OTVORENO 46. ZLATNO PERO

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Jedna od najstarijih i najznačajnijih izložbi u Srbiji - Međunarodno bijenale ilustracije - 46. Zlatno pero Beograda, otvorena je večeras u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić.

Manifestaciju čiji počeci sežu do pedesetih godina prošlog veka, u organizaciji Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije (ULUPUDS), otvorio je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković koji je istakao da je zahvaljući svojoj profesiji izdavača redovno posećivao ove izložbe.

“Profesija je rezultat odrastanja”, kazao je Marković i dodao da je, kao i mnogi među brojnom publikom njegovih godina, izuzimajući one mlađe, kojima to nije moglo da se desi, odrastao uz dve knjige.

“Jedna je bila ‘Biblija’ i druga ‘Avanture barona Minhauzena’, potpuno dve različite knjige koliko god maštovite i inspirativne bile. Gledajući ta izdanja iz 50-tih godina shvatio sam da imaju istog ilustratora i da onaj ko ilustruje knjige ustvari omogućava da knjige budu povezane”, kazao je ministar i dodao da kad god je čitao neku knjigu, likove je zamišljao prema likovima njihovih ilustratora.

Na ovogodišnjoj izložbi učestvuju 126 domaća i 79 stranih autora iz 24 zemlje.
Zastupljene su sve vrste ilustracija za decu i odrasle, namenjene knjigama, časopisima, bibliofilskim izdanjima, elektronskim medijima, ekslibrisima, novinama, raznovrsnih umetničkih izraza i tehnika izvođenja.

Svi radovi su učestvovali u konkurenciji za nagrade, a o ovogodišnjim dobitnicima odlučio je međunarodni žiri u sastavu: ilustratori Mirjana Živković, predsednik, Ejnar Turkovski (Nemačka), Natan Jurančić (Slovenija), Dragoljub Varajić i istoričar umetnosti Ljiljana Ćinkul.

Najznačajniju nagradu ove manifestacije Gran pri dobio je mladi autor, student Fakulteta primenjenih umetnosti Dragan Bibin za ilustraciju knjige “Buntovnici”, Međunarodno zlatno pero Beograda Ivica Stevanović za ilustraciju “Autopsija smrti”, Nina Bunjevac iz Kanade za ilustraciju “Ženski strip na Balkanu” i Katarina Zarić za ilustraciju “Vavilonske biblioteke”.

Jedna od osobenosti ove značajne likovne manifestacije su i prateći programi u galerijama i ustanovama kulture. U galeriji Grafički kolektiv 7. novembra biće otvorena izložba prošlogodišnjeg dobitnika Gran prija, nemačkog ilustratora Ejnara Turkovskog.

Autorska izložba Vesne Pavićević “Ilustrator František Mali” otvorena je večeras u Cvijeti, kao i autorska izložba Leposave Lepe Milošević-Sibinović “Pergament koncertina” u galeriji Feniks. U maloj galeriji ULUPUDS-a 15. novembra biće otvorena izložba stripa Predraga Lojanice.

Izložbu i istoimenu knjigu “Bibliofilska izdanja na FPU 1964-2010″ priredio je prof. Jugoslav Vlahović u Muzeju primenjene umetnosti, 10. novembra.

Izvor: Blic Online/Tanjug

KUBANSKI ROMAN NAJPREVOĐENIJI I PRED SRPSKOM PUBLIKOM

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

BEOGRAD - Najprevođeniji kubanski roman svih vremena je “Ostrvo večnih ljubavi” Daine Ćavijano.

Roman autorke koja se smatra jednom od najznačajnijih žena pisaca u domenu fantastike i naučne fantastike je porodična saga koja se odvija na dve ravni - u sadašnjosti i sredinom 19. veka.
Na tragu Markesa i drugih autora “magičnog realizma” Ćavijano priča priču o Kubi i trima rasama - afričkoj, kineskoj i španskoj koji i čine kubanski narod.

Priča smeštena u sadašnjost prati mladu novinarku Sesiliju koja istražuje misteriozno pojavljivanje i nestajanje kuće u različitim delovima Majamija. Sesilija takođe u jednom baru upoznaje staricu sa kojom se sprijateljuje i koja joj iz noći u noć priča priče.
Staričine priče čine drugi deo romana koji počinje u 19. veku u tri dela sveta - Nigeriji, Kini i Španiji.

Uz pomoć magije i natprirodnih elemenata ove tri priče iz prošlosti počinju da se mešaju i kulminiraju u priči o ljubavi koja mora da se suoči sa protivljenjima obe porodice.

Roman, uz dobar prevod Ane Jovanović, delom je istorijski, delom ljubavni, delom gotik i delom ezoteričan i predstavlja veliki omaž kineskim doseljenicima na Kubu, ali i boleru - naslovi poglavlja uzeti su iz bolera kao i nekoliko istorijskih ličnosti - Rita Montaner, La Lupe, Hoakin Nin (otac spisateljice Anais Nin).

Ćavijanin roman dobitnik je Zlatne medalje za najbolji španski roman i preveden je na 25 jezika.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug