroverze, ideološke rasprave.

Dvojica laureata su vratila nagradu: Danilo Kiš, koji je priznanje dobio 1972. za „Peščanik”.

Tada je priznati pisac izrazio “bojazan da književne nagrade neće sprečiti usamljeničku i slučajnu sudbinu nagrađene knjige, koja će svakako živeti u osami, progutana stravičnom tišinom, izazvanom mehanizmom tržišta i indiferentnosti”.

Milisav Savić je vratio nagradu 1991. godine za „Hleb i strah”.

Tokom svoje istorije NIN, posle perioda samostalnog delovanja ulazi 1958. godine u novinsko-izdavačku kuću “Politika”, godine 1992. izbija štrajk i “njuz-magazin” se izdvaja iz “Politike”, da bi ga u martu 2009. preuzela kompanija Ringier, koja u sadašnjoj zajednici sa firmom Aksel Springer izdaje i “Blic”, besplatne novine “24 sata” i tabloid “Alo!”.

Izvor: Blic Online

“FANTOMSKA PRETNJA 3D” U FEBRUARU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Moljubivoj planeti kojom vlada mlada ali mudra kraljica Amidala (Natali Portman) preti korumpirana Trgovačka federacija, u službi zlog lorda Sita i njegovog zastrašujućeg učenika, Darta Maula. Naizgled dobronamerni senator Palpatin (Ijan Makdermid) je kraljičin savetnik, mada mnogi sumnjaju u njega. Vitezovi Džedaji Kvaj-Gon Džin (Liam Nison) i Obi-Van Kenobi (Juan Mekregor) pozvani su da intervenišu u raspravama u vezi se trgovinom. U toku pregovora, njihov učenik postaje mladi Anakin Skajvoker (Džejk Lojd).

Oni takođe sreću Džar Džar Binksa (Ahmed Best), smušeno stvorenje sa likom guštera, koje je proterano iz svoje domovine pod vodom zbog svoje smotanosti. Kada Trgovačka federacija napadne planetu Nabu, kraljica i njeni saveznici moraju da se bore protiv horde robota, dok se Kvi-Gon i Obi-Van suočavaju sa zlim Dartom Maulom.

Izvor: B 92

MILENA MILIKIĆ - Izbor iz poeziije

Nebojša Đorđević    Poezija

Milena Milikić, rođena  je 1987. god. u Prijepolju. Student je Pravnog fakulteta u Beogradu. Zbirka poezije POVRATAK LJUBAVI je njena prva knjiga, a u izdanju Književne omladine Srbije.

Umeti voleti, čekati, odoleti, strepeti i nositi se sa iskušenjima kao što to čini Milena u svojim pesmama, znači, pronaći tajnu s kojom čemo živeti - kazivati je drugima, a da pri tom ne znaju da im se otkriva tajna, već ih ostaviti u iščekivanju saznanja. To je divna igra mlade pesnikinje koja svoju tananu dušu izražava kroz stihove. Ona nas svojom pesničkom čarolijom vodi do praga lepih svetova koja su u nama. Potrebno ih je oživeti, a ne ostaviti da spavaju.

 

LJUBAV JE SAMO REČ

( smeh, sreća, ljubav, reč )

Kažeš samouvereno da zaljubljen si,
da želiš da me držiš za ruku,
pokloniš mi sitnice,
poneku ružu, i da osmeh vratiš mi na lice.

Plaši me osećaj spokoja, ali verujem u tebe.

( negiranje stvarnosti, ruka u ruci, ljubav, reč )

Kažeš već dugo da voliš me,
sasvim si siguran da ja sam
jedina i najbolja. 
Moliš me da se ne plašim, i ja pristajem. 
Ostavljam iza sebe priče da sve lepo ne traje.

Pružam ti ruke i šapućem: volim te.

( daljina, suze, ljubav, reč )

Kažeš da odlažiš na samo par meseci,
i da kada se vratiš, opet ćemo biti par. 
Molim se da ljubav potraje
ne slušajući glasove iz srca koji mi govore
da će neko od nas dvoje prestati da voli,
i da će opet puno, previše da boli.

Znam da će previše boleti.

( susreti, grč na licu kao osmeh, prijateljstvo-ljubav, reč )

Kažeš, kraj! 
Nisi želeo, ali ona je ista kao ja.
Vrištim u sebi moleći da shvatiš da njeno srce nije moje,
da suze nisu iste, i da će samo mene boleti.

Ti si, već tada, prestao voleti.

( tuga, plač, bol, ljubav-smrt…bez reči )

I prvi put ništa rekao nisi.

A i zašto bi… 
Ljubav je samo reč…

 

LICE BEZ MASKE

Plašim se.
Nikog nema da me razuveri da nisam sama u ovoj prostoriji!
Bojim se da je ovo, ipak, samo san,
i da će za par sati svanuti novi dan
koji će doneti osmeh na moje umorno lice.

Strah me je.
Kada pogledam u ogledalo, to lice više nije moje.
Taj osmeh je bol.
Pogledom u ništa, u prazninu.
Drhtim od straha pri pomisli da se niko ne krije iza zavese.
A meni je tako potrebno…
Pa, neka je tamo bilo ko!
,,Čudoviste”, u redu je. Izađi, vidim te!
Nije mene strah od tebe,
već od samoće, priviđenja,
realnosti da tamo nikog nema, i da si ti moja sena.
Tvoje lice, koliko god bilo ružno, lice je.
Ljudi ti nisi pružili priliku da se nasmeješ, zar ne?
Povredili su te. Naterali te da pokažeš samo ono najgore iz sebe?
Poznajem te. Prošla sam isto što i ti.
Odbacili su me jer nisam igrala njihove igre,
niti se smejala njihovim šalama.
I nikada, nikada nisam pristala da sa maskom izađem van.
Ti ražumeš o čemu ti šapćem, zar ne?
Odbačen si jer nisi imao dovoljno skupa odela,
jer nisi odlazio sa njima na kulturna opela
gde se svaki dan, svaki sat slavi smrt svakoga ko nije isti,
ko skine masku i počne da misli.
Zato si odbačen!

Izađi da upoznaš novo čudovište.
Izađi da ubiješ u meni strah od ljudi,
i pokažeš mi da nisu svi isti,
mali i bedni, licemerni i smešni.
Izađi, jer želim da upoznam čoveka,
sa licem čudovišta!

 

STRANAC

Čekajte…
Ne idite tako brzo od mene!
Ličite mi na čoveka kog sam volela.
Smejete se?
Pa dobro, smešno je, priznajem.
Tek sam Vas srela, a kao da Vas već dugo poznajem.
Imao je potpuno iste oči kao Vi,
i smejao se kao Vi.
Zaista, čak je imao i kapu kao Vašu.
Zašto sklanjate pogled?
Bojite se žene koja Vam je tek tako prišla na ulici i priča.
Nema potrebe, samo mik ličite na nekog kog sam volela.
Volela bih da znam Vaše ime, Vaše navike, koju boju volite…
Ne, nemojte da me sklanjate u stranu uz izgovor da žurite,
znam da je kasno, ali, gde bih ja otišla sad?
Samo mi kažite nešto o Vama i ja ću Vas pustiti,
baš kao što sam i njega pustila.

Idete…
Kažite mi, makar, koliko ćesto ovom ulicom prolazite?
Znate, ja bih Vas i sutra ovde čekala.
Nemojte se smejati, čekaću Vas.
I njega sam čekala.
Ličite mi na čoveka kog sam volela,
i imate nešto zajedničko:
I on je ubrzavao korak od mene
uvek kada sam mu pričala o ljubavi.