KEČIN “MIRAGE” POBEDIO U SARAJEVU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Srđan Keča

Dokumentarni film “Mirage” mladog reditelja iz Srbije Srđana Keče, snimljen u Dubaiju posle naleta ekonomske krize, pobednik je šestog “Pravo ljudski” filmskog festivala u Sarajevu, dok je u konkurenciji za mlade “Zumiraj prava” najboljim proglašen “Kinofil” Damira Janečeka.

Kečin film “Mirage” je priča koja u tri poglavlja o Dubaiju, pustinji i stanovništvu grada i pustinje, otkriva mračne aspekte savremenog društva.

“Mirage” je nagrađen “zbog izvrsne kinematografije, metaforičnih slojeva, kritike rastućeg kapitalizma i emotivno, a opet sa distance ispričane priče”, naveo je međunarodni žiri šestog festivala Pravo ljudski, koji je od 9. do 14. novembra prikazao 61 film iz 28 zemalja.

Kečin film nagrađen je nedavno i na 21. Filmskom festivalu u Kotbusu kao izvanredno ostvarenje mladog reditelja (Cottbus Discovery), a diplomski je rad tog mladog reditelja koga, prema oceni žirija festivala “Pravo ljudski”, očekuje svetla budućnost.

Keča je učestvovao i na proteklom sedmom festivalu Slobodna zona u Beogradu, na kojem je prikazao film “Pismo ocu”, kojim učestvuje i na IDFA u Amsterdamu, kao i na devetom Human Rights Film Festivalu (HRFF) u Zagrebu početkom decembra, na kojem će biti prikazan i “Mirage”.

Žiri šestog festivala “Pravo ljudski” dodelio je specijalno priznanje filmu “Berzah” Mantasa Kvedaraviciusa.

Među 147 pristiglih dokumentarnih fotografija na konkurs, pod nazivom “Oprez! Okupacija javnog prostora”, najboljim je proglašen rad Emira Hukića, učenika Mašinske škole iz Tuzle.

Predstavljajući raznolikost i u tematskom i u estetskom smislu, šesti “Pravo ljudski” festival predstavio je, osim takmičarskog programa Extra Muros, i najbolje filmove sa svetskih festivala (Re:versus), eksperimentalne forme (Kratki Kung-fu), kao i nove selekcije (Arts&Docs, Projekcija Švedske, nastala u saradnji sa dokumentarnim festivalom Tempo iz Stokholma, te Logike ljubavi, posvećena Barbari Hammer).

Četvrti put održan je program “Zumiraj prava” (Zoom Rights), posvećen srednjoškolcima, u okviru kojeg je upriličeno 20 filmskih projekcija, a održane su četiri radionice. Centralno pitanje ovogodišnjeg “Pravo ljudski” festivala bilo je koliko smo društveno angažovani i spremni na akciju, odnosno jesmo li odgovorni građani/ke ili puki posmatrači/ce?

Diskusija kojom je završen 6. “Pravo ljudski” festival usledila je posle projekcije čileanskog dokumentarca o nestalim žrtvama Pinočeovog režima “Čežnja za svetlošću”.

“Bol i patnja žrtava prisilnog nestanka, a pri tome mislim na bliske srodnike nestalih osoba, univerzalna je”, istakla je koordinatorka organizacije TRIAL Lejla Mamut, dodajući da postoji kolektivna odgovornost u rešavanju različitog spektra problema sa kojima se ta kategorija osoba susreće u svakodnevnom životu.

“Najmanje što možemo uraditi jeste pružiti podršku žrtvama i dati im do znanja da znamo za njihov bol i patnju”, zaključila je Mamutova, napominjući da se u BiH više od 8.000 osoba još vode kao nestale.

Partneri 6. “Pravo ljudski” film festivala su, između ostalih, i National Endowment for Democracy, British Council, te ambasade SAD, Španije, Švedske, Švajcarske u Sarajevu, te Grad Sarajevo i Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo.

Izvor: B92/ SEEcult.org

AMERIČKI GOSPEL HOR GOSTUJE U SRBIJI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Publika na koncertu Gospel hora u sali House of Blues u Orlandu, Florida

Američki gospel hor iz Tampe (Florida) gostovaće od 14. do 17. decembra u Srbiji, a deo prihoda od prodaje svojih CD-ova daće u humanitarne svrhe u gradovima u kojima budu nastupali.

Producent koncerta Srđan Stojanović najavio je da će Američki gospel hor u okviru evropske turneje, nazvane po pesmi Majkla Džeksona “Heal the World” („Izlečimo svet”), nastupiti 14. decembra u novosadskoj Sinagogi, 15. decembra u beogradskom Sava centru, 16. decembra u Domu kulture u Novom Pazaru, 17. decembra u Nišu.

