“DRUGE BOJE” ORHANA PAMUKA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Posle tri decenije pisanja romana dobitnik Nobelove nagrade Orhan Pamuk, sakupio je u knjizi eseje i reportaže pisane sve to vreme paralelno sa beletristikom. Neke od njih prate i crteži nacrtani Pamukovom rukom.

„Druge boje”(prevod s turskog Mirjana Marinković ) su predstavile svoga autora kao vrcavog, zabavnog, duhovitog, ali istovremeno i vrlo ozbiljnog, promišljenog posmatrača sveta i sopstvenog života. „Pamuk se ovde možda otvorio i više no što je planirao: tekstovi o pušenju, odnosu sa svojom ćerkom ili o opsesivnoj samoći prikazuju ga u do sada nepoznatom svetlu. Kada se ovi intimniji članci povežu sa tekstovima o tzv. knjigama njegovog života, čitanjem, analizom politike u Turskoj i Evropi, a potom sa putovanjima po drugim gradovima i civilizacijama, dobija se knjiga samoispitivanja i jedne nove (auto)biografije vrlo perceptivnog čoveka koji jednako iznijansirano zapaža sve oko sebe bilo da gleda na svet sa svog prozora ili iz aviona”, piše o knjizi Vladislav Bajac i dodaje: „To što je ova knjiga sastavljena od međusobno veoma različitih vrsta eseja i članaka, uz poveći intervju dat časopisu Paris Review, uz nagradni dodatak: priču Gledanje kroz prozor, zapravo je njena prednost. Zbir ovih tekstova je i vrhunska vrednost ove knjige: dobili smo bogatu i potpunu sliku Pisca i njegove nepotkupljive odanosti literaturi. Orhan Pamuk kao da bi da nam kaže: pa, pisci i književnost tome i služe - da budu Jedno.”

Izvor: Danas V. M.

TRI SRPSKA AUTORA U DRUŠTVU SVETSKE ELITE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Romani „Ruski prozor” Dragana Velikića, „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” Mirijane Đurđević i „Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića ušli su u širi izbor za dodelu „IMPAK Dablin” (IMPAC Dablin Literary Award), nagrade vredne 100.000 evra.

Priznanje koje će za svoj roman možda dobiti neko od naših pisaca pada u pet najznačajnijih književnih nagrada na svetu i dodeljuje se za dela pisana na engleskom ili prevedena na taj svetski jezik.

- Ovo je veliko priznanje za srpsku književnost, ali i određena satisfakcija za moj stvaralački napor. Nisam sigurna da imam izgledne šanse da dobijem nagradu pored toliko nominovanih ela koja su izvorno pisana na engleskom jeziku, ali je lep osećaj kada u svetu neko prepozna kvalitet romana koji sam napisala - kazala je za „Blic” Mirijana Đurđević, koja je već dobila prestižnu regionalnu nagradu „Meša Selimović” za roman „Kaja, Beograd i dobri Amerikanac”.

Edicija „Srpska proza u prevodu” već drugu godinu za redom doživljava isti uspeh sa nominacijom za ovu nagradu. Na prošlogodišnjoj listi, u konkurenciji sa najboljim autorima sveta, našle su se knjige: „Komo” Srđana Valjarevića, „Preljubnici” Vide Ognjenović i „Hamam Balkanija” Vladislava Bajca.

Izvor: Blic Online/A. Nikolić

RUŽICA STANOJEV - Izbor iz proze i poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Ružica Stanojev, rođena je 1980. godine u Kotoru, odasla u Herceg Novom, a gimnaziju i Filološki fakultet, zavšila je u Beogradu. Piše od srednje škole, a u rukopisu joj jematerijalza prvu poetsku zbirku “Doba gluvo-neme poezije”.

*   *    *

“Kad vidim talas da o hrid udari,ja poskocim i hladne kapi vode svetlucaju na mojim stopalima.Ja ih skupim na dlanove i nizem u lancic kao bisere.Otrcim do obliznjeg proplanka,okacim lancic oko vrata i dignem ruke visoko ka suncu.A kad mi lice ugreje ta nebeska toplota,biseri moji skliznu niz moje toplo telo.Ja legnem u travu sa cvetom u kosi i vinem se u nebesko plavetnilo.Odatle prelecem razne predele i gledam mnoge prizore.Onda sletim do najblizeg shumarka i u kori drveta urezem simbol svoj,koji tumacice neki novi izvidjaci.Zatim se vratim do hridi,skocim i plivam,plivam…pa zaronim duboko medj’ skoljke i korale,igram sa ribama.izronim na ostrvo sebe,da vidim ima li nekog “brodolomnika” na mojoj pescanoj plazi.Nema.Vracam se do proplanka i hvatam leptire svojim paucinastim mrezama,umijem ih poljupcem i vracam na slobodu.Trcim koliko me noge nose,do na vrh brda,gledam pucinu,iza horizonta,plesem,vrtim se,poskakujem.Disem.Srecna sam.”

*    *     *

Velika nemirna povrs
rukama zamazane hladne su boje.
Igra smrti i zvonik
otkucava podne.
Oblaci teski marsiraju ka
dalekom horizontu
noseci na licima maske
velikih ljudi.
Ekseri na telima izabranih,
na glavama uveli venci,
miris je slan.
Vatra spram sivih spomenika
tone u vlaznome zraku.
Kolone gladnih dusa sa cinijama
punim rascvetalih srca.
Snonoge otrovnih jezika
na stazama su
nasih zivota.
Krug se zatvara i
velike teske resetke
na vratima nasih domova.
U uglovima uplaseni detinji pogledi,
tela koja se tresu i ruke krvave
na usima i preko usta,zakucane su.
Zemaljski bubanj poigrava pod udarcima
nebeskih palica.
Police su ostale prazne pod
gomilom guste i sive prasine.
Pauci su ispleli svoje mreze
oko boravista nasih bivstvovanja.
Tup,neprestani tihi zvuk
u hodnicima pustim i
pogasena su svetla u nasim sobama,
dok mi
kroz dotrajale daske propadamo.

SLEPCI

U lance okovane strvine
vapaja muklih
i veliko sivo nebo
u kutiji od dima
pociva.
Zedni na pojilu stojimo
i cekamo.
Senka okovratnika poprimila je miris tudj’.
U sumama ociju mnogih
jedan se zrak skrio.
Na preiferiji grada
gomila djubreta odisala je
svojim sjajem.
Stojimo i cekamo.
Vedri dani u nekom
drugom kraju,
iskradaju se.
Sila medju nama
koja nas razdvaja
rodila je svoju misao.
U lavirntu medju travom
skrile su se teske reci.
I kisa je padala na pojilu,
i bili smo zedni i cekali smo..
Lepota vise u misao udenuta
misao onu u dubokom snu.
Koraci neki u daljini
brisu svoje tragove.
I smeh onaj,
koji je u dolinu zvao.
I put bez kraja i
tisina u usima vetra
i mi zedni,
umrli smo.