Organizatori razmatraju mogućnost da uvrste i koncert u Kragujevcu i Banjaluci.
Stojanović je najavio da će ovog puta biti više izvornog gospela, ali i savremenih kompozicija, kao i da će “Multimedija koncerts” zajedno sa “Multumedija mjuzikom” za desetak dana objaviti njihov CD.

On je istakao da članovi Američkog gospel hora, poznatog i kao “Anđeoski glasovi zahvalnosti”, ne samo da pevaju o ljubavi i razumevanju, već i da žive to o čemu pevaju, pa tako nakon koncerta ostaju i druže se sa publikom.

Ulaznica za njihov koncert u Sava centru prodavaće se od ponedeljka, 21. novembra, po ceni od 1.400, 1.800 i 2.200 dinara.

Stalni koncertni dom Američkog gospel hora je Kuća bluza (House of Blues) u glavnoj ulici Diznivorlda u Orlandu (Florida), gde svake nedelje drže koncerte za turiste iz celog sveta, a tokom zime idu na turneje po svetu.

Izvor: Blic Online

TARBUKOV POZORIŠNI PLAKAT NAJBOLJI NA BIJENALU U HRVATSKOJ

Nebojša Đorđević    Vesti

BEOGRAD - Grafički dizajner iz Beograda Jovan Tarbuk dobitnik je nagrade za najbolji pozorišni plakat na Drugom bijenalu kazališnog plakata u Varaždinu, u Hrvatskoj.

Kako se navodi u saopštenju Narodnog pozorišta, Tarbuk, koji poslednjih godina beleži zapažene uspehe i priznanja u oblasti grafičkog dizajna i dizajna plakata, u Hrvatskoj je nagrađen za plakat za predstavu “Bizarno” Željka Hubača, a radio ga je za Narodno pozorište iz Zenice.

Pored nagrada Sterijinog pozorja i kragujevačkog festivala “Joakim Vujić”, bio je i jedan od finalista ovogodišnjeg Međunarodnog takmičenja “Hiiibrand”, za najbolji logo u 2010, održanog u Kini, na kojem je učestvovalo više od 4.000 radova iz celog sveta.

Tarbuk, inače zaposlen u beogradskom Narodnom pozorištu, priprema i svoju prvu samostalnu izložbu u Beogradu.

Bijenale u Varaždinu biće otvoreno 19. novembra u Hrvatskom narodnom kazalištu.

Na Prvom bijenalu, održanom 2009, učestvovala su samo pozorišta iz Hrvatske, a pobednik je bio Vanja Cuculić iz Zagreba sa plakatom “San Ivanjske noći” za pozorište “Gavella”.

Izvor; Glas javnosti/Tanjug

MIRJANA CVETKOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Mirjana Cvetković, rođena je u Beogradu 1946. god. Sada živi u Smederevu. Počela je relativno kasno da piše poeziju, za vreme bombardovanja 1999. god.

Ima objavljenu knjigu ljubavne lirike ZVUCI IZ NEDARA. Sada piše uglavnom poeziju za decu, mada joj ni druge teme nisu strane. Objavljuje na fejsbooku, u elektronskim glasilima i na forumima na Netu.

U pripremi je knjiga poezije za decu.

ISPOVEST

Žališ li život, Pesnikinjo?
Ne brini, putuj nesputano,
Kamenom suzom će ti odar zasuti.

Ne cvilim, ne tužim!
Al kad se osvrnem
Ni traga nema!
Vetar razvej’o!

Žališ li ljubav, Poeteso?

Ljubih, ne naljubih se!
Sa izvora nektar srkala,
Ko čemer gorki na srce sipala.

Žališ li pesmu ispevanu?

Zaboravih reči,
Pobegoše, pobegulje!
U drugom oku mesto nađoše!

Čemu ti život uzaludni?

Živeh, ne živeh,
Ljubih, ne ljubih,
Davah, razdavah!
Ni sebe mi ostalo nije!

Imaš li greha, grešnice?

A ko ga nema, Savesti?
I dete na sisi majčinoj
Dok toči život iz grudi joj
Grešno zagrize dojkinju.

Ja uzeh tuđe!
Tri put platila.
Posegnug rukom!
Plamen opeče.
Zamrzeh silno!
Eto nesreće!
Gresi se sami
po sebi tovare,
pa kamen Sizifov
kamičak postade.

Šta onda hoćeš,
Dušo zabludela?

Hoćeš li oproštaj?
Ne želiš molitvu!

Hoćeš li prezir?
Već si prezrena!

Hoćeš li život?
O kakvom sanjariš?

Ništa od toga!
A šta bih nevoljna?
Trenutak želim,
Čas otpočinka.
Kada se jutro
Od noći rastaje,
Kada cvet prvu
Laticu otvara,
Kad se kroz tamu
Zraka probija!
Da neke grudi
Kraj mene uzdišu.

Hoću da rosa
Usne ovlaži,
Da čujem lepet
Krila leptira,
Da dah mi s drugim
Dahom udahne!

Ja ljubav molim!
Pa makar presvisla!

 

AKO UMEŠ

Ako umeš, Čarobnjače
dodirni tananu, uspavanu
strunu u mojim grudima.
Možda čuješ pesmu sirena
zamrlu, kao i strune što su.
Ako znaš, Čarobnjače,
Odškrini vrata mojih zamandaljenih
snova. Pohodi me nepozvan!
Možda pronadješ sebe u njima!
Ako znaš, Pesniče!
Ispevaj baladu o ljubavi,
probudi čula uspavana
da gore vatrama nebeskim.
Prikupi zvezde, Madjioničaru!
U oči moje ih smesti,
a onu suzu samotnicu
zaostalu,neprepoznatu,
izbriši dodirom usana.
Ako spaziš svoj odraz
u životnom zdencu
na mirnoj površini,
uzburkaj vodu!
napij se blagotvorne,
tebi je darujem!
Opsenaru reči,
Dodira,
Osmeha,
Sećanja!
Ako to ne znaš, Čarobnjače!
U tihom mimohodu prodji!
Ne okrzni pogledom
Onu koja je bila ŽENA!
Zadrži dah!
Utišaj srce!
Produži korak i
nestani u magli!
Stopi se sa njom,Magu tišine!
Ti koji si
nekada bio
ĆOVEK!

 

IGRA

Nasloni dlan na moj dlan!
Prostruji želja, drhtavo telo,
ruke pričaju umesto usana,
dodirnu prsti,
vrelina kože,
damari biju,
bubnjevi moćni.
Priljubi usne na usne!
Latice cvetne, nežnost na nežnost,
reci, oh, reci ćutanjem silnim
sve što imamo tu je uz nas!
Grudi uz grudi, to što bi hteo,
zar ne osećaš, zajedno dišu?
Svaka kap krvi vrije i besni
tvoje i moje u istom ritmu.
Igraju bedra svemoćni ples!
Nema muzike, besvesni ritam.
tonemo,
letimo,
jednim dahom
čas po čas, tren po tren!
Tu si!
Krik!
Tišina!
Zagrli umorno telo!
Otpočini, slušaj lepotu!
Ne govori, ćuti,
Nije ni potrebno!
Samo si tu!
To je dovoljno!

 

MILENKO VASOVIĆ DOBITNIK NAGRADE “DRAGIŠA KAŠIKOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Priznanje iz domena novinarstva

Ministarstvo vera i dijaspore, izdavačka kuća “Srpska reč” i Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta dodeliće u četvrtak, 17. novembra, tradicionalnu nagradu “Dragiša Kašiković”, saopšteno je danas.

U saopštenju se navodi da su ovogodišnji dobitnici nagrade za satiru Dušan Puača, za novinarstvo komentator lista Blic Milenko Vasović, za publicistiku sociolog kulture Ratko Božović i za istoriografiju istoričar Branko Jevtić.

Posebna plaketa biće uručena rumunskom književniku Valeriu Butuleskuu.

“Priznanje će biti uručeno 16. put, autorima koji su svojim delom ostvarili vrhunske domete i doprineli slobodi stvaralaštva u satiri, novinarstvu, publicistici i istoriografiji, oblastima kojima se bavio Dragiša Kašiković”, navodi se.

Nagrada “Dragiša Kašiković” ustanovljena je 1994. godine, u znak sećanja na političkog emigranta, pisca, novinara, publicistu i urednika lista “Sloboda” Dragišu Kašikovića koji je ubijen 1977. godine u Čikagu zbog, kako se navodi u saopštenju, antirežimskog i antikomunističkog delovanja.

Među prethodnim dobitnicima tog priznanja su dramski pisci Dušan Kovačević, Goran Marković, Biljana Srbljanović, Siniša Kovačević, književnici Milovan Vitezović, Ljiljana Šop, Aleksandar Baljak, istoričari Bojan Dimitrijević i Kosta Nikolić, novinari Bojana Lekić, Miodrag Glišić, Petar Ignja, Predrag Sarapa
i drugi.

Izvor: Blic Online/Beta